Printable View
bdw, minići, ti si rekla na jednom drugom topicu da ti je već odavno poznata filozofija M.Odenta, onda ti je sigurno poznato zašto je on promijenio mišljenje o očevima na porodu :) ( i to nakon iskustva dugogodišnjeg rada u bolnici, pa dugogodišnjeg asistiranja porodima kod kuće).
no da, rekoh da ovo nije (još) politički korektna teza :saint:
nije samo stvar da to još nije politčki korektna teza, nego je stvar da kod nas još nema doula na svakom koraku, a i da ima, osim što doula treba imati pozitivno iskustvo vlastitog poroda, i rodilja treba imato pozitivno mišljenje o toj douli i pozitivan doživljaj iz kontakta sa njom.
A ja ne znam niti za jednu osobu u ovom trenutku, o kojoj bih imala u toj mjeri pozitivno mišljenje (vezano za porod i slično). I povjerenje. I osjetiti određenu razinu bliskosti. S tom osobom bih trebala kontaktirati i privatno.
Puno je to visokih kriterija za ispuniti. A za to mi sigurno nije dovoljan samo forum.
sve mi je jasno Tinna :)
ja mislim da je ovo ideja koja na ovim prostorima tek treba zaživjeti, jer predugo je žena odvajana na porodu i od svog djeteta i od ostatka svoje obitelji, zapravo još uvijek je.
no da dalje ne skrećemo...
Jel MM muž možda sa greškom?On je netko koga sigurno ne bih htjela u blizini kad je porod u toku...
I činjenica je da me voli najviše na svijetu,i istina je da mi nosi čaj u krevet kad sam bolesna, kad je prvi put ugledao našeg sina(ne na porodu nego kad smo izlazili iz rodililišta) plakao je i nije mogao doći sebi od ganuća...
Ali da je on netko tkoga bih poželjela u osjetljivom trenutku kao što je porod(posebno bolnički u HR),to ne ,hvala.
Zašto je tome tako?
Zato što on u svemu nije hladne glave?Previše je emocionalno vezan,kad vidi mene u bolu,jedva se nosi sa sobom,na kraju ispada da ja trebam tješiti njega.
Da li on to sve pokazuje?
Niti najmanje.Niti jednom riječi.Ali ja to znam i osjećam.
I zašto su oćevi koji su prisutni na porodu tako sretni kad je dijete (konačno)rođeno?
Pa,između ostalog zato što je sve(KONAČNO!)gotovo i svi su živi i zdravi.
I ja sam sad politički nekorektna,ali nema veze izbori su blizu. ;)
Sirius, i moj je takav s time da je moj ima još jedan dodatak: odrastao uz liječnicu i nisam sigurna koliko bi me dugo podržavao u odbijanju nečega na čemu oni inzistiraju, pogotovo ako je garnirano "to je za bebino dobro" i sličnim rečenicama.
Ja bih na svom drugom porodu rado imala doulu koja će stati iza mene, u svakom smislu. :heart:
ja sam isto ispočetka bila za opciju da MM prisustvuje porodu. on se isprva bunio, međutim, uspjela sam ga navratiti kako je to super opcija. i on se složio s time. a onda, pred karj 8. mjeseca je počelo... čovjek se doslovno nije odvajao od wc školjke, nije mogao probaviti ni gutljaj vode, oslabio je nekoliko kilograma u svega dva- tri dana... trzao se na svaki moj uzdah, prestao je spavati... a da ne govorim koliko nam je komunikacija "zastranila" u tih nekoliko najgorih dana...
onda smo kod doktora razmotrili ponovo tu opciju... i doktor je rekao da, u našem slučaju, to nije najpametnija ideja, jer bi MM moglo zaista pozliti tijekom izgona, i da nam dodatna dramatizacija tog čina nije potrebna, ukoliko mi on zaista ne može biti od pomoći.
