ako cemo matematicki, onda:
shit+shit
ili
shit x shit
 |
|||
|
|
|||
ako cemo matematicki, onda:
shit+shit
ili
shit x shit
Misliš da se ne oduzmu?
Ovako je i kod nas.Mima prvotno napisa
MM radi skraćeno radno vrijeme tako da drži sva četiri kuta kuće (ja se čak ne mogu ni zavaravati da držim barem 1), više je s djecom, odlično kuha, čisti, sprema... :reklama:
Sve će napraviti, nikad mu ništa nije teško, tolerira moje inzistiranje na slaganju štipaljki po boji i sl, ne prigovara...ALI...tipičan primjer - Ja kažem da stavi suđe u perilicu. On stavi. Tri sata kasnije ja krenem vaditi suđe, a perilica neupaljena, suđe prljavo. Ja pitam - zašto nisi upalio? On kaže - pa rekla si mi da stavim suđe.
Ono što ja izričito ne napomenem, organiziram, napišem ili dogovorim, on se toga neće sjetiti.
Neki dan vodi Lovru na plivanje. I vraćaju se doma 15min kasnije - ja im nisam spakirala kupaće i nisu se imali u čemu kupati
daMisliš da se ne oduzmu?
Joj, kako mi je ovo poznato
i ja isto. na prste jedne ruke ih mogu nabrojati.
trudim se doci tamo, ali jos ne stigoh
ichoy, obzirom da tolerira slaganje stipaljki po boji, ja bi mu ostalo oprostila.
ja ne znam, možda zato što sam odrasla u ženskoj familiji, s mamom i sestrom
jedino rješenje koje ja vidim u toj situaciji, za spas braka je čistilica. najozbiljnije. za zadnje pare. pa bih ono dnevno još nekako potrpila. ako je tako šarmantan ko ovaj nenin i dobro se seksa
Meni općenito nije normalno da jedan od supružnika ne radi ništa po kući i oko djece. Ajde de da odradi 80h u uredu, onda mi se podrazumijeva da gro kućanskih poslova odradi manje zaposlen supružnik ili da plaćaju čistilicu. Inače ne.
Posljednje uređivanje od icyoh : 28.10.2011. at 16:24
Ovako je i kod nas i mene to izluđuje.
Kod nas nije baš ovako, ne mogu reći, nego se to moje 'šefovanje' odražava na baš glupim stvarima, i oboje smo za to krivi.
Npr. MM mene zove da me pita što da obuče djetetu kad idu negdje van, što meni ide na živce.
Ali ide mi na živce i kad joj za van obuče majicu koju ja smatram 'kućnom'.
o ja uživam u stereotipima, tako su ugodni...
Ja bih da se muvam po kući i sve uz brbljanje na telefon i između dvije kave poredim, muž dođe odigra s djecom neku društvenu igru, ja im serviram večeru, on im ispriča priču prije spavanja dok ja pospremim, onda on odnese smeće,prošeta psa i donese mi čip i dips s beniznske i složi margarite... A nitko od nas nije premoren i lud
Pa nek je vama shit-shit sto puta, meni je to guš-gušt
pikula, to tvoje nije shit+shit. jer se ti muvaš po kući, ne radiš, a on radi i nosi lovu. i tako ste si podijelili. i opet ste, ajmo reć na neki način ravnopravni.
ALI ako oboje radite isto zahtjevan posao, i u isto vrijeme dođete isto umorni/odmorni s posla, pa jedan sjedne na kauč, a drugi se hvata padele/pegle/djece, onda je to stereotip, i to stereotip jako prisutan u našem društvu, a u kojemu samo valjda ti nalaziš gušt-gušt.
nisam ja tema, ali kad vidim toliko shit-shitanja, da malo uravnotežim
gle sebičnost nije rodno određena
može se biti egocentričan na milion načina
i naravno da to ne može biti gušt
Posljednje uređivanje od pikula : 28.10.2011. at 18:02
e vidiš
No, niti se posve nalazim s kolumnisticom, a niti s izjavama zadovoljstva na ovom forumu koje su mi i ranije znale ubaciti bubu očaja i zavisti hvalospjevima kako njihov muž kuha, pere, čisti, pegla, a moj, avaj, i dalje baca čarape i cipele po podu, zna kuhati, ali više ne kuha, suđe pere, polovično
Kad je sam s djecom doma, kuća izgleda kao da je na nju palo šest atomskih bombi.
