Istina je da znam neke cure s juga (ako je Split dovoljno juzno) koje ne bi same sjele i popile kavu... al te sigurno nisu u vecini... al znam i na sjeveru takvih.Citiraj:
čokolada prvotno napisa
Printable View
Istina je da znam neke cure s juga (ako je Split dovoljno juzno) koje ne bi same sjele i popile kavu... al te sigurno nisu u vecini... al znam i na sjeveru takvih.Citiraj:
čokolada prvotno napisa
I meni se čude kada sama sjednem popiti kavu - a nema mi većeg gušta. Za MM-a njegovi dečki ne bi rekli da je papučar iako svi odreda žive u tim patrijarhalnim zajednicama, rekla bih čak da mu se potajno dive zato jer hrabro i otvoreno živi ravnopravnu zajednicu sa mnom. Izašao čovjek iz ormara :lol:
A ipak bi radije umrli nego usisali pod.
Isto tako im je već svima normalno da još od prvog razreda srednje škole imam svoje muške prijatelje koji su mi u rangu mojih ženskih prijateljica i s kojima šetam djecu, pijem kave, dijelim dobro i zlo. A ipak su sretni što njihove žene nemaju takva prijateljstva :mrgreen:
Vidiš, na mom jugu to nije društveno prihvatljivo, ali ipak kada se dogodi, redovito je žena kriva. Kod nas je za sve žena kriva - i kada je muž vara i kada dođe do razvoda i kada ima problema s djecom. Muškarac koji vara je sramota u našem društvu, da, ali "i ona njegova je nekakva nikakva".Citiraj:
Trina prvotno napisa
Baš šteta, propustila sam temu dok je bila vruća...
Evo da podgrejem strasti:
Ja sam nezaposlena otkako imam decu.
Ne mislim da mi treba odati počast.
Naprotiv.
Ali dobijem rogove kad neko misli da mi je život trajni godišnji odmor.
A bogami i na rečenicu: "Mi zaposlene majke moramo sve isto kao i nezaposlene a još idemo i na posao."
Uz dužno poštovanje svim zaposlenim ženama, koje verujem, zaista rade više nego ja, ovo u navodnicima prosto nije istina.
Deca zaposlenih majki su u vrtiću ili školi oko 8-10 sati. To znači da deca nisu kod kuće.
Da 8-10 sati dnevno kuća stoji prazna,
Nikome ne treba doručak jer se doručkuje u vrtiću (školi). Nije neophodan ni kuvan ručak, ako žena taj dan ne stiže, jer deca su nahranjena u ustanovama, tamo imaju i užinu.
Nema prljavog suđa niti neuredne kuhinje jer niko nije jeo niti kuvao od recimo 8 ujutru do 4 popodne.Nema nereda koji si spremio za decom/sa decom zbog dečje igre.
Tih 8-10 sati decu je čuvao neko drugi. Neko drugi ih je vaspitao, učio nečemu, pospremao za njima/sa njima, presvlačio ih, itd, itd. Negde drugde su skakali, dizali prašinu, jeli, prosipali, itd,itd.
Sa moje tačke gledišta, kuće zaposlenih mama su lakše za održavanje iz prostog razloga što ukućani većinu vremena nisu u njima, kuva se jednom ili nijednom dnevno, u toj kući se jede jedan-dva obroka dnevno, domaćica spremi jedan-dva obroka dnevno radnim danima. Kupatilo se ne koristi po 8-10 sati dnevno itd, itd.
Moja deca idu u vrtićki poludnevni boravak, nemam pravo na celodnevni kao nezaposlena mama. Tamo imaju samo užinu. Sve obroke spremam ja, deca su van kuće ta 4 sata (zapravo ih puštaju već u 11:45). Od 8:15 do 11:30 imam slobodu da opušteno glancam kuću i kuvam ručak. Ili zarađujem nešto sitno uslužnim kucanjem na kompu, sad u sezoni maturanata :).
