Printable View
Ja sam srela više ljudi koji tvrde da mogu, pa sam im i poverovala...Citiraj:
rehab prvotno napisa
Meni opis tvoje dece zvuči kao braća koja se lepo slažu i umeju lepo zajedno da se zabave (pa makar i bučni). Kada su 1 na 1 sa tobom, ne trebaju im zabavljači jer uživaju u tvom društvu.
potpis na lukab
ništa nije štetno ako se koristi umjereno
ili - sve je štetno ako se koristi neumjereno
probaj popiti 18 litara vode dnevo pa vidi kakav će biti učinak
a voda je zdrava, jel
moji ne igraju igrice na mobu, ali im znamo pustiti neke crtiće (tutitu, einsteinčiće i sl.)
na youtubeu se najviše vrte pjesmice u zadnje vrijeme
i mala od 20 mj. ide po kuhinji i viče: apl, apl, kad hoće jesti jabuku i pjeva "tko, tiko, lito sta" (twinkle, twinkle, little star)
a stariji je naučio i brojati na engleskom i boje i pjesmice
i sve su to naučili zbog "štetnog buljenja u ekran "
mi tehnologiju koristimo uglavnom u edukativne svrhe u situacijama kad su nam potrebni zabavljači
i ja sam isto nemajka i ujutro im upalim tv (tv vrtić i to) da imam mira 10 min popit kavu
Ja sam valjda među tim "nekim" koji su pisali nešto slično, a i spisak mi je sličan kao kod Peterlin.Citiraj:
casa prvotno napisa
Vodim decu u biblioteku/knjižnicu odavno, ali to se ne računa jer im je zanimljivo. Izložbe, muzeji, dečje predstave se isto ne računaju kad im je i to zanimljivo. Većina prodavnica im je isto dovoljno zanimljiva da budu pristojni. Posete bakinom grobu su isto mesto gde se ponašaju prilično pristojno.
Šoping centri, redovi u bankama i poštama su mesta gde ih vodim samo u slučaju krajnje nužde, tj. kad dovoljno zaboravim agoniju prethodnog puta ili kad baš nemam izbora.
Strpljenje vežbaju obično u vožnji (ali uglavnom tu ne zahtevaju ništa osim priče sa nama, osim što se žale da se ukoče na sedištima), ili u doktorskim čekaonicama, gde prolazimo vrlo različito u zavisnosti koliko su zapravo bolesni i kakvo je društvo oko njih.
Ono gde ih ne bi vodila su pozorišne predstave, koncerti, filmovi i sl. hepeninzi za koje znam da bi im bili dosadni, ali to radim iz praktičnih razloga- jer sam JA sebična baba koja želi da uživa.
Živim na selu gde je kulturni život ravan nuli, za bilo šta meni bitnije sledi mi organizovanje logistike za nabavku karata u N. Sadu i vožnja od 40 minuta do grada.
Nakon što sam jedva nabavila skupe karte i ušla u halu/pozorište/bioskop itd.-da izađem nakon 30 minuta jer mi deca kukaju? Ili da ih trpim da mi 2 sata cvile kraj uveta? Ne pada mi na pamet! Ionako sa njima provodim nezdravo mnogo vremena, pa biram da ili preskočim neke događaje pa makar na par godina ili da u njima zaista i uživam. I uopšte me ne grize savest da li time propuštam neku vaspitnu priliku, ili priliku da svoja interesovanja podelim sa decom.