onda sam počela razmišljati o drugoj opciji. moja najbolja prijateljica se ponudila da uđe sa mnom u salu. mada, ne znam koliko mi je to pametno, s obzirom da ona još nije imala to iskustvo. s druge strane, imam još jednu prijateljicu koja je završila srednju školu za akušerku, ali je daleko 300 km, tako da se ne bih mogla baš na to osloniti. baš sam se našla u neobranom grožđu, a zaista nisam baš sigurna da želim tamo biti sama. :(
Ne govorim o bilo čijoj filozofiji nego o mom mišljenju. Ako je ženi potrebna bliska osoba onda je to prije muž, prijateljica i sl. nego doula. A što se tiče "miješanja u struku" svi su potpuno izjednačeni i za bolničko osoblje svi su nestručni. Meni osobno nije bila potrebna bliska osoba na porodu ali da je, sigurno bi to bila moja sestra a ne neka nepoznata osoba.Citiraj:
mamma Juanita prvotno napisa
ok, to je tvoje misljenje.Citiraj:
Ako je ženi potrebna bliska osoba onda je to prije muž, prijateljica i sl. nego doula.
Moj MM nazalost nije prisustvovao porodu :(
Ja sam ga nagovarala, al on se stalno izvlacio i rekao da to on bas nebi, njemu je tesko gledat kako se ja mucim......... :/
A drugi odgovr je bio, pa ti si moj rambo i puno si jaca osoba od mene, sta cu ti ja kad to sve mozes sama!!!!! :evil:
I kad sam ulazila u rodiliste, sestra je pitala "tata idete sa suprugom?!?"
On se sav smotao i rekao ne, ja cu visit na telefonu i zvat vas da vidim kako ide :x :lol:
Sto puta sam mu rekla da mu to nikad necu oprostit, al to je njegova odluka, sta mogu, nemogu ga ugurat u box
Ko zna mozda promjeni miljenje, pa na sljedecem porodu bude prisutan, ako Bog da jos jednu bebicu.
:heart:
_________
N 28.12.04.
mene vrijedja to sto muza "treba nagovarati" da prisustvuje porodu,tj da bude podrska ..
mene vrijedja to sto mu se neda informirati o fazama poroda,mogucim komplikacijama,o tome kako to "dozivljava"beba,kako bi on mogao biti od koristi(bilo da mi masira ledja,da me drzi za ruku,ili samo zagrli..)
Mene sve to tako boli i vrijedja da pozelim imati doulu umjesto njega na porodu..
Ovo mi je druga trudnoca i odustala sam od podmetanja pametnih stiva na netu,u knjigama,casopisima..Neda mi se zapocinjati tu temu-jer se bojim da cu se rasplakati.
Bit ce on sa mnom-jer je takav red.Ali da osjecam podrsku-ne.
Pitala sam ga samo jednom "kako se ti spremas za porod tata"jer sam citala stivo o drugim tatama kako se spremaju.I on uvrijedjeno skoci"a sta bi se trebao spremat-pa ti ces radjat ne ja"
Ja sam samo tuzno odgovorila"pa tako me moze svaki taxista ispratit na porod"
Ogorcena sam po tom pitanju i zaista zelim doulu..
Zašto osuđivati muževe koji (iz milijun različitih, što opravdanih što neopravdanih) razloga ne žele biti prisutni?
Pa ima nas svakakvih, ako su im argumenti dobri (strah, ne žele vidjeti ženu kako se pati, misle da će više biti na teret nego od koristi...), ja ih ne bih forsirao... ali, ako je vama ženama toliko stalo do toga, možete mu lijepo reći "bilo bi lijepo da to učiniš, ako ne zbog sebe, onda zbog mene..."
Morate i vi nas malo razumjeti... za vrijeme trudnoće, MŽ se educirala o svemu tome jedno milijun puta više nego ja... nakon rođenja, uz malo prigovaranja MŽ, mislim da sam sve to nadoknadio (treba pitati MŽ)... dakle, treba samo biti normalan i razgovorom doći do kompromisa...
zašto mužu iskreno ne reći - bojim se, bojim se da ću biti sama, zadnja rupa na svirali, da će se osoblje ponašati prema meni lošije nego prema ženama koje imaju uz sebe muževe, da mi nitko neće imati dodati niti kap vode, masirati leđa, pomoći otići na wc ili da se okrenem na drugu stranu, utještiti kad budem mislila da više ne mogu ... primalje to rade, samo ako mogu i imaju vremena, njih je ipak malo a rodilja obično puno više.