Nakon toga idem po decu, dajem im ručak, i ostatak dana provodim sa njima, u našoj kući, koja se koristi ponovo i može se konstatno ponovo pospremati, jer deca u toj kući/dvorištu provode duplo više vremena nego deca zaposlenih mama, i pojedu više obroka dnevno radnim danima.
Ponoviću, ne tražim priznanje niti mi je teško nit se osećam kao jadnica, (niti mi je muž leština sa kojoj ne delim poslove, a deca nevaspitana stihija), ali ako je o vrtićkoj deci reč, jednostavno nije istina da zaposlene i nezaposlene mame imaju jednake obaveze oko dece i kuće radnim danima.
Pa to baš i nije istina, ili je u najboljem slučaju vrlo nategnuto; u mojoj kući se kuha baš svaki dan, i moje dijete svaki dan ruča kod kuća, tj. ručala je i onda kad je išla u vrtić. Isto tako svaki dan kod kuće i doručkuje, i u vrtićkoj dobi i sad u školskoj, a u školi valjda baš nitko nije osam sati dnevno. Moja nije bila niti u vrtiću toliko, pa je stigla napraviti propisan nered.
Tocno. Moji jedva da bi nesto pojeli u brticu, a u skoli ne jedu obroke. Neko vrijeme sam ih placala, ali nisu jeli
Ja sam i u zaposlenoj i nezaposlenoj varijanti, jer radim od kuće, a klinci idu u školu i jaslice pa mogu nakon posla još i pospremiti, skuhati i otići po djecu. Ako nemam puno posla, odmaram se. Jednostavno je. Zaključila sam da ne želim biti patnica i raditi sve za drugima nego si organiziram vrijeme onako kako meni odgovara. Godišnji imam samo na papiru, pa si ga sama uzmem.:coffee:
Pulinka, brzo prođe to vrtićko doba, nakon toga škola.
Živim u malom gradu, nemamo produženi boravak. Moji biseri su dolazili kući između 12-13h, mm u 15h s time da bi često imao obveza i nakon posla, ja sam bila sretna kada bi oko 17 došla. Ja sam kuhala doručak, ručak i večeru, kontrolirala zadaće, borila se sa prvašićem koji ima poremećaj u koncentraciji. Spremala, peglala, prala, pekla kolače i što sam sve trebala. Doduše poprilično aljkavo :.)
Imam nevjerovatnu sreću što mi je mama otišla u prijevremenu mirovinu pa je uskakala, bila je s njima, poslužila im ručak i suđe oprala, mada rekla sam joj da ću ja, ponekad je uspjela natjerat ih da i zadaću napišu. No i ona je morala ići obići svoju mamu koja je već bila nemoćna, tamo je skuhala i pospremala, a ima i svoj stan, svoj veš, svoj život na kraju krajeva.
Srećom, dobila sam otkaz. Uz sav moj trud i napor postala sam tehnološki višak. Odahnula sam taj dan.
Vratila se kući, odrađujem nekih cca 4-6 sati u svom obrtu od doma.
Nikad nisam bila isključivo kućanica, uvijek sam imala obaveze, rokove, sastanke itd. no ni taj tempo se ne može uspoređivati sa odlaskom iz kuće na 8 i više sati.
Ne kažem da žene koje su doma ništa ne rade, daleko od toga ali jednostavno ne može se uspoređivati.
Mima i Nanoibeba, ja bih ipak rekla da su deca koja ništa ne jedu u ustanovama izuzeci, a ne pravilo? Takođe su izuzeci i deca koja u vrtiću provode manje od 8 sati, zar ne?
Naravno da su izuzeci važni, ali ako se generalizuje tip "nezaposlene žene", onda sam ja dala sebi slobodu da generalizujem tip "zaposlene".
Sa druge strane, šta reći kada zaposlena majka još ima i luksuz baka -servisa?
