Što ne valja/valja u vašem braku?

Citiraj:

---

anamar prvotno napisa

za sve te probleme oko tehnikalija po kući i s djecom, ali i oko emocionalnog ili kojeg drugog pitanja koje vas muči, sjednite s partnerima (kad ste hladne glave) za stol i lijepo u ja rečenicama - ja bih željela, ja u braku očekujem, ja sam spremna učiniti... -objasnite što vas muči. titikanje - ti si ovakav i onakav, ti si problem, zaboravite. razgovor lijepo najavite i svakako ga organizirajte u fazi kad nema trzavica i svađa. budite spremne na kompromis.
kad se zaboravi dogovoreno, ponovite.

tako Juul veli da treba napraviti. :mrgreen:

---

Ja ovo nikad nisam uspjela s mužem i uvijek mi bude žao svih onih jadnica koje će ovo uzeti za savjet i skoro umrijeti od tuge kad vide da to nigdje ne vodi. Sve on bi, a onda vidi vjevericu i zaboravi gdje je krenuo. Ili ako ima osjećaj da ga kontroliram i naređujem, baš neće, iako može gorjeti pod petama. Sam od sebe ubija zmije, napada divlje svinje i provalnike, ali za sve ostalo treba ženski šarm, koji mu je i nagrada i vodstvo, ono, kao oni vitezovi za damu. Zna bit naporno, al mi je život lijep kad mu dam da se osjeća kao da živi u bajci. Doduše, moj sin mi je rasvijetlio mehanizam. KOnačno sam naučila kako postupati s muškarcima, pa mi je sad sve ok. Ironično je da je puno sretniji i efektivniji kad je posve u vlasti i pod papučom, nego dok sam ga držala ravnopravnim partnerom. Mislim da ga je to najviše tištalo. Jako voli biti u službi hirovite princeze, i što je princeza luđa i više traži, to je on sretniji, a time i ja.

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

KOnačno sam naučila kako postupati s muškarcima, pa mi je sad sve ok. Ironično je da je puno sretniji i efektivniji kad je posve u vlasti i pod papučom, nego dok sam ga držala ravnopravnim partnerom.

---

Misliš sa tvojim muškarcem?
Ja nema šanse da bih mogla tako nešto, a ni MM nije u fazonu da ga neko drži pod papučom.
Mada, ovo za razgovor se slažem, ni nas taj razgovor hladne glave nije nikad nikud odveo. Jednostavno nije imalo nikakvog efekta, iako sam pazila na ja rečenice i ostalo. Možda zato što jednostavno to nisam ja, niti moj način izražavanja.
Mi pišemo pisma jedno drugom, mailove ili papirnata pisma. Ja sam taj literarni tip, i inače tu i tamo pišem poeziju, i kad mi naiđe inspiracija i kad svoja osećanja najiskrenije napišem na papir onda naiđu na odziv. Valjda zato što sam tu prava je, bez maski, biranja rečenica i ostalog.

Ifigenija, meni je totalno stran taj tvoj način. no, svatko ima svoj put.

međutim, nikako ne razumijem zašto bi ljudi koji probleme pokušavaju riješiti razgovorom bili jadni.

Rivendell, kad čitam tvoj post, ko da opisuješ mog muža. Prije braka je bio romantičan, čak mi je pisao i pjesme. Sad ga zezam da je prestao čim sam mu "dala", jel, 8-)
A što se tiče poklona, nekako koliko se god trudio, uvijek izabere krivi. To je skužio sam pa me sad vodi u kupovinu da sama izaberem :mrgreen:

Citiraj:

---

anamar prvotno napisa

Ifigenija, meni je totalno stran taj tvoj način. no, svatko ima svoj put.

međutim, nikako ne razumijem zašto bi ljudi koji probleme pokušavaju riješiti razgovorom bili jadni.

---

Jadni su oni koji probavaju razgovarat, pa im to ne uspije... blago si ga onima koji mogu izrazgovarati. Ja sam taj prostodušni tip. Al mm nije.

E, i je li itko ubrao da se ja malo kao i zezam?

Zapravo, ne bi rado pisala konkretne mane svog muža na Internetu. Nezgodno mi je to, pa onda malo obilazim i zezam se.