Ja ću radije biti sama nego na porod vući muža, preko njegove volje. Mislim da takva situacija ne pogoduje nikome, kako je netko napiso svatko ima svoje razloge zbog čega nešto želi/ne želi.
nisam niti ja htjela na porod, pa je li on mene pitao da li mi se ide.
Obzirom da nije on mene, nisam niti ja njega.
Ako muž i nakon što mu žena izloži stvarne i iskrene razloge i dalje ne želi ići i boji se - onda niti ne treba ići.
ali moj meni više niti u kuću ne bi išao, mislim da bi mi se srušile sve slike koje sam o njemu stekla
ajd da i ja jednom potpišem Moovera ;)
trebalo bi ipak uzeti u obzir da je kroz čitavu povijest čovječanstva porod bio isključivo "ženski posao", očevi na porodu su uvijek bili tu negdje u blizini, ali sa strane, ne na samom porodu.
zato mislim da nije to nešto što bi se samo po sebi trebalo podrazumijevat kao što to danas postaje trend.
netreba se podrazumjevati!Ali malo educiranja nije na odmet!
Zasto muz nebi znao da porod nije one 3 sekunde tiskanja kao na svim filmovima,vec da proces otvaranja traje satima i da te sate zelim biti doma.
Da mi treba neko kraj mene ko ce znati o cemu se radi i da ja nemoram objasnjavat bas tada kad me boli.
Jer onoliko kolko on zna-zaista zna svaki taxista.
A to je da zenu sa trudovima treba odvest u bolnicuto je sve!
E pa to me moze i susjed odvest..
Zasto je tako tesko procitat nesto pametno,a kunem vam se da sam podmetala najkraca stiva sto postoje,nebi li ga bar malo uputila.
necu iz principa usmeno da mu objasnjavam ista-jer ni meni niko nije "u kratkim crtama"objasnio sta me ceka!
potpisujem gloriju!
_________
N 28.12.04.
i sta na kraju?
da li da ih pritisnemo, objasnivši im zašto želimo da su tu?
ili da jednostavno poslušamo kada nam kažu da oni nisu to u stanju? ja znam da MM nije. nije da ga branim, stavise, malo sam i ljuta na njega zbog toga. ali, mislim da mi ne bi bio od pomoci da mi pocne padati u nesvijest, ili da pocne plakati i histerizirati.
s druge strane, ne zelim tamo biti sama. :(
gloria :love:
sve što si napisala stoji i žao mi je da TM tako gleda na to :/
cure, da sam na vašem mjestu, ja bih ga pokušala animirati i educirati koliko ide, ali kao pratioca na porodu bi zasigurno izabrala nekog drugog.
čak i da ih uspijete nagovoriti, s tako negativnim stavom mislim da bi vam samo odmagali.
U tome se slažem s mammom Juanitom. Na porodu nam ne treba netko ko to ne želi ili prisustvuje reda radi. U tom slučaju je svaka druga pratnja bolji izbor. Ali ne ako muž to stvarno želi i ako se žena uz njega dobro osječa. Ja se uz moga muža ne bi baš mogla dobro osječati jer znam da se on boji i da bi mu porod bio traumatično iskustvo. Mamma Juanita se ne bi trebala ljutiti na mene što mislim da nekim ženama trteba bliska osoba a ne stručna pratiteljica. Nismo svi isti...
A Gloriji bi savjetovala da ne dozvoli mužu da je odvede u bolnicu s prvim trudovima nego neka bude doma što duže bude mogla. Pa ako ne želi gledati sami porod ( to i ne mogu mnogi muškarci) neka barem bude prisutan večinu vremena. Ja sam mome tajila trudove dok nisu postali prejaki jer bi me odma taxirao u bolnicu. Kasnije se žalio kako sam mu skoro rodila u autu :lol:
na brdovitom Balkanu još uvijek vrijedi ona: "žene rađaju, muški idu u vojsku..."
I vjerujem da bi veliki broj mojih prijatelja i dan danas reklo ono što sam i ja mislio prije nekoliko godina - "nije ni MŽ bila pored mene kad sam na -20C kopao rovove..."
