Koliko vam je roditeljstvo "komplicirano"?

ne znam više gdje sam to pročitala jel ovdje ili na nekom drugom topicu, netko je napisao - kad se konačno malo naspavam odmah bi i treće, a kad ne sretna sam šta više ne moram roditi, e tako nekako i kod mene, sve čekam kad više neću padati s nogu od neispavanosti, ali nikako da dočekam, sinoć opet do zadnje sekunde u pogonu, ajde konačno zaspala u pol 11 i evo već u 4 mama ustaj piškenje, pa onda vau vau mora piškiti, a da ne zaboravimo imedu...ajme i onda opet u pol 6 nije piškenje ali je žedna i tako

felix je gore napisala.

ok, ne pada mi na pamet treće.
i ovo dvoje "dajem u dobre ruke" :zaljubljen:


prvo su bila buđenja zbog dojenja... 40 puta tijekom noći.
pa buđenja zbog boleština, odnosno bdijenja.
pa buđenja zbog pišanja.
pa nekima buđenja zbog ružnih snova (na sreću, moja djeca noću umiru od smijeha, ali i to te probudi)
pa buđenja zgog lupanja glavama o stranice kreveta ili čak i spadanja s istih.
e, onda, ako imaš jedno dijete... dođe neka pauza kada čak i možeš spavati, dok ne krenu izlasci, učenja noću...
ali, ako se u međuvremenu rodilo i drugo dijete, onda imaš preklapanja i zapravo ne spavaš nikada.

dok se ne požene i ne poudaju.

zapravo bih voljela opet jednom doživjeti dan u kojem ću bezbrižno "lapiti" po gradu i vrtiti torbicom oko prsta.
sa naglaskom na torbicu.

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

zapravo bih voljela opet jednom doživjeti dan u kojem ću bezbrižno "lapiti" po gradu i vrtiti torbicom oko prsta.
sa naglaskom na torbicu.

---

Mislim da ovo sve mame pomalo prizeljkuju!
Doci ce taj dan.....i slobodan cijeli dan, i grad, i torbica oko prsta :mrgreen:, ali ovo bezbrizno........mislim da od trenutka kda smo postale mame bezbrizno za nas vise nije opcija.....koliko god nam djeca imala godina uvijek se nekako brinemo oko / za njih.

meni je isto bas komplicirano. al ja sam zakljucila da je meni i inace sve komplicirano, tak da :mrgreen:

naravno da je komplicirano.
ponekad toliko da mi dođe da kažem kvragu sve, radite što hoćete, ja nemam snage.
ali opet se negdje gura ono zrnce razuma koje zna da će onda tek sve otići u kupus.
i onda sve ispočetka, razgovaraj, pregovaraj, budi i psiholog i odvjetnik i sindikalac i odgajatelj i mama i dijete i i i...
najgore mi je kad sa svih strana čujem mama, kao da imam jedno dvatesetero djece i svako iz svog ćoška viče MAMAAAA,
a samo ih je dvoje.

Citiraj:

---

najkompliciraniji dio roditeljstva su mi - financije.
meni samo da mi je kućni budžet veći za 30-50%, ništa mi ne bi bilo komplicirano.
komplicirane su mi kućne financije. užasno su mi komplicirane. nisam tip za štednju, nisam tip koji obiđe 5 trgovačkih centara da nađe najjeftiniji putar, nemam pojma koliko što gdje košta. Ne treba mi puno - samo da ne moram misliti gdje da kupim putar i da normalno dočekam kraj mjeseca, može i u nekom pristojnom minusu. :mrgreen: da mogu bez brige sebi kupiti JEDNE cipele, malome jednu jaknu i maloj jedne tenisice, platiti režije, kupiti poklon za rođendan i jednom u dva mjeseca otić na pizzu.
eto, ovo je najiskrenije. :mrgreen:

---

i na ovo veliki iks.

