Printable View
Moj stariji patuljak je jutros izletio iz sobe...onako sav topao, raskuštran i još snen...samo me sa smiješkom okrznuo i prošao..."Braco?"...i s veeeelikim upitnikom krenuo u potragu.
...i bez obzira što me nema cijelu nisam mu više centar svemira...
Popodne smo skakali po krevetu, stariji glumi da je na trampolinu, mlađi ga (iako se tek osovio na noge) uspješno oponaša...to grcanje, ta vriska...ponos.
...rađa se nova ljubav
Da pergola!Upravo sam to htjela dočarati i ja!Onaj pogled na njih dok usnuli leže njih troje,zabrundani i samo im vrh kose viri ispod pokrivača-i mali moj R. koji još spava s nama i polusnen pita"Mogu spavat s D.On piča o medi Zvki".Ne mogu nekad potisnut neku šašavu tugu da će jednom svih četvero otić svojim putem i kuća će ostat tako tiha i prazna bez njih!Ali i to je ljepota života.
Mogu samo potpisati Anci, stvarno prekrasno. :heart:Citiraj:
Anci prvotno napisa
Ovdje ima zaista prekrasnih postova. :heart:
Topic se razvio na puno tema:
- odnosi braće i sestara (-b) u odnosu na razliku u dobi
- element "uskraćivanja" prilikom dolaska drugog djeteta
- odnos majke i jednog od djeteta - najstarijeg (to je ustvari bila tema topica koji se razgranao).
- doživljaj starijeg DJETETA na dolazak braće/sestara
- doživljaj MAJKE na starije dijete prilikom dolaska b/s
itd......
Sitne su to nijanse, ali ipak sasvim, sasvim različite teme....
good point, anita. :)
Čitajući vas preispitujem i ja sebe, stariji sin me stvarno imao u potpunosti, od dojenja do dvije godine, spavanja u našem krevetu, bio je prava maza pun nekog senzibiliteta, onako bio je potpuno samo moj (MM baš i nije puno doživljavao), ali bez obzira na to kada smo odlučili ići na drugo dijete nikada to nisam doživljavala kao da ću zakinuti njega, baš suprotno kao da ću mu dati nešto, njegovu seku i pošto je uvijek bio društven razmišljala sam kako ne samo da i ja želim da on ima nekoga s kim bi se igrao nego sam smatrala normalnim da i on želi društvo......
Na početku to baš i nije bilo tako ali znala sam da je to zato jer je ipak svu moju 100 % pažnju sada ipak morao podijeliti i sa još jednim bićem i naravno da mu je to teško palo, to mi je bilo razumljivo, znala sam, to razdoblje mora proći a sada znam a zna i on a i seka da smo svi na dobitku, toliko se vole njih dvoje da mi je to najveći dar koji sam mogla dobiti u ovom životu.......
A istina je kada se ona rodila, kada je došao u bolnicu više ga nisam gledala istim očima, kao da je odjednom narastao, kao da više nije moja beba.....Mislim da je tada moje srce jednostavno otvorilo još jedno novo mjesto za novu bebicu a meni se činilo kao da se ispraznilo (prema sinu).......
Ne, za sina je to mjesto u mom srcu i dalje isto, samo sam shvatila da nisam više SAMO njegova nego nas je sada troje (odnosno četvero sa MM).
I ajmo reč tu nedoumicu, da li [/i]grižnju savjest ne znam ni sama koju sve mi imamo zaboravim kada vidim njih dvoje ujutro probuđene kako se grle i maze, kako on njoj tepa i govori da ju voli........Ah srce mi se naglo poveča od topline............
imam jedno dijete, neko vrijeme sam mislila od 2. ali sam bila nesigurna
a ni okolnosti mi nisu išle na ruku
ali sve vrijeme me nekako kopalo, ne tako želja za 2. djetetom
koliko tuga da Vanja neće imati nikog svog kad nas ne bude
ali čitajući ovu temu, a rijetko koju sam tako pažljivo čitala
donjela sam odluku i prodala moja ljubljena PP kolica
Aleksandra,meni je baš tužno to što si napisala.Pa nemoj na temelju nekoliko žena donositi tako važne odluke i uskratiti sebe i svoje dijete za nešto predivno i nevjerojatno kao što je biti mama više djece.
Možda bi bilo dobro otvoriti temu u kojoj ćemo pisati o pozitivnim stranama,o ogromnoj i višestrukoj dobrobiti većih obitelji i za roditelje i za djecu da se ovakve stvari ne dešavaju
a70v,i Marko ostaje jedinAC.
Ne toliko zbog ovog topica nego zbog toga što ja sebe jako dobro poznam.
i smatram da je bolje biti prosječna mama jednom djetetu ( kao ja ) nego loša majka 2 djece ( kakva bih bila da ih imam 2)...............
i da se ne bi netko zakačio za moje riječi, jer je očito nešto divlje u zraku na forumu, ja govorim o SEBI a ne generaliziram.