Moja majka je imala i svoju majku i svekrvu na raspolaganju naizmenično.
Izuzetno retko je uzimala bolovanje, jednom ili nijednom godišnje.
Svaki dan je dolazila kući i dočekivao je skuvan ručak, oprano suđe, pospremljena kuća i čisto, uredno, nahranjeno, prošetano i naspavano dete/deca.
Ja o njenom životnom scenariju mogu samo da maštam, da radim super plaćen posao koji obožavam, a kad dođem kući mogu da se bacim u krevet i odspavam pola sata, jer je sve uradio neko drugi. Sa moje tačke gledišta, njoj je bilo divno. Sa njene tačke gledišta, ona je tako mnogo radila....
Pa nisam ja rekla da moja nije jela u vrtiću, jela je, ali je jela i kod kuće.
Nisam baš imala osjećaj da se u vrtiću najela, jer je kod kuće uvijek htjela ručati, čak i kad je bio kelj čušpajz.
U svakom slučaju, u našoj kući se svaki dan kuha i jede kuhani ručak, jedem ja, jede MM, jede dijete.
Nisam baš sigurna da je to iznimka, koliko čujem od kolegica i kolega s posla, svi kuhaju i nakuhavaju, kroz tjedan, vikendom pa smrzavaju itd.
Moja kći nikad nije bila u vrtiću osam sati,pa ne znam kakva je kuća kad je dijete 8 sati u vrtiću, moja je svakako uvijek bila i ostala vrlo neuredna i razbacana, a imala sam srećom i baka servis, ali je taj servis čuvao dijete, a nije kuhao i pospremao. Inače, ako zaposlena žena/muškarac imaju sluškinju, onda je to naravno druga priča.
molim te odakle si ako nije preosobno pitanje. pise zg, ne znam jesi doseljena ili rođenjem. malo mi je cudno s kojom sigurnoscu govoris neke stvari koje nisu tocne.Citiraj:
čokolada prvotno napisa
Naravno, nisam ni napisala da zaposlene žene nikad ne kuvaju (osim ako im kuva mama ili svekrva :)), samo da imaju veću slobodu i "opravdanje", ako se tako može reći, da ne kuvaju svaki dan - jer deca dobiju ručak u vrtiću, može se jesti isto jelo dva-tri dana, smrznuti jelo pa odlediti itd, itd., dok nezaposlena žena svaki dan kuva jer "ionako ne radi ništa". (da, da, opet generalizacija, ali ja mahom nailazim na takav stav svog ženskog mikrokosmosa).Citiraj:
Mima prvotno napisa
Pa, to je vjerojatno istina, da si domaćica postavlja više standarde od zaposlene žene, pa vjerojatno troši više vremena na kuhanje jer, kad je već doma, želi imati kompletan ručak, juhu, svježe namirnice, kolače - samo, to je u glavi, dakle stvar kriterija koje sami sebi postavimo. Može domaćica isto tako odlučiti da želi imati kuću koja blista, pa se svakodnevno ubijati čišćenjem, ali realno to nije nešto što se mora.
Usput, slabo vrijedi sloboda i opravdanja kad u subotu u ponoć dinstaš meso za bolonjez da bi ti obitelj imala što jesti drugi tjedan, jer recimo znaš da te dva dana nema kod kuće od jutra do mraka - a ručati se mora.
Ja sam doseljena na jug pa mogu potvrditi ovo sto coksa pise. Ako zena koja je sama bilo sto u javnosti radi sama to znaci da trazi jebaca. Ako zena koja je u vezi bilosto u javnosti radi sama to je zato sto trazi jebaca. Ukratko.
Pa sve to moze i ona koja ne odlazi na posao , tko joj brani?
To sto si ona namece obavezu da sve bude frisko, toplo, i u nekoliko slijedova , to je njezina fiks ideja ( a ne neki nepisani zakon) . :)
barem je u mom slucaju bilo tako.