meni u principu nije problem odgoj, nego to dadiljanje. nesto sto bi mogao bilo tko odraditi, a najcesce nema tko pa moram ja.
na primjer, nosanje djeteta. moj se dao svima u ruke i nije bilo obavezno da ga ja nosam. cak mi i nespavanje ne bi toliko tesko palo da ga nisam morala onda cijeli dan nanasat.

ili razvazanja i navazanja kojekuda, od skole do zabave, vec sad mi je muka, do kad ce to trajati?!?

i imam osjecaj da je previse toga kad se slobodno vrijeme obitelji vrti samo oko djecjih aktivnosti, a i sama sam u tome

a šta ja znam, to stvarno ovisi o osobi.
npr čitam ove prepiske oko upisa u školu. i osjećam se totalno nemajkasto :mrgreen: kad čitam prepiske oko vrste torbe i vrste pernice sedam mjeseci prije početka škole, a nemam pojma o pojmu, osim da mora imati pernicu i mora imati neki ruksak.

moj je došao prvi dan u školu - bez ičega pod milim bogom, ko turist. :mrgreen: do zadnjeg dana se kupao u dalmaciji.

ono, računala sam, neš ti prvi razred, prvi tjedan, ionako će samo bojat nešto :D

ili, ništa osobno, npr pitanje - iz čega vaši klinci piju u vrtiću. neobično mi je da nekome uopće padne na pamet takvo pitanje. pojma nemam, valjda piju iz nečega kad su žedni. iz špine na zahodu. :lol:

danas mi je valjda takav dan, i uz najbolju volju, samo u parama vidim problem. :roll:

Joj ja potpisujem sve cure kojima je komplikovano.
Nespavanje je kod nas prošlost, ali bilo je gadno.
I finansije su uvek napete.
A dadiljanje, užas.
Pa nezgodan karakter deteta, potpuno smo različite. Dok se saberem, oduzmem, shvatim, propratim fazu/šizu...
I ja maštam o toj "slobodi", makar sam uvek sebe zamišljala kao mamu. Ja sam sebe zamišljala kao one sicilijanske mame što jedno doje, drugo presvlače, trećem brišu nos, diktiraju zadatak iz matematike, mešaju ručak i nameštaju mužu kravatu. Debela majka kraljica, svima na usluzi i srećna među gomilim slinave dece.
Od svega toga, samo sam debela.
No nadam se uskoro zaboraviti sve te muke i krenuti po drugo. Anemona, hoćemo zajedno?

bome, moram reći da ja sebe nikada nisam tako zamišljala.
nije mi baš neka fora imati život pod motom "služim drugima" (da ne kažem - narodu)
ja bih radije da oni sve to sami rade, a da ja imam i njih i sebe.

Citiraj:

---

Tashunica prvotno napisa

najgore mi je kad sa svih strana čujem mama, kao da imam jedno dvatesetero djece i svako iz svog ćoška viče MAMAAAA,
a samo ih je dvoje.

---

To zvanje - mamaaaa! me toliko oduševljava da znam tu i tamo pošiziti i zabraniti, doslovno - Da me netko ni slučajno idućih sat vremena nije oslovio jer će nastradati!

Ove dvije starije zapamte (ako imam dovoljno zastrašujuću facu:mrgreen:) i ne oslove me cijelih 20 minuta, a mala, normalno, ni minute ne posluša.

Fascinantno je zapravo koliko puta u danu su sposobni izgovoriti tu riječ.

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

bome, moram reći da ja sebe nikada nisam tako zamišljala.
nije mi baš neka fora imati život pod motom "služim drugima" (da ne kažem - narodu)
ja bih radije da oni sve to sami rade, a da ja imam i njih i sebe.

---

a šta da kažem, bila sam mlada i naivna, to mi je valjda u filmovima izgledalo privlačno :mrgreen:

ja sam sebe uvijek zamišljala kao onu plavu odvjetnicu iz one serije
kako ono?
aha, Zakon u Los Angelesu
kako u kostimiću silazim niz stepenice, a aktovka u ruci

razlika - drastična!