Vidiš ovo ti je zanimljivo...Citiraj:
Moover prvotno napisa
Prije nekog vremena sam čitala jednu knjigu u kojoj je bilo riječi o plemenskim običajima u jednom afričkom plemenu,najviše je bio naglasak na inicijaciji muškaraca kada dođu u određenu dob.Način inicijacije ,a ponajprije svrha je bila odlično objašnjena.
Svaki dječak da bi postao muškarac mora proći inicijaciju.
Uglavnom ,uvijek sam se pitala zašto žene ne prolaze slične rituale,tj. zašto se one (formalno)ne moraju dokazivati.Tada mi je sinulo da je neasistirani porod(koji je normalan u većini plemena daleko od civilizacije)određena inicijacija za ženu.
Dakle paralela porod -vojska meni je skroz na ok. ;)
Nema inicijacije za zene jer zene imaju krvni ciklus, dakle, menstruaciju, porodjaj i klimakterij. Znaci prelazak iz jedne zivotne dobi u drugu je jasan i sad nikako ne mogu naci pravu rijec, uglavnom, vec posjedujemo tu mudrost.
Muskarci to nemaju i shodno tome u vecini plemena na svijetu prolaze inicijaciju koja moze biti opasna po zivot ali ju ipak gotovo svi prezive (jel zvuci poznato?).
Zanimljivo je da se muskarce (koje bi mi smatrali odraslima) i dalje smatra djecacima ukoliko nisu pristupili inicijaciji. Takodjer se zene koje nemaju menstruaciju smatra djevojcicama.
prema tome, prisutnost muža na porodu je jedan oblik moderne inicijalizacije... ? :mrgreen:
Neeee, vama uglavnom ne moze vise nista pomoc, ostat cete deriscad.... :PCitiraj:
Moover prvotno napisa
Za ozbiljno, nisam to htjela reci. Uostalom, ja se slazem s Juanitom, jer postoje vrlo uvjerljivi dokazi da muskacima nije mjesto na porodjaju. To JEST zenska stvar. Nasa tajna moc. :saint:
Ali, onda su došle one... emancipirane... u borbi za ravnopravnost... lupile šakom o stol i rekle: "Sad je dosta! I naši muževi će sudjelovat u tome, umjesto da vani piju s ekipom i slave moju muku..." :mrgreen:Citiraj:
marta prvotno napisa
Citiraj:
Moover prvotno napisa
O tome ne bih. Nije mi draga tema.
Slazem se da je porod zenska stvar. OSIM kad ga se pretvori u bolnicku . :/ U bolnici je meni muz dobro dosao da pita, trazi i objasnjava umjesto mene. Bio mi je dobra podrska, miran ko bubica, nije pitao, dosadjivao, dovikivao parole ohrabrenja i ostalo. Ali ipak sam se uvjerila da mi je najbolje odradjivati trudove sama, u miru i tisini.
Inace, svaka cast muskarcima koji odlaze sa zenama na porode. :saint: Iako ja tvrdim da je porod zenska stvar, mislim da bi me jako pogodilo saznanje da moj muz ne zeli biti na porodu. :/
Moover, to ti je isto ko kad je nasa draga Virgo jednom napisala: nije vazno sto sam doma i cistim blitvu, sve dok je cistim dobrovoljno. :mrgreen: (ovo bi bio feminizam po mojoj mjeri 8) )
:heart:Citiraj:
Zorana prvotno napisa
ovo je, čini mi se, bila napisala kao odgovor na neko moje pitanje... baš si me sad raznježila, Zorana!
Hvala,Marta.sad mi je skroz jasno.Ovo zadnje me je zbunjivalo.Citiraj:
marta prvotno napisa
Ja mislim stvarno da netrazim puno.
netreba on uopce stojati meni "medju nogama" i gledati kako radjam,pa meni je prvoj muka od same pomisli.
Treba mi neko ko ce me zagrliti i reci "ti to mozes"ili "nebrini ja sam tu"
Zalosno je da mu to moram reci-jer sam nezna.Ispari se ko prrdez(sorry na izrazu)svaki put kad sam bolesna..Ako se i zatekne tu,moram mu sve reci..Onda to izgleda ovako:
JA-napravi mi caj
ON-kako?