No, s vremenom sam skužila da svaka medalja ima dvije strane, pa da bih i ja mogla nekome drugome ići ubacivati crv jada i zavisti jer MM zna napraviti milijardu popravaka i gotovo sve majstorske radove sam obavlja, vodi računa o svim financijama (mene to zamara), sudjeluje u odgoju, školi i brizi o djeci maksimalno, vozika ih okolo isto kao i ja, ide na roditeljske sastanke, u kupovinu (sa ili bez mene), uvijek je spreman za svaku akciju, šetnju, šoping, provod, savršen je "drug
To ga, naravno, ne amnestira od nereda i mentalne retardacije glede kućanskih poslova
moja namjera nije da tebe izjedaju crvi jada, ni bube očaja i žao mi je da si to tako shvatila
MM definitivno nema apsolutno nikakvu žicu za popravke, sat na DVDu i sve elektroničke uređaje ja sređujem (koliko znam, a ako ne znam tražim majstora)
dokle god mi stvari funkcioniraju na dnevnoj bazi, dotle mi nije važno što ponekad moram zvati majstora ili frenda da izbuši rupu i pričvrsti lampu
ne kažem da on nema svoje mane i da ne radi ništa što mi smeta, ali ja sigurno radim više takvih stvari (barem onoga o čemu je u članku riječ - a od tuda smo krenuli)
ja sigurno radim više stvari koje većini idu na živce - radim popodne, on je ujutro odveo djecu u vrtić/školu, ja sam na netu, malo ovlaš nešto pospremim, ali zaboravim pokupit mrvice sa stola
njemu se na to diže kosa na glavi (u teoriji doduše), a ja zaboravim na to
al nije da se ne trudim, samo me nekad treba podsjetiti
ne mogu si zamisliti da bi živjela s muškarcem koji ne radi tzv. kućanske poslove. to mi je potpuno bizarna ideja, kao da letim svemirskim brodom ili koljem piliće.
ja se ne pronalazim u članku
A zašto sam ja ipak šefica je zato što imam više primjedbi ako nije onako kako sam zamislila
Ja se ne mogu baš požaliti iz moje perspektive, dok bi se neka druga možda na mm-a žalila. Ja sam kući, a on radi tako da ne mogu očekivati da on obavlja i kućanske poslove, a svejedno ponekad neke obavlja. Ono što meni godi jako je što me uvijek pita šta mi može pomoći i onda to ne ostane na pitanju nego stvarno i pomogne i tom čovjeku stvarno nikada nije teško meni pomoći. Nikada ne dozvoli da teglim vrečice iz dućana ili nešto teško ( on će uzeti svih 10 vrećica u trgovini kolko god se ja puta svađala s njim, ali je takav). Uvijek vidi kad sam umorna i kad mi nije dobar dan, ne moram mu reći. S J. se bavi jednako kao i ja i uživa u odnosu s njom.
Ono što je meni smiješno, a ponekad, ali samo ponekad mi digne živce je što me pita za sve i svašta i u vezi svega iako je sto puta prije napravio istu stvar, pa se ponekad osjećam kao mama koja ima dijete koje je u fazi 'zašto'.