Citiraj:

---

Nena-Jabuka prvotno napisa

To zvanje - mamaaaa! me toliko oduševljava da znam tu i tamo pošiziti i zabraniti, doslovno - Da me netko ni slučajno idućih sat vremena nije oslovio jer će nastradati!

Ove dvije starije zapamte (ako imam dovoljno zastrašujuću facu:mrgreen:) i ne oslove me cijelih 20 minuta, a mala, normalno, ni minute ne posluša.

Fascinantno je zapravo koliko puta u danu su sposobni izgovoriti tu riječ.

---

Hahahaha, ovo kao da sam ja pisala....A još ova najmanja ne mamamaka...

:lol:

Ili kad krenu pričati u isti tren! :roll:
I nemožeš ti tu..kad ja kažem jedan po jedan, onda se posvađaju tko će prvi...:sick:

ma i ja sam sebe zamišljala kako na maturi ulazim u tirkiznoplavoj haljini koja mi se slaže uz tirkizno plave oči (crne su, inače) i tirkiznoplavosrebrne sandale
:mrgreen:

šalu na stranu, bilo bi dobro malo isfilozofirati na temu kako smo sebe zamišljali, gde smo sada i da li smo zadovoljni
ja sebe nisam uopšte ovako zamišljala ali sam zadovoljna
ni svoje dete nisam tako zamišljala, htela sam milu, plavu devojčicu koja spava celu noć i igra se ceo dan

izgleda da su mi puno čitali bajke

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Anemona, hoćemo zajedno?

---

Ti reci kad budeš spremna da formiramo grupu podrške za nas dvije.

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

Ili kad krenu pričati u isti tren! :roll:
I nemožeš ti tu..kad ja kažem jedan po jedan, onda se posvađaju tko će prvi...:sick:

---

:lol:

Danas sam naletjela na prvu ozbiljnu komplikaciju otkad sam majka dvojice. Manji zakurio, stariji u vrticu, muz na terenu, svekiji i ostatak familije radi cijeli dan. A frizider prazan... I sta sad? Kako bolesno dijete vuc u ducan? Nikako! Ja za rucak sendvic, starijem sam ispekla riblje stapice koje sam nasla u skrinji. A sutra? Nemam pojma... Tako da sam se danas prvi put u 7,5 mjeseci bas osjecala jadno i bespomocno. I jos uvijek se tako osjecam jer sam i dalje u istoj situaciji da ne mogu do ducana... Mozda bi mi Konzum dostavio nesto u vrijednosti od 50 kuna ako lijepo zamolim a? :mrgreen:

koksy, ja sam sigurna da i na forumu postoji netko tko će sutra biti u samoboru
strašno je biti sam i u nemogućnosti obavljati najnužnije
nazovi koju prijateljicu i reci da ti se nacrtaju s namirnicama

meni su moje ostavljale lonce pred vratima jer ja nisam bila sposobna otvoriti ih

Koksy:love2:. Imala sam slicnu situaciju jesenas. Od tada UVEK u kuci imam rezerve za dva dana! Ja u blizini nemam prijateljice o kakvima Apri prica pa sam uvek u pripravnosti.

Koksy, nadam se da se nasla neka dobra dusa da ti uskoci... Kad ovo citam nije mi krivo sto bolujem od "hrcak" sindroma, a zaradila sam ga na slican nacin, kad se rodio mladji sin (a razlika je 15 mjeseci, pa nije bilo sanse da odem bilo kamo).

Citiraj:

---

polfezna prvotno napisa

Koksy:love2:. Imala sam slicnu situaciju jesenas. Od tada UVEK u kuci imam rezerve za dva dana! Ja u blizini nemam prijateljice o kakvima Apri prica pa sam uvek u pripravnosti.