Dok ja tipkam, Mima mi cita misli. :)
Pa nije samo fiks ideja, nego realno, to je prednost. Ono, svi smo mi svjesni da je zdravije i ukusnije, a bome ponekad i jeftinije kupiti svježu namirnicu, svježe skuhati, imati fini ručak u par slijedova a ne vječite 'enolončnice' skuhane dan ranije. Tako da, da sam kod kuće, da sam u mogućnosti, sigurna sam da bih i ja tako radila.
Jasno.Citiraj:
Mima prvotno napisa
Ali stvarno nitko ne brani obitelji da jednom u dva tjedna rucaju pizzu iz dostave ili burek iz pekare.
Od kad radim i kuham za drugi dan definitivno jedemo puno losije. Dijete i tako jede izuzetno izbirljivo, a kad se tome doda ogranicenje podgrijavanja , jelovnik se svede na 5 vrsta jela kroz tjedan.
Da, ja kuham svaki dan, ali sigurno cistim puno manje nego zena koja je cijeli dan doma. Kad dodjem umorna, niti ne vidim nered ili prljavstinu. Pogotovo ne po zimi - dodjem doma i vec je mrak.
Moja mama je bila doma, i zato sam oduvijek znala da ne zelim biti doma, neg da moram raditi van kuce. Mene kuca preuzme, prvo navalim na kucanske poslove ko luda i onda stanem. Prodje dan a da nis pametno ne napravim.
Elor, govorim o mom DU, čiji mentalitet predobro poznajem, ali naravno ne tvrdim da svi tako razmišljaju. Spomenula sam primjer mlađe obrazovane osobe koja tako misli.
Pulinka, i ja sam kuhala svaki dan dok su mi djeca bila u vrtiću i školi. Ako je ručak u ustanovi u 12, u 16.15 moji bi pojeli dvije porcije kućnog ručka. A nisam od onih koji se opterećuju s "ne bu meni nitko kuhal". Dapače, jela bih ručak u obliku tablete, da postoji.
Naravno :).Citiraj:
sirius prvotno napisa
Uvek se može nešto NE uraditi. I ne mora se čovek uklapati u tuđa očekivanja. To je neosporno.
Ali nije na tome bio naglasak, nego na tezi koju često čujem, a slično je neko napisao i ovde na temi: da zaposlena žena radi praktično duplo više nego nezaposlena, jer je kod kuće nakon posla čekaju iste obaveze kao i nezaposlenu. Što nije sasvim tačno ako nezaposlena žena provodi veći deo dana sa svojom decom u svojoj kući.
Ako deca provode po 8 sati u vrtiću/školi a žena je nezaposlena, onda se slažem da je obim kućnih poslova zaposlene i nezaposlene žene isti :).
Druga je tema to što se zaposlena žena prihvata svojih obaveza već umorna od posla. Ja verujem da je napornije biti zaposlena nego nezaposlena, ali mi je ipak preuveličana ta teza da zaposlene žene rade baš dvostruko više od nezaposlenih.
PA ne znači da radi dvostruko više, ali definitivno i zaposleni i nezaposleni roditelji moraju obaviti iste osnovne kućne poslove: obroci, suđe, veš, osnovno pospremanje, .. a jasno je da onaj tko je nezaposlen za to ima puno više vremena.
E sad,vjerojatno će nezaposlena osoba stvarno više toga raditi po kući, ali će onda i imati bolji ručak i pospremljeniju kuću.
A ja sam odseljena s juga i isto mogu potvrditi.Citiraj:
marta prvotno napisa
Ali će zaposlena imati društveno uvažavanje i platu :).Citiraj:
Mima prvotno napisa
Mima, osnovni kućni poslovi jesu isti, ali broj ponavljanja nije :). Ako se u kući sprema i jede 5 obroka dnevno prlja se više nego ako se jedu samo 2. Podovi su čistiji ako su ukućani van kuće po 10 sati nego ako su van kuće samo 4 sata. Kupatilo slično, itd. Igračke se razbacuju i kupe po 5-6 puta dnevno, ne 1-2 puta. Tj. sa decom kod kuće treba veći br. ponavljanja osnovnih poslova za neki higijenski minimum, a ne uvek za spremljeniju kuću.