JA-skuhaj malo vode
ON-u cemu?
JA-u serpici nekoj,neznam..
ON-U kojoj serpici?
JA-onoj najmanjoj..
ON-di je??
JA-di i sve druge stoje,u donjem ,lijevom pretincu,kad udjes u kuh s lijeve strane do stola..
ON-(trazi....)-nema je!
JA-kako nema?pogledaj bolje!
ON-nas'o sam!(sav sretan)
***
ON-koliko cu vode?
JA-ma malo..
ON-koliko malo?
JA-2dcl
ON-s cim cu izmjerit?hocu sipat vise ak ispari nece bit 2dcl?
(tu smo vec na fizici,kemiji i matematici)
JA-izmjeri sa jednom salicom...
ON-di su ti cajevi??
JA-u P***I M******I!(placem,iznervirana do ludila!)
Mislim :roll: hallo?!Akutno je!!Pomazi!Nepitaj!Daj caj!Pridrzi mi glavu kad povracam,pokrij me kad lezim..I sl.
Nije da me nevoli,ali jednostavno nerazmislja u tom pravcu..
Ja nemam snage to sve pricati i traziti,pa duram i pomognem si sama koliko mogu..Porod je prica za sebe.Na prvom je prelezao na sacco-vreci,snimao mene kamerom,spavao..Da nije onih divnih babica mislim da bih se rasplakala od muke i nemoci..
Odradicu ja i ovaj porod-on nek snima :P To zna :P
slabo si ti njega izdresirala... :mrgreen:
to je i moj govorio + ja ću se onesvijestiti :roll:Citiraj:
mayda prvotno napisa
ništa od toga se nije dogodilo, treba ti podrška i ne mora ništa raditi, dovoljno je da s tobom razgovara i da ti doda koji put čašu s vodom, da te pomazi i poljubi između trudova, da ti kaže da te voli
Aleta :*
pa naravno da se ne ljutim :).Citiraj:
Mamma Juanita se ne bi trebala ljutiti na mene što mislim da nekim ženama trteba bliska osoba a ne stručna pratiteljica. Nismo svi isti...
ja samo volim raditi razliku između onoga što ljudi iznose kao opću istinu i onoga što je njihovo mišljenje ;)
Da nisam bio, ne bih znao što sam propustio. Ovako sam bogatiji za jedno nenadoknadivo iskustvo. Mislim da su gadno uskraćeni parovi koji to nisu prošli zajedno.
Vjerojatno se dežurnim feministicama na ovakve "izljeve" pale crvene lampice, ali razmišljam kroz očekivanja djeteta: oba roditelja bi trebala biti zajedno i sretna u zajednici. Sve ostalo je kompromis.
meni je moj puno značio,vlažio mi usta mokrom gazom, imala sam njegovu ruku za stiskati u fazi najjačih trudova, a opet mi je u trenucima i išao na živce (ali naravno da mu nisam to rekla) kada me je stalno ohrabrivao i govorio mi kako mi se divi... :lol:
Na samom porodu nisam previse dozivljavala muza koji se, iz nekog razloga, silno trudio da mi odvrati misli od poroda (neznam otkud mu ta ideja) pa je cijelo vrijeme pokusavao biti duhovit. Npr. pratio je trudove na ctg-u i govorio; daj ne glumi, ovaj uopce nije bio tako jak... i sl. Da, zivcirao me u tom trenutku. Tek kasnije, nakon par dana, shvatila sam koliko mi je znacilo sto je bio tamo. Koliko me bilo strah dok ga nije bilo i koliko sam bila opustenija kad je dosao i drzao me za ruku. I on je stalno prije poroda govorio da ce se onesvijestit a na kraju, ne samo da se nije onesvijestio, nego je cak bio i toliko znatizeljan da je virio dolje kad je glavica izasla. On je odusevljen sam sa sobom, mene vise cijeni i stalno mi govori da se divi mojoj i opcenito zenskioj hrabrosti a meni je uljepsao porod. Tako da sam ja definitivno ZA!