---

ali ja sam tri mjeseca bila nesposobna

Inace mi je susjeda bila za takve stvari, uskakala za ducan ili ako bi mali taman zaspao kad trebam po starijeg u vrtic ali sad ona ima bebu od 3 tjedna pa stvarno nema smisla da ju zovem. Al eto, bas me zvala kuma pa kaze da ce mi ona sutra obavit shoping ako ja necu moc. :-D

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

ali ja sam tri mjeseca bila nesposobna

---

Ja imam "zalihe" za dva dana, to sam umislila kako mi je dovoljno dok se ne snadjem za dalje. Ako su deca bolesna toliko da ne mozemo ni do prodavnice, onda treci dan uglavnom moramo do doktora pa kolateralno i kupovinu obavimo. A ako sam ja bolesna toliko da ne mogu izaci 3 dana onda znaci da umirem i da u najmanju ruku moram u bolnicu a tamo bi valjda neko dao deci da jedu:mrgreen:. Dakle, u svim mojim zamisljenim scenarijima, hrana za 2 dana je dovoljna!

Evo ja sam imala situaciju, ali sam si za to pomalo i sama kriva, a ne mogu si pomoći.
Dakle, ja..guska...ne vozim iako već 13 godina imam dozvolu. :-x:-(
Najžalosnije što je naš obiteljski auto najčešće parkiran ispred zgrade i meni na raspolaganju jer muž ima službeni.
Čak i ako ide negdje sam, ako nije baš ciča zima, ide motorom!
Pedijatra smo izabrali relativno daleko od naselja iz određenih razloga.
I tako mi se jednom desilo da sam morala s bolesnim djetetom na bus (nije bilo camea i ostalih). Muž je bio na službenom putu.
I još je na sve to bilo ne baš lijepo vrijeme, a bus mi pobjego pred nosom. Inače vozi an 20 minuta. E tada sam se do muke, jada i ne znam čega ne, rasplakala! Došlo mi da lupam glavom o zid. Ali i dalje ne vozim. :roll:

I da, znam da bi trebala i da bi mi to olakšalo ali ne znam kako da si pomognem...Možda da me netko opali toljagom po glavi. Ili da odme na razgovorčić...Kod psihića!

Ana.m, uzmi si par sati vožnje i vrum, vrum ... da mi nije toga puno puta bih već poludjela sama s klincima (dok čekam da MM počne manje raditi). Meni bi na tvom mjestu bilo dovoljno samo par minuta sanjariti kamo bih sve mogla ići da vozim :).

Imam jako velik strah! Užas jedan. I pri pomisli da sam sama u autu s troje djece me užasava. :-(

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

ja sam sebe uvijek zamišljala kao onu plavu odvjetnicu iz one serije
kako ono?
aha, Zakon u Los Angelesu
kako u kostimiću silazim niz stepenice, a aktovka u ruci

razlika - drastična!

---

:lol: :lol:

da :mrgreen:

meni je sve to na topicu nabrojano razlog tolike pauze. da, uzivam u roditeljstvu, ali uzivam i biti ja. ja kao leonisa, a ne necija majka, supruga.
kako je narasla uspjela sam vratiti dio sebe nazad i bas mi ga se bilo tesko opet odreci na par godina. i jos je. i jos ne vjerujem da cu za mj. dana opet. na ko zna koliko dugo.
i ako zelim san u komadu, i danas nakon 6g. ona mora spavat pokraj mene. ili kod bake i dide. u suprotnom, baj baj san.

meni su boleštine najveći izazov u roditeljstvu. Onda sam najnesposobnija, najživčanija, naemotivnija...mrzim boleštine.

Inače, ne mogu podnijeti ni njihove svađe, rasprave, uvijek netko mudruje, filozofira, pametuje, vrišti..to me izludi.

A mrzim i kad netko ovdje napiše da mu dijete ima stodvasedetri mjeseca pa po ure računam, dijelim, zbrajam..koliko je to godina. Ja jedva zapamtim koliko su moji stari-ono, jedan ima oko 11, drugi oko 9 itd.. (ovo je na ono cvijetino o detaljiziranu nebitnih stvari)

Citiraj:

---

Trina prvotno napisa

Inače, ne mogu podnijeti ni njihove svađe, rasprave, uvijek netko mudruje, filozofira, pametuje, vrišti..to me izludi.