HM pokloni moj je oko voćnog deserta za****, kupio jedini koji ne volim

Iza mene je loš brak i rastava je bila najpametnija stvar koju sam napravila za sebe. U 6 godina braka smo pokušali razgovarati (ustvari ja sam govorila, on je slušao, neko vrijeme su stvari bile drugačije, pa ponovo po starome), odlazili smo na bračno savjetovanje (završilo je tako da je on rekao kako su to gluposti, a ja sam nastavila odlaziti jer sam se pitala što nije u redu samnom), čak sam na kraju mislila promijeniti posao, da manje putujem i više budem doma. Ništa nije pomoglo. I onda sam saznala za pizdariju preko koje nisam mogla. Molila sam ga da se odseli (bili smo kod mene), nije htio, pa su krenule emocionalne ucjene. Na kraju sam, dok je bio na team buildingu s firmom, iznajmila stan, platila 3 mjeseca unaprijed, preselila ga taj vikend i samo mu dala ključeve kad je došao doma. Nismo imali djece, pa je bilo lakše, ali istodobno i grozno teško. Svatko se s rastavom različito nosi, a ja sam gotovo godinu i pol živjela na relaciji kuća-posao i (za)lizala rane.

U cijeloj sam priči ja ispala kučka (je, on je bezgrešan jer kad ništa ne radiš, ne možeš ni pogriješiti), odslušala litanije kako je on divan, krasan muž i kako bi ga svaka poželjela (nosite si ga onda!), kako ću požalit (nisam), i svi su bili pametniji od mene. Imala sam veliku sreću jer moji roditelji nikada nisu pitali što je otišlo krivo nego jedino kako mi mogu pomoći. Anivej, shvatila sam gdje sam sje* stvari, jer je dio krivice sigurno i na meni, ali moj najveći "zločin" je da sam, u pokušajima spašavanja braka, bila izgubila sebe. Da smo i uspjeli iskobeljati se iz svega zajedno, takvu sebe sigurno ne bi voljela, jer to ne bi bila ja.

Od hrpu mitologije koje sam sama za sebe razbijala u tom braku, ova mi je jedna od dražih:

MIT: U njemu je duboko još toliko toga dobroga koje samo čeka da izađe van (čitaj: da ja pomognem da izađe van).
ISTINA: What you see is what you get! Svi smo mi slojevita bića, ali slojevi naših dečkiju su većinom jako dvodimenzionalni. Ono najbolje u njemu vidiš u prvih godinu dana, ako imaš ljubavi/sreće/volje to ćeš ispolirati. Ako i postoji nešto duboko zakopano, obično je to takvo sranje da je bolje da nikada ne vidi svjetlost dana.

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

E, i je li itko ubrao da se ja malo kao i zezam?

---

očito sam preozbiljno shvatila tvoj post.

ubaci koji put kakvog smajlića, da te bolje razumijemo. :lool:

i ja sam svoj, kojeg si citirala, začinila tako, znajući da nisu svi ovdje ljubitelji savjeta gospodina Juula.

Citiraj:

---

anamar prvotno napisa

za sve te probleme oko tehnikalija po kući i s djecom, ali i oko emocionalnog ili kojeg drugog pitanja koje vas muči, sjednite s partnerima (kad ste hladne glave) za stol i lijepo u ja rečenicama - ja bih željela, ja u braku očekujem, ja sam spremna učiniti... -objasnite što vas muči. titikanje - ti si ovakav i onakav, ti si problem, zaboravite. razgovor lijepo najavite i svakako ga organizirajte u fazi kad nema trzavica i svađa. budite spremne na kompromis.
kad se zaboravi dogovoreno, ponovite.

tako Juul veli da treba napraviti. :mrgreen:

---

Ja sam svome napisala mail kad je mali imao dva tri mjeseca i kad sam bila rastrgana i premorena. A mail je imao deset stavaka, ja zelim... ja zelim podrsku u dojenje... ja zelim druzenje... I bas je bio iskren. I od tada su stvari nekako krenule na bolje.

Ifigenija, kužim što si htjela reći...Imamo istu taktiku :-)

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Dobro vi što živite u tim nekim čudnim uslovima, nije valjda da vam zmije, poplave, provalnici dolaze svaki dan? Ja cenim da su to iznimne situacije koje se događaju cca jednom godišnje, ako. A ostatak godine vaši muževi lade čekajući vanrednu situaciju da uskoče?

Očekujem od muža da učestvuje ravnopravno oko kuće i deteta. I on to i čini. Mislim šta bi drugo radio kad dođe kući s posla? Ako blejimo i ne radimo ništa, onda blejimo zajedno. Ako nemamo ručak onda oboje zapnemo pa ga imamo u roku od pola sata.
Neke teže poslove tipa malanje, pranje tepiha, ili unošenje drva kod ostarelih svekrova, takođe delimo i to mi je normalno.