Sve u svemu kad se sve zbroji i oduzme ja zadovoljna, e sad bi trebalo njega pitati.
x
stvarno to nemogu zamisliti, i to je razlog što imam muža kakvog imam
prijavljujem muža koji kuha, čisti, pere, pegla, obavlja kupovine, radi sve popravke i malo veće majstorije, pristojno zarađuje,odgaja dijete, odlično izgleda...
i na mene se odnosi sve pobrojano ( osim zadnjeg )
je, jejedino rješenje koje ja vidim u toj situaciji, za spas braka je čistilica. najozbiljnije. za zadnje pare. pa bih ono dnevno još nekako potrpila.
ako je tako šarmantan ko ovaj nenin i dobro se seksa
I istina je da bi teta čistilica bila spas, tom se mišlju bavim par godina i uspjela sam ju imati svega par meejseci, dok je beba bila posve mala.
No, dobro, to sve nisu razlozi zbog kojih bi se, recimo, razvodila, srećom , takvih nema.
Divno mi je pročitati ovo što kaže mamitzi da je njoj muškarac koji jednako (ili više) po kući kao dobar dan.
Ja sam se otpilike za takvog udala, no s godinama se laganini počeo smanjivati njegov udio u kućanskim poslovima.
E, rahela,nisam ja mislila da ti ili bilo tko drugi svjesno i namjerno ubacuje bilo kakve crve, to mi sami sebe izjedamo ako nam nešto nije pravo, nitko sa strane ne utječe na to.
Kao da ja sad, ecimo, ispričam kako je MM postavio sve stropove u kući, sve te drvene obloge u potkrovlju, sve pofarbao, pločice zalijepio, drva iscijepao, kompjtuer popravio, sazidao rub ograde koji je falio itd., a nekome bude bed što njezin muž ne zna ni žarulju promijeniti.
Malo je tu jedino problematično što se ti radovi i popravci događaju periodično, ali ne svaki dan i ne više puta dnevno, kao što je slučaj s kuhanjem, posuđem i odjećom.
(ono za slaganje kvačica po boji, molim te reci da se šališ
e sad me popljujte, ali žena iz kolumne ima stvarno problema s granicama
ok, jurcanje po trgovini im je u toj dobi stvarno zabavno, i moja to voli, čak se i igramo skrivača, ali uvijek pazim da nešto ne sruši, ne uništi
kad bi krenula s otvaranjem nečega, ne bi mi palo na pamet vikati joj baci, to je fuj, doći će vuk, bla bla, uhvatila bih je čvrsto u naručje pa nek se prekobicne, ali ne bi joj dopustila takvo divljanje
a tenisice, jakna... valjda svi oni rade takve fore, baš im se da
moje dijete obožava ići u kupovinu jer sve okrenemo na igru pa joj bude zabavno
istina, kod kupnje jakne je isto bila na podu, podigla sam je i dalje ignorirala, brzo smo išli van dok je MM skoro dobio slom živaca (on je u stanju tako čvrsto držat je za ruku da ne smije ništa pipnuti da se nekada bojim da će joj se ruka izdužiti dok visi na njoj)
a ovo o muževima, eh
isitna, ja sam kod kuće pa većinu (98%) stvari obavljam ja, MM nekada opere suđe, jednom tjedno ručak ili barem pomogne oko njega, pokupi igračke navečer (jer kad se njih dvoje igraju uvijek ostane rusvaj, ja to riješavam odmah, s čim se ne igramo, spremamo), ako baš imam jako puno posla u bašči, pomogne (jednom mjesečno), ide u kupovinu (ali ne više nego ja), plaća račune... sve drugo radim ja, s tim da sam većinu vremena ja s djetetom
nekada poludim na njega što mu ne padne na pamet napraviti nešto bez da mu kažem, ali često se sjetim (Peterlin, mislim da si ti pisala još prije godinu, dvije o tome) kako je njima stvarno važno reći što trebaju napraviti (ako te u tom trenutku sluša, ovaj se moj namjerno isključi, čak pi*da i prizna poslije da me uopće nije slušao) i to u tančine
moram reći da on dosta posla (pripreme) radi kod kuće, ali nikada na uštrb djeteta (uvijek se igra s njom, a onda noću radi)
i kad sam ga neki dan počela ribati zbog toga što je takav tražio me da mu navedem primjer muža iz naše okoline koji je bolji od njega
