Moj sin je bio dijete koje je visilo na meni. Ne samo da je tražio moju prisutnost nego 100 % usredotočenost na sebe. Spavao je ne pokraj mene nego na meni. Po kući je svuda išao za mnom i sa mnom, a kad sam nekamo morala otići bez njega, čupali bi ga od mene. Samo meni je dopuštao da ga presvlačim i kupam; sve je bilo: mama će. Jedno vrijeme čak nije htio ni jesti ono što nisam ja skuhala... To je bilo jako naporno, sisalo mi je energiju, ali je na toj tako intenzivnoj povezanosti u ranoj dobi izrastao čvrst i blizak odnos u kojem sada uživam. On se polako odvojio i energetski uglavnom osamostalio, ali jake spone emotivne povezanosti sa mnom su ostale. Lijepo mi je biti tako povezana i bliska s mojim velikim dječakom. To je za mene veliki izvor sreće i utjehe.