Sad mi je palo nešto na pamet. Kakav tip muškarca biramo za sebe? Moj tata je bio i još uvek je čovek koji pere svoju robu, sam pegla sebi košulje, riba kupatilo na dnevnoj bazi, ide u nabavku, pere sudove, kuva. Nikad nije došao sa posla i čekao da mu neko postavi ručak, da mu prinese. Pa sam i ja našla sličnog.
Dosta mojih prijateljica ima drugačije muževe, i one su bez problema prihvatile tu ulogu deca-kuća, iako mnoge rade i van kuće. Ne mislim ja da su njihovi muževi neki loši, nepodnošljivi ljudi niti da su njihove mane nešto preko čega ja ne bih mogla da pređem. Samo mislim da one možda ponavljaju obrazac iz svojih porodica, pa me zanima kako je kod vas?

---

kod mene to ne drži vodu :-D , jedini obrazac koji sam ponovila je horoskopski znak 8-) A možda je netko i mislio da su mi dovoljni bili tata i brat i da vise od toga ne bi mogla podnijeti :angel:

naravno da MM treba u svemu sudjelovati a sto Trina kaze sve je savrseno ali volim te detalje i sitnice...nije dovoljno samo reci volim te treba to i njegovati:)
da se muski sjete bez da im sve nacrtaš i kazes ....ali isto tako i muslarci vole paznju, no ti detalji i sitnice ne znači ako je on primjerice kao muz moje prijateljice prisustvuje na porodu i drzi te za ruku da bas voli tebe, u to sam se uvjerila onda mozda je ponekad bolje i bez suvisnih detalja i paznje :)

Citiraj:

---

BigBlue prvotno napisa

MIT: U njemu je duboko još toliko toga dobroga koje samo čeka da izađe van (čitaj: da ja pomognem da izađe van).
ISTINA: What you see is what you get! Svi smo mi slojevita bića, ali slojevi naših dečkiju su većinom jako dvodimenzionalni. Ono najbolje u njemu vidiš u prvih godinu dana, ako imaš ljubavi/sreće/volje to ćeš ispolirati. Ako i postoji nešto duboko zakopano, obično je to takvo sranje da je bolje da nikada ne vidi svjetlost dana.

---

Slažem se sa tvojim mitom/istinom.
I ja sam uvijek mislila i svima oko sebe govorila "ma on je zapravo duša od čovjeka, sve je to zapravo duboko negdje u njemu itd blablabla truć", i svi mi povlađivali "ma da dobar je on".
Je, dobar je, ali u sebi nosi još toliko s.ranja da ih pas sa maslom ne bi mogao pojesti. U početku je bilo sve divno i krasno, mada je on meni u startu ispričao masu stvari o sebi koje je želio da znam prije nego što se upustimo u zajednički život. U ovih 16 zajedničkih godina pro(e)žvijela sam masu svega i svačega i sad se žderem što ga nisam znala ispolirati. Veliki minus u svemu je to što sam u početnom razdoblju veze, kada se još može ponešto ispolirati, imala 19 godina, a on 23. Nit brige nit pameti. I propustila sam priliku za popravak i njega i sebe.
Sad ga ježi.

Ja sam trenutno jako ljuta na svog muža!
Ono o nedostatku emocija...totalno sam..ma vrištala bih od muke!

Dugo smo bili razdvojeni. Bio je stalno na tereni, malo doma, pa na terenu.
Nama to nije donjelo nikaj dobroga.

Meni je bilo baš teško dok ga nije bilo, znam da ni njemu nije bilo lako, rintati od jutra do mraka, svakih par dana na drugom kraju HR. Pa dođe doma, koliko god mi je falio, promjena rutine, taman nekako krene, pa on opet ode.
Ali sad se evo vratio i neće duže vrijeme ići i još je i na godišnjem. Doma je s Elom. I i J su kod bake.
I ja znam da se no mora odmoriti, ali baš toliki turn off od skoro svega meni je ipak malo too much!

Kaj je najgore ne znam uopće kaj da mu velim, jer će biti da ga napadam i kaj ja sad hoću, pa on se mora odmoriti, ovo i ono. Di sam ja u toj cijeloj priči?? Njemu se niti razgovara, niti bilo kaj drugo.

Ajde jučer smo otišli po špeceraj, neki dan prošetali na kavu! Ali kad bi ja malo nježnosti, on zapsi ko tuka, ono nema ga, krpena lukta! A ja ludim! Možda ja previše očekujem od čovjeka koji jedino o čemu trenutno razmišlja je krevet!
Ne znam...Ne znam kaj da mu radim, jer ustvari nikaj nije napravio, a problem i je u tome kaj nikaj i nije napravio.
I trenutno ga mrzim i volim...Baš sam :-(

p.s. baš neki dan ujutro kad smo šetali vani, pričala sam mu o dogodovštinama dok ga nije bilo i o jednoj osobi koja mi komplicira život (neću sada o detaljima). Petlja se u neke naše stvari, uplela se u nešto što je se ne tiče. Ja sam o toj osobi na neki način (zbog njega) ovisna, a po njemu se ja uopće s njom ne bih trebala družiti.
I mene ta osoba strašno živcira ustvari, a njega boli briga kaj ona uopće priča.
I ja pizdim i ludim, a on ono, boli ga đon i kaže mi "Pa nije ni čudo kaj imaš tolike sjede"
Voljela bih biti bar malo kao on po tom pitanju, a isto bih tako voljela da on barem malo bude kao ja.