i znate što, stvarno ne poznajem takvoga (naravno, nisam mu to priznala)
pa u tome i je poanta
da ste oboje zadovoljni u toj raspodjeli poslova
naravno da nekad moraš grintat, na što bi život ličio da nam uvijek sve odgovara
a to da im uvijek moraš sve nacrtat, to je općepoznata činjenica
jedino što neki nakon duuuuugo vremena i puno puta ponavljanja (na dnevnoj bazi) uspiju zapamtit neke stvari
MM i dalje svaki put pita gdje je što u dječjem ormaru ako sam ja doma, ali ako nisam, snađe se (s tim da meni nije važno hoće li klincima obući majicu za po doma, ako idu negdje van)
ja mislim da kolumna nije dokumentarac o odlasku dotične mame u grad nego šaljiva sličica, miks zgoda iz svakodnevnog života roditelja općenito potenciranih da bi bile zanimljive za čitanje, pa i zabavne i kako bi se u toj laganoj hiperboli djelomično prepoznalo više roditelja. Da ja pišem kolumnu sigurno ne bih pisala naravoučenje s poukom i nekoliko istinitih događaja iz mojeg života jer bi to bilo ili stručno štivo ili razvodnjena i dosadna anegdota
Posljednje uređivanje od pikula : 29.10.2011. at 13:29
Eh, da to je taja "tata me obukao look" koji se prepoznaje iz aviona LOL Ja sam se rasplakala kad sam vidjela sina u posjetama dok sam bila s malom u rodilištu. Mislim bio je obučen i nije mu bilo hladno, ali MM je našao hrpu robe koja čeka da skratim, porubim, krivo godišnje doba, rezervna roba kategorija itd. Ne moram vam opisivati, ali dijete je izgledalo... Naravno normalna robica je bila na mjestu u ladici spremna i dostupna. Volim ja MM i ne pomaže tu nikakva ljutnja i detaljne upute. Što ne napravim sama moram se pomiriti da će biti ovako i to je za žive ljude.Sad se tome mogu i nasmijati, jer mi više ne pada na pmet da ga preodgajam. Svatko ima svoje prednosti i mane, glavno da se nadopunjavaju.
a uz to važno je i kakve tko ima kriterije
mene recimo nervira kad MM stavlja suđe u mašinu, pa metne žlice i vilice drškom gore - nekad ostane neoprano, a nekad se cijedi voda, pa žlica ima "curkove"
jednom sam mu rekla to, a on i dalje stavlja na svoj način
mogu ga ili dalje tupiti, ili da ja stavljam na svoj način, on na svoj, a ja da se ne nerviram na te curkove (jer ako ostane zmazano, on uzme žlicu i opere ju ručno prije nego ju stavi u ladicu - ne ostavlja ju meni, pa kaj da se onda bunim)
Joj ja sam čitala jednu knjigu u kojoj je spomenuta ozljeda djeteta koje je palo preko košarice u perilici s beštekom prema gore, od onda isperem dobro beštek i stavljam prema dolje. Makar se loše opralo. Znam da je to naopačke.
ovo mi uopće nije palo na pamet
ali noževe stavljam vrhom prema dole (ne mogu "naleći" jedan na drugi i s njih se voda ocijedi, pa nemam taj problem kao sa žlicama)
ni meni prije te knjige, od onda ne mogu se vratiti na staro
MM se upravo spasio pražnjenja suđerice skupa s djecom - tableta se nije rastopila i suđe je ostalo zmazano. Nema veze, sutra ih čeka akcija: nekoga suđe, nekoga smeće, svakoga njegov vlastiti krevet, a mene pripremanje ručka (pileća juha - već je gotova, treba ju samo zakuhati, mesna štruca - već je u frižideru, treba ju samo ubaciti u pećnicu, krumpir salata i to je sve). Uf, alaj ću se izmučiti... sve skupa nekih 20 min posla oko ručka. Mislim da dosta ljudi, zapravo većinom žena, ima problem delegiranja i dogovaranja. Mene "zapadnu" poslovi koji su mi dragi, a tak gledamo da svatko od nas pretežno radi ono što mu je najmanja tlaka. Srećom (nije to ničija zasluga) ja volim kuhati i snalazim se s peglom, veš vješa tko stigne, mlađi sin upravo uživa u pomaganju u kuhinji, stariji voli pospremati i brisati prašinu (naročito s tehnike, što je meni tlaka).
