ja se nisam otvarala ni nakon 6 sati na dripu. trudovi me rasturali, svakih 1-2 minute satima, a moj dragi sjedi na stolici kraj mene. uglavnom kad god mi krenuo trud (gledao je onaj ekran za ctg) stisnuo bi se kao da njega boli tako da sam ja neko vrijeme po njegovoj faci znala kad počinje trud. uglavnom, nakon nekog vremena me to toliko iživciralo da sam zvala doktoricu i rekla da ga izbaci van. velim ja ženi: molim vas izbacite ga van, ne mogu više gledati tu glupu njušku dr. ostala cool i veli meni: ako ga izbacim van - nema onda natrag. i mislim si ja tako par sekundi i onda sam odlučila da smije stajati iznad moje glave
kako ni nakon par sati nisam otvarala u jednom trenutku sam počela zvati sestru/doktoricu. kako se nitko odmah nije odazvao, onda sam počela vikati - umirreeeeem! i dođe sestra i ja njoj velim, mrtva ozbiljna: dajte mi neku drogu
pred sam kraj poroda kaže meni dr. evo još 5-6 trudova i mali je vani. a ja njoj: jeste sigurni? jer ako ne izađe za 6 trudova, ja tiskat više neću, a vi ga vadite kako god znate ))