ja sam mišljenja da bi tata (ili bilo tko drugi) trebao biti s ženom na porodu. meni je konkretno falio muž, i to užasno.... onaj čas ne toliko tokom poroda, koliko odmah nakon poroda... ali sad kad razmišljam, u bolovima htjela sam sve ono što sam prije govorila da neću (čak i epiduralnu), i za što bi se valjda doživotno kajala.
porod ko porod bio je odličan, brz, takoreći bezbolan (ne bezbolan, ali jako jako kratak pa brzo zaboraviš), ja sam bila mirna i staložena... Vodeći se činjenicom da su sve žene prije mene rodile, pa da ću i ja nekako, vodeći se činjenicom da su žene već godinana rađale u bolnici pa da se nemam što buniti (ma doktori bi rekli savrsena pacjentica). Ja sam u bolnicu došla doslovno obaviti što sam imala (roditi) i onda uživati s malom, MM u našoj maloj obitelji.
Ali, svuda se tu vuće onaj gadan osjećaj samoće. kad te ostave u boksu samu u trudovima, prikopčanu na CTG i svaka minuta ti je godina, svaki trud traje predugo....
MM nije izričito rekao da ne želi samnom, rekao je samo da misli da će on nekoga "ubiti" ako vidi da se ja mučim, a nitko mi ne želi pomoći. Nije rekao da mu je to gadno (jadničak radi takav posao da se nagledao gadnih stvari) i da će se srušiti, nije rekao da ne želi, nego da mu nije jasno kako mi može uopće pomoći ako počne histerizirati na doktore. nisam ga htjela nagovarati, nadala sam da će kad me bude vodio u bolnicu i kad ga pitam dal bi ipak išao samnom pristati, ali to se nije dogodilo. ne zato jer nije htio, nego zato jer nije stigao do Rijeke :lol:
ja kad sam pred kraj trudnoće bila kod mojih u Ri, jer na našem lijepom otočiću nema rodilišta, pa me u rodilište vodila mama (iako je bilo dogovoreno da će on na prve znakove krenuti prema Rijeci, odvesti me na neki ručak, prošetati se samnon i onda polako u rodilište - imali smo cijeli plan jer kao trudovi traju satima :P )
mužić još nije prešao na kopno, mama ga je zvala da sam već rodila. znači on ni da je htio nije mogao fizički stić i biti samnom (možda se zato i ne ljutim na njega).
ali činjenica da sam bila sama ubija me, ma da sam bar imala mobitel pa da ga mogu nazvati i plakati mu od sreće. najgori su mi bili ti trenutci najveće sreće koje sam provodila sama, ni malu mi još nisu dali, a od uzbuđenja nisam mogla spavati. strah da će me opet ostaviti samu nakon poroda, da ću opet razmišljati jeli njemu netko javio, jel se on brine...
znam da njemu nije mrsko da bude samnom na ovom porodu jer mi mama uvijek ponavlja da kad mu je javila da sam rodila kako je par puta pitao dali sam ja dobro, jesam li lako rodila, prirodno kako sam htjela, jesu li me rezali, kako sam sad... znači i njemu je falilo to vrijeme koje nije znao što je i kako je... (a nas dva smo jako jako povezani)...
čim je stigao u rijeku, otrčao je u rodilište, kleknuo kraj mene uz krevet i ljubio me, mazio i plakali smo skupa, od sreće, ljubavi, zadovoljstva. tražio je da mu donesu malu, koju je toliko ljubio i plakao nad njom, da je bila sva mokra, ali to je bila njegova kćer. i tako smo nas tri postali potpuna bitelj tek nakon 3 i pol sata od poroda?!?
već pokušavam nešto mu natuknuti i nailazim na dosta plodno tlo, jer sama činjenica da nije prvi koji ju je vidio nego moja mama (?!? stvarno jako volim svoju mamu, ali s njim sam napravila to dijete i ona mi poslije poroda baš nije previše značila), da je morao čekati i da zna kako sam bila poslije jadna, tužna i usamljena, ne sviđa mu se...
evo, pretjerala sam s dužinom posta