Ali takvi smo kakvi smo! I kaj sad da radim?

čITam ja tebe i mislim si kako imaš divnog muža, stalno vrištiš , nervozna SI pričala bi
nemoj to shvatiti kako uvredu, ili kao nerazumjevanje, nego jednostavno kao činjenicu da neke stvari radiš tako da mu olakšavaš život natovari mu obaveza kada je doma neka nosi smeće, klofa tefike, igra se s djecom a ti odmaraj i odmaraj,
a onda recimo ja pušim odem na terasu a ovaj moj vrišti kada mjenja pelena djete se pokakalo, a ja kažem a dobro čekaj dok popušim, znači opustit se i biti cool
pisala bih ja još ali moj najdraži stoji na vratima i viđe idemo van, trebamo platiti dva računa, neka se oni uzrujavaju malo, iako ja spremila i sebe i sve za djete, i bla bla ali glavno da je on spremao se sto godina i sada meni grinta,
moje dame mozak na pašu ponekad pa nek vide

žena majka i kraljica, je li ti to meni?
Nije ti kod nas problem sudjelovanje u kućanskim poslovima. Po tom pitnju imam muža za poželit. Ono, da ikaj tu kažem protiv ogriješila bih dušu.

Iznimka je spremanje djece za van, ali ajde, bolje da ti ni ne radi jer bi hodali kao mali klauni po cesti.

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

p.s. baš neki dan ujutro kad smo šetali vani, pričala sam mu o dogodovštinama dok ga nije bilo i o jednoj osobi koja mi komplicira život (neću sada o detaljima). Petlja se u neke naše stvari, uplela se u nešto što je se ne tiče. Ja sam o toj osobi na neki način (zbog njega) ovisna, a po njemu se ja uopće s njom ne bih trebala družiti.
I mene ta osoba strašno živcira ustvari, a njega boli briga kaj ona uopće priča.
I ja pizdim i ludim, a on ono, boli ga đon i kaže mi "Pa nije ni čudo kaj imaš tolike sjede"
Voljela bih biti bar malo kao on po tom pitanju, a isto bih tako voljela da on barem malo bude kao ja.

Ali takvi smo kakvi smo! I kaj sad da radim?

---

Dakle, kačiš se sa mužem oko osobe koja u biti uopće nije nužna u vašem životu?
:facepalm:

Ne, krivo si me shvatila....ali sad nemam vremena objašnjavati, Tom pričmo sam samo htjela pokazati kak je on flegma a ja temperamentna! Nismo se uopće svađali. To je bilo više priča, jao dragi, ova me tlači...Jesi bedasta kaj te to tak živcira...i tak to..

Klaisian slučaj, viđam ih posvuda, pa i kod sebe doma, samo to je MM taj koji sve uzima k srcu a ja sam flegma i znam bolje razlučiti oko čega se ima smisla uzrujavati a oko čega ne.

Da uhvatiš vremena i pojasniš o čemu se radi (ako nije preosjetljivo pitanje), možda bi ovdje dobila savjet/mišljenje/kritiku, koji bi ti pomogli da se riješiš tog osjećaja obveze odnosno tog pritiska.

Pa pojasnila sam da su problem njegove (ne)emocije..Dakle ne pokazivanje istih.
Što je flegma za poludit. Što je trnutno u fazi...ničega....
Što se emocija tiče....Pusti me da spavam, nikaj me ne pitaj. Možda sam onim drugom postom samo zakomplicirala stvar objašnjavanjem, ali evo, zanemarite taj drugi post onda...

Da li je inače bio takav ili je to samo sada u zadnje vrijeme?
Ja sam recimo tip koji odjednom, ničim izazvan, ode u minus fazu i u biti nije mi niš samo ne želim da me itko išta pita. To uključuje i moje ukućane. Samo ja kao žena i majka silom prilika (a i sama se trgnem) brzo izađem iz tog minusa obzirom da imam 2 djece i muža na brizi. Muškarci koji su takvi si vjerojatno po defaultu dozvoljavaju da se uljuljkaju i u miru odrade svoju minus fazu. Dobrim dijelom su i žene za to krive jer puno očekuju pa kad skuže da nije kako su zamislile nadure se i ljute na muškarca. Neke misle da mogu promijeniti muškarca, odnosno da će on sam skontat u čemu je problem i promijenit se.
Nije lako, vjerujem.
Mogu ti samo pružit moralnu podršku.

