Citiraj Muca prvotno napisa Vidi poruku
ali..............svaka rit dođe na šekret, pa će i ta.
To sigurno! Samo, ni tada neće biti svjesni kako i zbog čega.
LJudi su čudni, njihovi porivi su čudni... Što ti treba u tom kratkom životu osim hrane, odjeće da se zaštitiš od hladnoće, krova nad glavom, obiteljskog stola? Marke, brendovi, količina, stvari, bezbroj nepotrebnih stvari, drangulija... to mi nikada nije bilo jasno. Televizor u dnevnoj, spavaćoj, dječjoj... pa onda se oženi za televizor, rodi si televizor... A kad djeca postanu problemi, odgovor je: nezahvalan je, sve sam mu dao!
A kameleonska priroda je stvarno čudna stvar. Ne znam koji su mi čudniji. Oni koji to rade iz računa ili oni koji su po prirodi takvi, prilagođavaju se situaciji, stavu drugih... U obitelji imam i jedne i druge:
Nemoj biti takva prema tom/toj... nikada ne znaš kada će ti trebati (što je u načelu ok, ali da se stane kod tog nemoj biti takva... ne zato što će ti možda trebati nego zato jer je ružno biti bezobrazan, nepristojan prema nekome). Ili: ja ću nekome pokloniti to i to da bih dobila nešto drugo.
Još čudniji su mi oni drugi i još više me smetaju. Gledaju te u facu, klimaju glavom, slažu se s tobom, a znaš da te iza prvog ugla olajavaju i sprdaju se s tobom (to znaš jer se pred tobom sprdaju s onima s kojima su se maloprije slagali (čitaj: šutjeli dok su ovi pričali, a za mene je šutnja potvrda). Takvi su skloni i bezočnom, uglavnom bezrazložnom laganju (kao, da ne bi nekoga uvrijedili pa kad se sazna istina povrijede više ljudi), izmišljanju, preuveličavanju... sada kad pišem čini se da se u tom slučaju radi o psihičkim bolesnicima. Ali ne, ti su ljudi svjesni što rade i taj je poriv valjda jači.
A ja, vjerojatno glupača za mnoge, ne znam šutjeti. Nikada nisam kužila naredbe poput ignoriraj i što na jedno uđe, na drugo izađe. Meni izađe na dupe, ako ne na usta!
Prijatelje biramo i tu se zaista mogu pohvaliti jer smo okruženi sjajnim, neopterećenim ljudima koji nas vole i koje volimo, poštujemo i međusobno si pomažemo.
No, u obitelji, i to bliskoj imamo svakakvih likova. Neke mogu izbjeći i tek se povremeno čuti s njima telefonom, ali su mi neki gotovo svaki dan u kući ili tri puta dnevno na slušalici. I što ću. Moram trpjeti jer su moji. Samo se nadam da ćemo svojoj M. usaditi prave vrijednosti i da će biti jaka poput nas kada je u pitanju borba s idiotima koji te gledaju s visoka samo zato jer voze ne znam kakav auto i oblače se u ne znam kojoj zemlji.