---

ne smijem ni zamisliti kako je tebi.
mojih dvoje, iako s ogromnom razlikom u godinama i rekao bi čovjek kako je to živa idila, oboje u isto vrijeme moraju na wc, pod tuš, kroz vrata, otvoriti ormarić za cipele, sjesti na točno određeni stolac ili kao jučer pojesti zadnju knedlu :roll:
ni jedno ne želi popustiti i onda iz gluposti nastane rat u sekundi.

uopće ne znam kako da ovo sročim pa ću samo ovako na brzaka: ovo mi je prvo dijete i mislila sam da će biti teže nego što zaista je. dok dok je bio neki problem (npr. kad je imao grčeve), to je bila katastrofa i nervoza na sve strane jer mali ima grčeve i jao jao drž nedaj. kad su grčevi prestali, sad ne kaka svaki dan pa je panika oko toga: jel mu trbuščić napet, da li kenjka jer mu se kaka itd.
ono što želim reći: da me se pusti da popratim sve te male stvari (koje prođu, znamo svi da prođu) bez panike i skakanja po glavi od strane mm i njegovih, ja bih ovdje mogla napisati da mi je podizanje ovih 4 mjeseca bilo bez nekih većih poteškoća. jer sam si tako posložila. ali ne, ne može biti jednostavno da ga na glavu postaviš jer će se mm postaviti tako da mi napravi paniku i nervozu i onda je i meni teže to sve hendlati jer moram i njega smiriti i njegove i postavljati se svaki put za svaku sitnicu da sam ja autoritet (što ne prolazi očito ako svaki put mora biti opet Jova iznova)... kad bih barem mogla ignorirati i praviti se da ne čujem...
tako da mi je ovih 4 mjeseca bilo bespotrebno naporno. žalosno. a voljela bih imati još djece. kad se zaliječim u nekoj ustanovi ili se odselim daleko daleko.

ovo sve što pišete sa puno duha čini mi se sjajno. jer nekako mislim da su vam barem podrške osigurane. one psihičke.

Trina i Tash, o tome i ja govorim
meni je u roditeljstvu najkompliciranije to stalno posredovanje između njih troje
i hendlanje triju različitih svjetova, a da svi budu manje-više zadovoljni

ustvari je još i najlakše bilo kad su bili bebe. znalo je biti iscrpljujuće, ali ja najviše volim tu fazu do godine dana.

Mene ubija što se lomim na malim stvarima, na neočekivanim stvarima.
Nekidan sam sva sloma pretrpila dok smo pertle naučili vezat, dok recimo nije mi problem već tri da na raspravljat sa starijim o gledanju survivora.
Valjda sam nekako se pripremila na to da će s vremenom počet dolazit doma s kojekakvim neprihvatljivim idejama, al stvarno nisam očekivala da ćemo prolit krv, znoj i suze da bi pertlu naučili vezat.

laumi, onda može dogovor. Ti odgajaj meni do godinu dana, ja ću dalje i obrnuto po potrebi.:mrgreen:

Citiraj:

---

Trina prvotno napisa

meni su boleštine najveći izazov u roditeljstvu. Onda sam najnesposobnija, najživčanija, naemotivnija...mrzim boleštine.

Inače, ne mogu podnijeti ni njihove svađe, rasprave, uvijek netko mudruje, filozofira, pametuje, vrišti..to me izludi.

A mrzim i kad netko ovdje napiše da mu dijete ima stodvasedetri mjeseca pa po ure računam, dijelim, zbrajam..koliko je to godina. Ja jedva zapamtim koliko su moji stari-ono, jedan ima oko 11, drugi oko 9 itd.. (ovo je na ono cvijetino o detaljiziranu nebitnih stvari)

---

Pootpisala bih kolegicu, samo da dodam, da sam zadnjih dana i bolestine klasificirala na one koje su gospodske, tipa gripa i prehlada i one koje nisu za ljude uopce a to je nekontrolirani proljev i povracanje.