Ma uvijek je bio takav, takvog je karaktera, baš je ovako kako opisuješ, ta neka minus faza...
Ali kažem, kako ga dugo nije bilo, pa sve to skupa nekako se poremetilo, pa sad je doma i kao da se začahurio i više nego inače, a ja bih htjela svašta nešto od njega što mi on sad ne daje.
Zaželila sam se njega i njegove prisutnosti, a on ima planu meditirati.
I ne mislim ja da on nema to pravo, da nema pravo na svoje vrijeme i da se konačno odmori od svega, ali ipak..ne živi sam!
Ili da jednostavno čekam da ga faza prođe...!?

Ana.m, ja te posve kužim. Mene je to isto izluđivalo. Nedostatak emocije po meni važnim pitanjima. Ali, što pozornije slušam žene oko sebe, i čitam o tim muškim i ženskim navadama, meni je sve jasnije da smo fakat drugačije, i meni je sve bolje od kad muža držim za muža, a za te ženske stvari koristim usluge dragih prijateljica. To što mi možemo proživjeti dramu oko odnosa s medicinskom sestrom prilikom vađenja trna iz noge, oduševiti se haljinicom, plakati oko svoje gorke sudbine zbog više stvarno ne znam čega, taj suspense, drama, ushit, to u kontaktu s mm samo postane isprazno i osjetim se jadno, kao da pričam sa zidom. Zapravo, te stvari mi je bolje sa zidom, bolje se osjećam.

Mm je isto sklon tim tonjenjima kad je premoren od posla ili nekih briga, zna nekad utonuti u neki bed i treba mu arheologija da artikulira i sabere se, i eto, ja sam sve sklonija teorijama da muški mozak ima tu rupu između emocija i razuma i da im to može pomoći samo žena ili psihijatar da premoste. Kad to vidim, i kad procijen da je ozbiljniji bed, onda pričam s njim, ali cijelo vrijeme svjesna da njegova jaka strana apsolutno nije u tome da artikulira bilo mene, bilo sebe, nego ako ikako - ja pomažem njemu da se smiri i da prepozna i da se ohrabri. Ja nisam baš doživjela da on mene tako izvuče iz nečega. To rade prijateljice.

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

. To što mi možemo proživjeti dramu oko odnosa s medicinskom sestrom prilikom vađenja trna iz noge, oduševiti se haljinicom, plakati oko svoje gorke sudbine zbog više stvarno ne znam čega, taj suspense, drama, ushit, to u kontaktu s mm samo postane isprazno i osjetim se jadno, kao da pričam sa zidom. Zapravo, te stvari mi je bolje sa zidom, bolje se osjećam.

.

---

E da, sa zidom....Dobro si to rekla! Mi se u biti ne svađamo baš, on se ne zna svađati. A ja njemu volim reći svašta i previše. (ne se svađati da me se krivo ne shvati nego prepričavati apsolutno sve kaj se događa i bitno i nebitno).
Pol toga ga vjerojatno niti zanima, i zamara ga (kao s dotičnom prijateljicom) i vjerojatno mu to bude naporno i dosadno!
Naravno, akd je u plus fazi, puno je toga bolje.
Samo što je meni trenutno ta njegova loša faza teret, teško je prihvaćam jer ga trebam nekako više nego inače jer sam i ja u nekom s.ebanom razdoblju! A on glumi gljivu!

Ma emocije muskarci i zene koja je to komplikacija,
očekujemo čuda od ljudi, a kada smo kod emocija jučer pogledah super film bijela masajka, i čitala knjigu ona pizdi on ode i odšeće onda ona trči za njim i ispirčava se , čovjek valjda nije svjestan , ali njoj nabijajo krivnju, ona došla u vukojebinu, a on šta je promjenio ništa, na kraju samo kaže znam da se nečeš vratiti, i opet ne napravi ništa,
a hvala bogu moj je malkice drugačiji inače bih odlučila biti samohrana majka , na kraju je ona to i učinila, trebalo joj, lakše je kada znaš da nemožeš računati na nikoga nego da očekuješ i svaki puta se razočaraš

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

E da, sa zidom....Dobro si to rekla! Mi se u biti ne svađamo baš, on se ne zna svađati. A ja njemu volim reći svašta i previše. (ne se svađati da me se krivo ne shvati nego prepričavati apsolutno sve kaj se događa i bitno i nebitno).
Pol toga ga vjerojatno niti zanima, i zamara ga (kao s dotičnom prijateljicom) i vjerojatno mu to bude naporno i dosadno!
Naravno, akd je u plus fazi, puno je toga bolje.
Samo što je meni trenutno ta njegova loša faza teret, teško je prihvaćam jer ga trebam nekako više nego inače jer sam i ja u nekom s.ebanom razdoblju! A on glumi gljivu!