Teta koja piše kolumnu mogla bi si i bolje organizrati život, ali čini mi se (kao što je već netko rekao) nije cilj ni organizirati si život, ni prosvijetiliti široko pučanstvo, cilj je pisati i dalje i biti čitan od žena koje si tako liječe komplekse. Baš me zanima da li joj život izgleda tako kako opisuje (ne da mi se sad švrljati po internetu, ali nisam baš sigurna da u 3d životu nema dobro upregnutog muža, tetu čistilicu i tome slično).
Ne čitam nikakve kolumne (malo sam bacila pogled sad čisto znatiželje radi) jer za to nemam vremena, a ovakve su mi spike općenito počele ići na jetra.
Ne tjeramo karijere, radimo prosječne 8-satne poslove i jurimo doma djeci jer se ionao premalo družimo i vidimo.
Neki dan je MM bio doma s Elom, ja odvela klince u školu i vrtić, pokupila ih, on je došao pred školu po nas s Elom, odjurili smo k pedijatru, vratili se doma. A doma....
Skuhan ručak, usisano (ne, nisam mu rekla ipta od toga da radi)...i zamisli, pošprican šparet...Ali to sam onako letimično primjetila, ništa oko čega bi se trebalo uzbuditi ili ne daj Bože prigovarati. Pa na kraju krajeva i ja ga znam ostaviti pošpricanog. Ako mi baš smeta sama ću ga oprati. Isti odgovor dobio bi i on da mi prigovori za nekaj. Došao je vikend i skupa smo sredili zaostatke od tjedna. Prvo sam ja malo izašla s Ivom, a on je s Jankom čuvao Elu. Pa je on izašao s Jankom...
Prošli smo vikend slavili ročkase. Imali hrpu ljudi u kući, sve sami pripremali. On je od jutra prupremao sa mnom. U kuhinji. I navečer kad su svi otišli, ja sam s djecom pospremala sobe a on je sredio cijelu kuhinju.
Kad radi popodne, djeca me dočekaju čista i sita, spremna da se malo pomazim s njima i da idu na spavanje.
Da, sretna sam s takvim mužem i odgovorno tvrdim da nisu svi isti.
I zato me to kalupljenje ide na živce....
Evo Peterlin je to baš krasno rekla, svatko češće radi ono što voli.
Ja mrzzzzzzzzzzim prati suđe, pa ga puno češće pere muž.
Jaaaako pazim na veš i sve oko njega veša a on nije baš za to (pomalo je daltonist kad je veš u pitanju).
Pa brigu oko toga vodim ja. Peglao je jedino nakon mojih poroda.