Laumi, da posredovanje, koji eufemizam, ja se svaki dan osjecam ko da rješavam talačku krizu na Bliskom istoku.

Citiraj:

---

krvavica prvotno napisa

uopće ne znam kako da ovo sročim pa ću samo ovako na brzaka: ovo mi je prvo dijete i mislila sam da će biti teže nego što zaista je. dok dok je bio neki problem (npr. kad je imao grčeve), to je bila katastrofa i nervoza na sve strane jer mali ima grčeve i jao jao drž nedaj. kad su grčevi prestali, sad ne kaka svaki dan pa je panika oko toga: jel mu trbuščić napet, da li kenjka jer mu se kaka itd.
ono što želim reći: da me se pusti da popratim sve te male stvari (koje prođu, znamo svi da prođu) bez panike i skakanja po glavi od strane mm i njegovih, ja bih ovdje mogla napisati da mi je podizanje ovih 4 mjeseca bilo bez nekih većih poteškoća. jer sam si tako posložila. ali ne, ne može biti jednostavno da ga na glavu postaviš jer će se mm postaviti tako da mi napravi paniku i nervozu i onda je i meni teže to sve hendlati jer moram i njega smiriti i njegove i postavljati se svaki put za svaku sitnicu da sam ja autoritet (što ne prolazi očito ako svaki put mora biti opet Jova iznova)... kad bih barem mogla ignorirati i praviti se da ne čujem...
tako da mi je ovih 4 mjeseca bilo bespotrebno naporno. žalosno. a voljela bih imati još djece. kad se zaliječim u nekoj ustanovi ili se odselim daleko daleko.

ovo sve što pišete sa puno duha čini mi se sjajno. jer nekako mislim da su vam barem podrške osigurane. one psihičke.

---

:love2: Kažu ljudi: da je rodbina dobra i Bog bi je imao :lol:Možda ima istine u tome. Ja stalno kukam za više te rodbine oko sebe, jer smo više-manje sami (dida i baka su tu samo dio godine, i uzimaju klince povremeno, na dulje, ne sudjeluju onako kako bi nas spasilo - kontinuirano po malo...) jer ti i to da te puste na miru ima svoju mračnu stranu. Tak da ne zna čovjek što je bolje... svatko ima svoj dio za podnijet.

Uzmi si ono dobro u svojoj situaciji, barem ti se neće dogoditi situacija da kad ćeš imat dvoje juriš na hitnu s jednim djetetom koje se koči i koluta očima i trese se i gubi preko jednog ramena (25 kg) i drugim koje veselo pjeva i ne bi išlo nikamo (12 kg) preko drugog ramena. Meni se ta situacija malo ko zamerila. Jednostavno je mm bio na sastanku nedostupan, malom pozlilo, dida-baka nikoga, prijatelji predaleko, na poslu, sa svojim bebama, i moš se slikat. Ako tad nisam crkla . neću nikad.

Citiraj:

---

marta prvotno napisa

Laumi, da posredovanje, koji eufemizam, ja se svaki dan osjecam ko da rješavam talačku krizu na Bliskom istoku.

---

sad mi je lakše
kod nas bude vrištanja (i mojeg i njihovog), suza (i mojih i njihovih), svega bude
ne-da-mi-se-to-sva-ki-he-be-ni-dan :predaja:

Citiraj:

---

Anemona prvotno napisa

laumi, onda može dogovor. Ti odgajaj meni do godinu dana, ja ću dalje i obrnuto po potrebi.:mrgreen:

---

dogovoreno. mogu i biti trudna i roditi i dojiti i trpit nasisavanja, al ne mogu svađe i natezanja.

jedino se ne mogu požaliti što se tiče boleština, tu imamo sreće
a, kad su bolesni, opet mi je najgore nespavanje (moje)