---

Možda nije korektno za reći ili napisati, ali da sam ikad ovisila o mužu kao o nekoj emotivnoj potpori za te debilane u našim ženskim glavama, mogla sam skočiti s mosta. Ima i on svoje presudne vrline za brak, stabilan, miroljubiv, prašta, podnosi moje ispade, a da ih ni ne prepozna, vjeran, požrtvovan, ma odličan. Al nije baba i gotovo. Nit kuži, nit ga zanima, isključi se čim krenem u taj svoj komplicirani registar ženskih dubioza. Al meni je to sve jasnije. Ja mislim da ću umrijeti svaki put kad me ugnjavi da gledam nove gadgete koje je instalirao na kompjuteru, kad brije o nekim svojim tipično muškim interesima. I meni se mozak gasi, pa si mislim - valjda je i njemu tako. Kad on pusti neki dokumentarac iz svojih interesa ja majkemi vidim mrlje na ekranu, uopće se ne mogu prisiliti da sudjelujem... tako je i njemu.

Imam flat telefon i pričam s frendicama satima ako sam doma, i ne znam što bih bez njih... a i naši muževi podržavaju jer znaju da bi fasovali u protivnom. To strahopoštovanje koje naši muževi upražnjavaju prema našim frendicama je meni živa komedija. Kao ono iz Raymonda - kad se Debrah i Marie pomire, pa dida odahne - konačno više neće pričati na mene hahahahaha. Evo ti telefon, vrijeme, zlatan lanac, samo pričaj s njom, da ne moram ja.

Ne bih da ispadne da ne uživam i ne pričam s mužem, naravno, ali o temama koje su kompatibilne i jednom i drugom. Što mi je rekla jedna starija, mudra žena ljetos na plaži - ja to svima govorim da je muško muško, a nikako da to shvate hahahahaha.

žmk...mislim da me ne razumiješ, oprosti ako sam u krivu!
Nije problem da on ne sudjeluje, da ga nije briga za djecu, kuću, račune, mene....
Na kraju krajeva da ga nije briga, malu bi vodio u vrtić sad kad je doma i doslovno ladio jaja.
ALI...mene, bar ja imam takav osjećaj, uzima zdravo za gotovo!!
Moje je mišljenje da bi se prema meni ipak trebao ponašati kao prema biljčici (ne znam kak da drugačije to dočaram), da mi pruža pažnju, da mi zagrljaj, kaže mi kak sam ono dobro napravila, poljubi me u prolazu. Da se stisne ko čvarak uz mene u krevetu.
Ne tražim puno, meni te sitnice puno znače, a on to ne kuži. I kaj njega briga, on je sad u nekoj svojoj fazi (bem ti faze, kao da mi nisu dosta kod djece još i muž ima faze).
A ja ispada samo dosađujem.

Čitam sve ovo i moram Vam priznati da sam se do nedavno i ja bunila oko mnogo gore navedenih stvari, a najbitnije nepokazivanja znakova pažnje i javnog (u 4 oka) pokazivanja osječaja. No onda sam se malo zbrojila i prebrojila i shvatila da zapravo imam sve što mi treba i da je takav od početka te da svojim svađama i prigovaranjima samo sebi radim štetu i da me sve više i više mrzi. Onda sam odlučila i promjenila se sada sve to zanemarujem, provodimo se sve bolje i bolje, a tako i onako sve to sam i prije "odrađivala" samo sada smo svi nekako sretniji i dapaće čak mi nekada i pomogne jer zna što me smeta, a nitko ga oko toga ne tlači. Izbjegavam situacije u kojima može nastati svađa tipa rođendana i godišnjica čak u biti nešto počnem organizirati najavim to i onda mi se mm priključi i sve je puno ljepše i sretnije.

Ne treba se živcirati oko svih stvari ,znam da se s vremena na vrijeme čovjeku malo nakupi ali treba malo odvagnuti....
I meni je sad puno bolje ne živciram se toliko.