Ovako nekako i ja razmišljamCitiraj:
maria71 prvotno napisa
Jednostavno mislim da nisam sposobna biti mama još jednom djetetu , ni fizički ni psihički :( i baš se loše s tim nosim
A ne kažem da ne bi voljela
Znam da nije to tema,ali baš zavidim kad čitam sve one potpise sa po 2,3,4 djece....
Već sam htjela otvoriti temu ali ne znam da li bi me ljudi shvatili o čemu pišem i što me muči,i pogotovo da li tome ima "lijeka" !
ja sam imala dvojbe, ali sam ih riješila sama sa sobom....
nitko me ne može bolje poznavati od mene same.
čak me više ni nerviraju uleti sa strane...kad će drugo ?
a sad jednu curicu .....
ja na to sve :roll: :nono: :bye:
E vidiš,to si dobro rekla-najteže mi je samoj sa sobom,ne nerviraju me posebno pitanja "a kad će drugo" već jednostavno ne mogu dokučiti zašto imam neku kočnicu u mozgu,jer u srcu je nemam.Citiraj:
maria71 prvotno napisa
A da ne govorim da bi mm htio još barem jedno dijete.
Ja vas čitam... i niti jedna rečenica mi zapravo nije loša :)
Sve su me dirnule i sve mi govore koliko je divno biti mama. Jednom, dvoje ili više djece. Svejedno.
Par puta ste me rasplakale, par puta nasmijale. ALi sam se u mnogim situacijama prepoznala a u mnogima sam iščitala što me čeka.
I super sam sretna :heart:
U redu ako ste toliko sigurne u svoje odluke,to su ipak preintimne stvari i svatko zna najbolje za sebe.Mada se nikako ne slažem sa rečenicama tipa "Ja nebi bila dobra mama dvoje ili više djece", jednostavno zato što to ne znate i ne možete znati. Ali u čitavoj ovoj priči mi je glupo oblikovati svoj život i donositi odluke o broju djece na temelju pet žena koje se možda nisu najbolje snašle u određenim situacijama ili samo trenutno prolaze kroz nekakve teže faze ili bilo što drugo.Uostalom,na ovom forumu ima toliko nas višestrukih mama koje bi mogle napisati čitav roman o pozitivnim stranama svega,o najljepšim i najdubljim osjećajima koje višetruko roditeljstvo nosi ali se ne javljamo jer je tema nešto sasvim drugo,javile su se samo one koje su imale ili imaju određenih problema.
ja sam i prije ove teme imala jasnu odluku.
ja jako dobro znam kakva sam. i koliko sebe mogu dati. ti si drugačijai sve 5.
sad začatavamo temu, ali kako kaže maria71 poznajem sebe
bar sam do poroda mislila da se poznajem
pa sam rodila, pa me puknula PPD, pa sam 1 mjesec plakala, bila svijesna da radim štetu i djetetu i sebi, ali nisam mogla drugačije, samo sam se trudila da plačem kad mi dijete nije na rukama, kad bi nju išla uzeti trudila sam se smijati jer mi je bila grozna pomisao da me dijete gleda takvu, pa me je prala krivnja da nisam vesela s njom, pa me je to bacalo u još veći bed
i dugo, dugo je trebalo da se uspostavi neka ravnoteža
i nemam hrabrosti tu ravnotežu narušiti
a poznavajući sebe i moju disfunkcionalnu obitelj to bi se dogodilo
a platila bi Vanja
a70v :love:
Ja nisam znala ni kakva ću mama biti svojoj prvoj kćeri pa me ništa nije moglo spriječiti u tome da je želim imati. Tako i drugo. Željela sam ih obje. Nisam znala kako će biti. Ima i težih stvari, ali nadasve je predivno, a na ovo
mogu samo staviti veliki potpis!Citiraj:
Uostalom,na ovom forumu ima toliko nas višestrukih mama koje bi mogle napisati čitav roman o pozitivnim stranama svega,o najljepšim i najdubljim osjećajima koje višetruko roditeljstvo nosi ali se ne javljamo jer je tema nešto sasvim drugo,javile su se samo one koje su imale ili imaju određenih problema.
Pa te se dvije stvari - "moći napisati roman o pozitivnim stranama" i "imanje određenih problema" uopce ne isključuju, naprotiv, to su dvije strane iste medalje. Svi roditelji imaju "određenih problema" i istodobno bi svi mogli "napisati roman o pozitivnim stranama". Što se tiče Zorane i Anite-AZ, čini mi se da bi upravo njihovi romani o ljepotama roditeljstva bili među naduljima i najljepšima.