Ali ni ja bormeč nisam niakd složila podrum, niti ne znam kaj sve imamo u podrumu, uopće me ne zaniam taj dip priče. Kad izađe iz stana on brine o tome (a nije da u podrumu držio samo alat)
da, ja sam odustala od živciranja oko tih stvari
i on se snađe ako me nema, ali ako sam tu, u stanju je pitati nalazi li se bodi na desnoj ili lijevoj strani ladice ili je ipak u sredini, ne bi, ne daj Bože, sam skužio
ni meni ne smeta kako ju obuče, samo što mi bude smiješno
a to s vilicama i žlicama... ja kod kuće ne smijem ostaviti veliki nož (onaj ogromni s kojim režem trančiram pile) u ocjeđivaču, odmah ga miče jer bi, nož, kao, nekom igrom slučaja mogao pasti na dijete, i što je najbolje, već imam traume od tog njegovog ponavljanja da ga odmah spremam u ladicu
no, zato on nema traume od moje priče da masnu šerpu u kojj pravi kokice ne tutne odmah u sudoper nego da ju ostavi sa strane (mrzim kad me ujutro dočeka ta masna šerpetina u sudoperu)
Bože dragi, ogovaram muža na forumu
Ja s frajerom koji se ne zna brinuti za sebe, spremiti i opeglati svoju robu, skuhati si hranu i pospremiti stan sigurno ne bih otišla dalje od jedne kave. Neprivlačni su mi razmaženi tipovi i primitvne "muškarčine". S druge strane, ja nisam domaćica u stilu pedesetih, nemam zavjese, tepihe i vitrinu s kristalom, ne glancam, lickam i uljepšavam. Čistim koliko moram, kuham kad stignem, MM isto. Priznajem, malo je manje talentiran od mene i ponekad mu moram poslati telegram za salatu. S druge strane, on se često ljuti jer ja zaboravim na smeće i mačke. Idealan smo par
Nerviraju me žene poput ove novinarke, koje se nisu u stanju opustiti i prihvatiti činjenicu da ne možeš baš sve. Još važnije, ne moraš.
P.S. Skoro sam zaboravila, a ne bi bilo fer, i K. odradi dobar dio posla. Pa već joj je 17!
Posljednje uređivanje od Mater Studiorum : 31.10.2011. at 14:07
Ja sam odrasla s tri sestre, i čak pored 4 žene u kući tata je bio taj koji kuha, pere suđe, usisava, valjda jedino prašinu nije brisao i robu prao. Čak je nekad znao i kolač napraviti. Uz to zna popraviti sve od bojlera, auta, struje... Uzima godišnji da ide u polje obrađivati zemlju da zaradi dodatni novac i da imamo svježeg voća i povrća. Ja ne znam kako je to moja mama postigla, ali uz takvog tatu, moj dragi ima puno toga naučiti da ja prestanem prigovarati.
Ali napredujemo, kad smo počeli živjeti zajedno tvrdio je da ne zna prati suđe, a sad ne samo da je to naučio nego zna i usisavati, kuhati, prati i prostirati robu... Ali od kad je bebač došao kako sam doma većinom ja sve radim, on vikendom uskoči.
Što se tiče brige oko bebe iskušava stare taktike, tvrdi da ne zna kako se mijenjaju pelene
upravo tako
ispada da se samo ja pronalazim u tim tekstovima (bar djelomično), da imam neodgojeno dijete koje trči po trgovini, dira 101 majicu na polici, kiti se torbama i šalovima dok ja jednim okom pokušavam pogledati i pronaći odgovarajuću stvar koju smo joj došli kupiti.Na žalost baka servis nemamo i ja nju vodim svugdje sa sobom, a takva je kakva je, svojeglava i živahna i većina kupnji nam izgleda slično onoj opisanoj u tekstu..Što se tiče mm-a i kućanskih poslova opet ispada u odnosu na vaše postove da ja jedina imam mm-a koji ne sudjeluje u kućanskim poslovima (ako mu ne zadam zadatak)...hm...
Jojoj Pužić, sigurno nisi jedina. Moji isto jurcaju po trgovini, kafiću...ni u kinu nisu na miru(bar ne mlađi). MM tako tako, nekad se uhvati nekog posla ali sve to polovično odradi. Al ja nekako ni ne očekujem od njega da skuha ručak i usput sredi kuhinju i usisa, dosta mi je da skuha i sredi ovo osnovno suđe. Isto tako ni on ne očekuje od mene ako vozim auto i odem na benzinjaru da usput kupim i ulje za auto(osim ako mi nije rekao) i šta ti ja znam.
Pužić kaj se djece tiče, ja ti imam jednog nestaška. Ove dvije su ok. A ako si nekaj u dućanu ova veća i gleda, tu nemam ništ protiv dok to radi pristojno. Jankec je malo živahniji, zna zatuliti tu i tamo na nekaj. Ali oni jako dobro znaju da tuljenje, cviljenje i bacanje kdo mene ne prolazi i to ni ne rade (niti su iakada radili). Za Elu ti još nemrem reći, ona je još premala da bi se hitala po podu u dućanu, ali valjda neće ni ona.