A Ti njemu ljepo objasni, ali doslovno crtaj, i reci kako se osječaš, nemoj šutjeti i čekati ne čita on misli,
a kad smo kod faza, svi mi imamo faze, samo što svako nažalost drugačije

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

žmk...mislim da me ne razumiješ, oprosti ako sam u krivu!
Nije problem da on ne sudjeluje, da ga nije briga za djecu, kuću, račune, mene....
Na kraju krajeva da ga nije briga, malu bi vodio u vrtić sad kad je doma i doslovno ladio jaja.
ALI...mene, bar ja imam takav osjećaj, uzima zdravo za gotovo!!
Moje je mišljenje da bi se prema meni ipak trebao ponašati kao prema biljčici (ne znam kak da drugačije to dočaram), da mi pruža pažnju, da mi zagrljaj, kaže mi kak sam ono dobro napravila, poljubi me u prolazu. Da se stisne ko čvarak uz mene u krevetu.
Ne tražim puno, meni te sitnice puno znače, a on to ne kuži. I kaj njega briga, on je sad u nekoj svojoj fazi (bem ti faze, kao da mi nisu dosta kod djece još i muž ima faze).
A ja ispada samo dosađujem.

---

Ma da, o tome ti pričam. Same here. Ja moram bit u super fazi kad je on u bedu, izvuć ga, i onda ga navest na te sve sitnice. Kad utone, ne zna da sam živa...

ja sam ana.m trenutno ko tm
i baš me zamara da mi iko išta prepričava
tu računam i svog muža, jedino me iskreno zanima jedna situacija na poslu koja je njemu jako bitna
to slušam sa zanimanjem, onim istinskim
ostalo... što da ti velim, srećom on nije puno pričljiv
tako je možda i tm jednostavno sad došlo da ne misli o ničem, u svom je nekom punjenju baterija
ja sam tip koji ima razumijevanja za svačije probleme, nedoumice, nesuglasice i jako pažljivo slušam ljude
al sad, ma moj mozak to ništa ne prima, ne procesuira
jednostavno ne mogu

Citiraj:

---

žena majka i kraljica prvotno napisa

A Ti njemu ljepo objasni, ali doslovno crtaj, i reci kako se osječaš, nemoj šutjeti i čekati ne čita on misli,
a kad smo kod faza, svi mi imamo faze, samo što svako nažalost drugačije

---

Moram ić radit, nemrem više pisat - kome da kaže, ako je čovjek u banani? Samo svađu da izazove. Utonuo, nešto ga muči, em ima problem, em je muško.

Citiraj:

---

mamasch prvotno napisa

Veliki minus u svemu je to što sam u početnom razdoblju veze, kada se još može ponešto ispolirati, imala 19 godina, a on 23. Nit brige nit pameti. I propustila sam priliku za popravak i njega i sebe. Sad ga ježi.

---

Otprilike je tako izgledala i moja situacija, ali vraćamo se na ono pitanje koje je Trina postavila u uvodnom postu: Možete li si zamisliti biti sa svojim mužem i s 80 godina? To je ustvari presudno. Ako je odgovor DA, ako je odgovor DA, ALI... onda itekako ima nade i vrijedno je boriti se.

Danas sam živim s drugim partnerom i najgora "prtljagu" koju sam dovukla sa sobom iz prvog braka nije bilo nepovjerenje ili sumnjičavost nego nesposobnost dijeljenja. Sve te godine sam ustvari naučila oslanjati se isključivo na sebe, imala sam svoj život, a ja i moj bivši muž smo ustvari bili dva kruga koja su se jednim manjim dijelom preklapala u dijelu koji se sastojao od boravka u kući, roditelja, zajedničkih prijatelja i godišnjeg. Trebalo mi je dugo vremena i dosta borbe to prevladati, odnosno naučiti živjeti u partnerskoj, ravnopravnoj zajednici.
Danas si često postavljamo ovo Trinino pitanje; nekad je odgovor DA!!!, češće je odgovor DA, ALI, međutim taj ALI nas ustvari jako veseli jer je poticaj za razgovor kako želimo da naša zajednica izgleda za godinu, dvije, dvadeset, i kako do toga doći. I onda oboje čujemo stvarno svašta :mrgreen:

Ma ifigenija, ti si me skužila, žena, majka, kraljica nije!

Citiraj:

---

Ifigenija prvotno napisa

Ana.m, ja te posve kužim. Mene je to isto izluđivalo. Nedostatak emocije po meni važnim pitanjima. Ali, što pozornije slušam žene oko sebe, i čitam o tim muškim i ženskim navadama, meni je sve jasnije da smo fakat drugačije, i meni je sve bolje od kad muža držim za muža, a za te ženske stvari koristim usluge dragih prijateljica. To što mi možemo proživjeti dramu oko odnosa s medicinskom sestrom prilikom vađenja trna iz noge, oduševiti se haljinicom, plakati oko svoje gorke sudbine zbog više stvarno ne znam čega, taj suspense, drama, ushit, to u kontaktu s mm samo postane isprazno i osjetim se jadno, kao da pričam sa zidom. Zapravo, te stvari mi je bolje sa zidom, bolje se osjećam.

