Printable View
nisam se bojala...doduse malo me bilo strah izgona...ono, ocu li imat snage jer mene i vitar moze otpuvat...ali kad su pred sam kraj poroda dosli doktori do mene i umisto da me malo potaknu i ohrabre, oni poceli tracati treceg doktora :shock: tako da mi je ekipa bas bila zanimljiva, sestre bile za 10...od straha nije ostalo ni S.
Ja sam se užasno bojala svog drugog poroda prvog nisam jer nisam znala što me čeka,tako kad sam nakon dugo pokušaja ostala trudna samo sam se molila da ne bude kao prvi put i srećom nije.Sada mogu reći da bez veze noćima nisam spavala jer ionako na tijek i težinu poroda nisam mogla utjecati,kad su trudovi krenuli shvatila sam svrhu sebe i svrhu svog tijela a to je da na svijet donesem novi život i sva bol je odjednom postala izdrživa usudim se reći posve normalna.Što se tiče epi ja sam doktora zamolila da je napravi jer me izludio izgon što je on naravno prihvatio u tom trenutku to mi se činilo najbolje rješenje za mene i bebu.Mislim da sam im bila junakinja cijeli dan ali rez zaista nije bio ništa strašno više su me bolila leđa nakon poroda nego šta drugo.