Citiraj:
Jelena prvotno napisa
Pa ne mislim. Ja ne znam drugačije razgovarati. Ali ima i kod mene granica kada procijenim da mu ne mogu nešto objasniti, jer je premali da bi shvatio, pa mu kažem da će to u školi odlučiti - npr. jučer - što je to sumpor. Odgovor da je to smrdljivi žuti kemjski element mi nije baš bio prikladan, a nisam znala drugačije. Pa sam nešto promrmljala - ma joj, kemijski element, al to ćeš u školi učiti. Tu nema dalje potpitanja. Svaki dobar odgovor izazove zanimljiv razgovor na tu temu. A kad ode predaleko, onda i sam izgubi interes. Ima tu i toga da on mene testira do kud ću znati.
Iskreno, živim svaki dan kao da je posljednji. U tom smislu, postoji izvjesna vjerojatnost da me ni nema kad bude išao u školu. Zašto mu ne bih dala točne odgovore na pitanja na koje će s velikom vjerojatnošću dobiti puno lošije odgovore u školi. Ja sam dobila hrpetinu točnih informacija u djetinjstvu. Sjećam se šoka kad mi je tata rekao da ne zna odgovor na neko moje postavljeno pitanje. Tata zna. Nisam imala problem do fakulteta, kada sam se malo iznenadila da treba malo studioznije učiti. Al eto završio se i taj fakultet pa i doktorat, nije baš da me je osakatilo.
Meni je s druge strane cilj naučiti dijete da je u redu da nešto ne znaš, ali nije u redu da se ne potrudiš naučiti.
Ma ja sam se samo malo zezala, naravno da ćeš odgovorit nešto što znaš. Al sjećam se nekih postova u kojima si pojašnjavala kako si mu odgovarala, pa su mi se ti odgovori činili više za dijete 6. razred,a rekla si i da te to zna iscrpljivat zato sam napisala. :-)
A za ovo boldano si me baš rastužila :-( nemoj tako razmišljati, punooo će te još on gnjaviti sa svojim radoznalim pitanjima.