Mm je isto sklon tim tonjenjima kad je premoren od posla ili nekih briga, zna nekad utonuti u neki bed i treba mu arheologija da artikulira i sabere se, i eto, ja sam sve sklonija teorijama da muški mozak ima tu rupu između emocija i razuma i da im to može pomoći samo žena ili psihijatar da premoste. Kad to vidim, i kad procijen da je ozbiljniji bed, onda pričam s njim, ali cijelo vrijeme svjesna da njegova jaka strana apsolutno nije u tome da artikulira bilo mene, bilo sebe, nego ako ikako - ja pomažem njemu da se smiri i da prepozna i da se ohrabri. Ja nisam baš doživjela da on mene tako izvuče iz nečega. To rade prijateljice.

---

potpis na ovaj post.
meni je dugo trebalo da skužim da mene MM ne može izvući iz mog bad stanja. u biti do sada je kod mene bilo samo 1 takvo stanje iz kojeg se nisam mogla sam izvući.
jer sam jaka, samostalna, svemogu sama žena, i te gluposti.
kad je on ostao bez posla, a ja taman ostala trudna s prvim djetetom (nakon dugog truđenja), pao je u depru iz koje sam ga ja trudna žena vukla van, teglila i sebe i njega u pozitivu.
došlo dijete, našao posao sve 5.
kada sam rodila drugo dijete, dobila sam PPD, nisam ni znala što me snašlo. i kad mi je trebala potpora da to savladam, da proživim dan po dan, nisam je imala. ne u onoj mjeri kojoj sam očekivala. a očekivala sam jednaku potporu onoj kojoj sam i sama davala.
a trebala sam pričati o tome s drugim mamama, a nisam mogla, sve su hendlale svoju djecu bez problema, a jedino ja sam bila u ku*cu.
i ne mogu mu zaboraviti to. baš mu zamjeram. a ne bi trebala. svatko daje koliko može.

Ja bez pardona mogu reći DA! Bez ali...

Citiraj:

---

BigBlue prvotno napisa

Od hrpu mitologije koje sam sama za sebe razbijala u tom braku, ova mi je jedna od dražih:

MIT: U njemu je duboko još toliko toga dobroga koje samo čeka da izađe van (čitaj: da ja pomognem da izađe van).
ISTINA: What you see is what you get! Svi smo mi slojevita bića, ali slojevi naših dečkiju su većinom jako dvodimenzionalni. Ono najbolje u njemu vidiš u prvih godinu dana, ako imaš ljubavi/sreće/volje to ćeš ispolirati. Ako i postoji nešto duboko zakopano, obično je to takvo sranje da je bolje da nikada ne vidi svjetlost dana.

---

Sinoć sam opet prepričavala mužu ovaj topic i puno smo korisnog izvukli iz vaših/naših priča, ovdje smo skužili da smo u tih prvih godinu dana baš bili cvjećke, šteta što nije sve od tog cvijeća ostalo, nešto se malo zamaglilo, nešto se drugo pojavilo.

Ono što mu nisam rekla:mrgreen:, a nameće mi se čitajući redom postove jest da bi se kombinacijom naših muževa iskombinirao jedan savršeni, inače ništa od toga.
Kad sam ranije čitala o muževima i kućanskim poslovima, muž ane m. činio se savršenim (o raheli neću ni govoriti:roll:), a moj falši, onda dođemo na drugi problem, emotivne zatvorenosti, e, tu sam ja na konju, mojemu sam ja u tome kraljica:-) (iako odradim onaj dio žena, majka i krepam pritom),
neki vole pričati, drugi ne, jedni dobro upravljaju financijama, a neki su rastrošni dječaci, nikako ne možemo sve uskladiti, uvijek neki kiks...

vValjda to tako mora biti, ne znam koji je postotak preklapanja puzzli pa da brak bude uspješan, možda 70 posto?,
onih 30 obično nešto ne štima.

Nameće mi se zaključak da ćemo preko dosta stvari preći, a pritužbe se svesti zaista na žensko ćaskanje i prepričavanje anegdota ako postoje elementarni znakovi ljubavi, uvažavanja, poštivanja...unutranji filing da si voljen i uvažavan, da nijedno nema dojam da je nevažna štraca.

To uvijek naglašavaju oni starci s dugovječnim brakovima, u mladosti se to čini manje bitno, ali zapravo je važnije od naleta strasti, za dugoročni opstanak veze.

ja se više neću javljati :mrgreen:
jer ja sam ta koja je emotivno invalidna, a MMu fali moje pažnje
i sad kad čitam sve ovo, podsjetilo me da ga moram više maziti, jer on je baš kao mica-maca