Što se tiče ručka, ja sam srećna što mi deca jedu kvalitetno. Ali ne krećem se u društvu gde se to preterano uvažava. Tj. kako kažu: "deca porastu svakako, a treba zaraditi penziju". Što je u suštini tačno, pa me dodatno nervira :).
Zaposlena zena uz ( nadamo se solidnu i redovitu placu) ima i nadredene koji joj mogu olaksati ili otezati radni dan.
i kolege , koji sve to takoder mogu.:mrgreen:
Inace, iz mog iskustva boravak doma je manje stresan. Izostaje jurnjava i rastrganost. Posla je manje. Ali je monoton, ponavlja se i na prvi pogled nema dugorocnih rezultata. Sto zna biti vrlo frustrirajuce.
Sori, ali ne bih rekla da je razlika u prljanju kuće baš značajna. Kupaona, podovi, opet se to sve mora prati i čistiti, jedino ako domaćica pere podove tri puta dnevno. Mislim,i mi zaposleni smo redovito po cijele dane doma, pa nema potrebe za pranjem podova tri puta na dan, a ne spremam bome niti pet obroka - zar to netko radi?!
Khm, zvuči kao neki (mnogi) poslovi :mrgreen::mrgreen:Citiraj:
sirius prvotno napisa
Je, ali dobijes placu i drustvenu priznanje da si koristan clan drustva jer placas porez na dohodak.
to ti dode kao tapsanja.:mrgreen:
Mislim da nezaposleni partner ima neku vrstu plaće, pošto zaposleni partner plaća račune, hranu i ostale troškove.
Osim toga nitko ne spriječava nezaposlenog partnera da traži plaću od partnera kojemu kuha, sprema, pegla košulje i ostalo.
To je njegov izbor, da bira neku vrstu robne razmjene. Jednako tako može i izabrati i plaću.
Kao i mirovinsko osiguranje.
Aha, i onda je svizac zamotao cokoladu ( u Hrvatskoj).:mrgreen:Citiraj:
seni prvotno napisa
A što se tiče društvenog priznanja - svaki posao je naravno vrijedan i ne vrijedi neki čovjek kao čovjek manje ili više, ovisno o tome što radi.
No niskokvalificirani poslovi se u principu manje plaćaju, a možda i manje cijene od više kvalificiranih.
ma znam da to zvuči utopijski.Citiraj:
sirius prvotno napisa
Ali u principu model riješavanja ženske egzistencije udajom, je kao društveni standard naprosto prošlo svršeno vrijeme. U prošlosti je to bilo tako, muž je zarađivao, žena je nosila kuću i djecu, i tako su živjeli, dok i smrt ne rastavi.
Sve to naravno sa svim i plusevima i minusima.
Danas je to drugačije i ako ostaješ kod kuće, znaš u što se upuštaš.
U većini slučajeva je to neka vrsta robne razmjene. Ali u principu, možete se dogovoriti i o nekoj vrsti plaćanja.
Ako u mirovinski sustav ne uplaćuješ, nemaš mirovinu.
ako uplaćuješ, imaš. (barem se nadam, da ćemo imati :mrgreen:)
Pa, dobro, da li je razlika značajna ili nije, to je valjda stvar subjektivne procene. Meni moja kuća deluje daleko lakša za održavanje dok su dani lepi i deca većinu dana borave u dvorištu.Citiraj:
Mima prvotno napisa
Ne kuvaš pet obroka, ali ih spremaš u smislu da detetu ipak treba pripremiti osim ručka i nekakav doručak, večeru i užinu. Da, znam da je to sve brzo i lako i da zahteva po desetak minuta, ali, šta su drugo kućni poslovi nego zbir lakih stvari od po desetak minuta- a ipak se može izgubiti silno vreme na njih...
