Svojevremeno sam imala divan plan čišćenja - svaki dan nešto od kućanskih poslova, vikend slobodan da se odmorim i napunim baterije. Funkcioniralo je otprilike tjedan dana, uvijek su iskakali neki problemi, nikad dovoljno vremena. Mrzim prašinu i voljela bi da mi je uvijek sve sjajno, ali jednostavno sam preumorna od brige za bebača da u ponoć brišem prašinu. Sanjam neku dobru gospođu da mi pomogne ali mislim da je to SF jer zadovoljit moje kriterije ne može nitko. Pa se patim sama. Pomirila sam se s činjenicom da ne može uvijek biti savršeno čisto, bitno mi je da kolko tolko održavam stan "pogodnim za život". A kad jednom u sto godina očistim sve onako picikato, krepana se strovalim na kauč i guštam pol sata u svom prekrasnom stanu.