Citiraj:
seni prvotno napisa
Ja sam glupa, ne razumem kako je ova rečenica
drugačija od ove:Citiraj:
U većini slučajeva je to neka vrsta robne razmjene. Ali u principu, možete se dogovoriti i o nekoj vrsti plaćanja.
Meni to deluje sasvim isto. Osim što žena teoretski ima izbor da se zaposli- ako u praksi ima gde, naravno.Citiraj:
U prošlosti je to bilo tako, muž je zarađivao, žena je nosila kuću i djecu, i tako su živjeli, dok i smrt ne rastavi.
U državi u kojoj ne postoji ni tržište ni privreda (ne govorim o Hrvatskoj), rešavanje egzistencije udajom ponovo postaje vrlo moderan trend.
Uostalom, ako je nezaposlena žena plaćena time što je muž izdržava, da li to znači da su zaposlene žene budale što uopšte rade kućne poslove?
Nadam se da sam pogrešno razumela, u suprotnom ne razumem odakle toliko ružan stav prema nezaposlenim ženama.
Kakav ja to ružan stav imam prema nezaposlenim ženama?
Citiraj:
pulinka prvotno napisa
Ovako kako je tvoj dan svaki dan, moj izgleda samo onda kad sam na godisnjem. Bez ljutnje, ali kad nemam obvezu ici na posao i biti van kuce 8-10h, onda je moj dan slican tvom svakom danu. I sta je sad tu problem ako je tako, ne kuzim?
Meni lično je ružan stav da je rad nezaposlene žene u kući predmet robne razmene tj. da nezaposlenu udatu ženu treba smatrati muževljevom radnicom a muža poslodavcem.Citiraj:
seni prvotno napisa
Slazem se.Citiraj:
pulinka prvotno napisa
Kucanske poslove zena radi i za sebe, dakle na neki nacin je poslodavac sama sebi.
Ništa.Citiraj:
Deaedi prvotno napisa
Osim što je meni godišnji odmor sinonim za vreme putovanja, izleta, izlazaka, druženja sa decom i minimuma kućnih poslova a maksimuma zabave, bar tako smo ga mi sa roditeljima provodili u neka bolja vremena.
Moj život nezaposlene žene nije takva trajna fijesta. Jeste opušteniji nego da sam zaposlena, ali nije beskonačna zabava bez ikakvih obaveza.
I bezveze mi je kada na rečenicu da sam nezaposlena dobijem komentar: jao, blago tebi! Svašta..Kao da je zabranjeno dati otkaz pa isto tako skromno živeti kao ja...
Ja nemam nikakv stav o radu nezaposlene ili zaposlene žene (muškarca) u kući, jer je to njihova privatana stvar, osobni izbor, koliko će, kako će, kada će, i hoće li ili neće li.
moj komentar se odnosio na tvoju primjedbu, da nezaposlena žena nema plaću.
ali očito ima neku vrstu plaće ( ja sam to nazvala robna razmjena i zaista ne razumijem sto bi tu trebalo biti uvredljivo), jer ona kuha, sprema i ostalo za muža, djecu i sebe, kao što muž kupuje namirnice, plaća račune...itd za ženu, djecu i sebe.
Ja sam razumijela, da se ti žališ, sto nemaš plaću, pa sam u tom smislu komentirala, da se teoretski par može i dogovoriti, da nezaposleni partner dobija neku vrstu plaće/naknade za poslove koje obavlja.
kao sto se neki partneri i dogovore, da od zarade zaposlenog partnera uplaćuju mirovinsko osiguranje za nezaposlenog.
nije mi jasno, sto bi tu bilo ružno?