A ja pak uvijek mislim da je moj muž jedan od rijetkih koji se samoinicijativno prime posla i stvarno pomaže. I stvarno mislim da ti nisi u manjini, naprotiv...
zna i moja da tuljenje, zapomaganje i ucjenjivanje kod mene ne prolazi, zapravo stvori kontra efekt..ona ne pokušava žicati u trgovini da joj nešto kupim na taj načim, nego je jednostavno takva..nestašna, tvrdoglava..nema vremena čekati da nešto zajedno izaberemo za nju, nego usput još mora 100 drugih stvari rastvoriti kao da prisloni na sebe da vidi jel joj paše, pa probati kapu, šal, okitit se, ogledati..nju to zabavlja. E sad trgovkinjama je uglavnom to zanimljivo i ja pazim da ne pređe granicu nekog razumnog ponašanja i ""razbacivanja", no ne mogu reći da nije bilo i da ne bude situacija da se ne zacrvenim , ispričam trgovcima i izvedem ju van i expresno završimo kupnju bez da smo išta kupili i stignemo kući...Ja ne smatram da je ona neodgojena (kako sam prije dok nisam imala dijete mislila kad vidim drugu djecu sa sličnim ponašanjem da su roditelji krivi) nego je živahna, nestrpljiva, uporna i radoznala i želi sve probati..E sad su tu granice do kojih se može i preko koji ne...to je već neka druga tema.
ma i moja sve voli pipnuti, uzme i s police i ja ju pustim, bolje i to nego da ju kao MM čvrsdo držim za ruku, a da se ona dernja samo zato jer želi prstićem pipnuti
no, ova u kolumni je srušila sve s police, pootvarala nekoliko kutijica tic taca, prosipala - e meni je to previše, razbacivanje, otvaranje, rušenje kod mene ne dolaze u obzir
isto kad nešto želi, kažem da ne može i to je to, naravno, nekada neku sitnicu i kupim (mali putar) ili ide na konjića na izlazu i gotovo
a MM, pa isto kao kod tebe, dok ne kažem, nekada i više puta s kojekakvim prijetnjama (moš mislit), nema ništa, iako, on radi, a ja kod kuće pa ga preko tjedna i pustim
Ja mislim da a teta u kolumni malo pretjeruje...jer ne mogu vjerovati da dijete otvori nekoliko kutija tic-tac-a a da roditelj ništa ne poduzima. Ili da prosipa cijelu policu a da oni...kaj oni rade, stoje i gledaju u to ili kaj?
Ja sam nedavno dosla do spoznaje da nam se nista nece dogoditi ako je kuca u "neredu", ako ne ide sve kako JA smatram da bi trebalo biti, pa sto ako je kosara puna prljavog vesa - dok ves sam od sebe ne odseta sve 5!
Moj suprug je prekrasan tata, nasa curka ga obozava i kao prst i nokat su - pa to je najbitnije na svijetu
Meni su pravi muškarci oni koji znaju, mogu i hoće sve napraviti za svoju ženu i obitelj. Ovi svi drugi su lijene šup...e a i mi blesave žene koje to dozvoljavamo.
potpisujem
anima, to je sve stvar percepcije...
Čuj, ja sam davno daaavno shvatila da je krivo druge ljude (muževi su tu često na piku, jer su najbliži, ali nipošto nisu jedini) nepotrebno i blesavo kliještiti da naprave posao na naš način.
Treba se dogovoriti što napraviti, ali NE i kako - to treba prepustiti onome tko preuzme zaduženje. Moj muž je sin jedinac u majke udovice i rijetko je kad trebao dignut nešto teže od žlice. Njegov domet bili su teži fizički poslovi tipa pranje prozora, a ostalo - nula bodova. Nisam bila zadovoljna kako je usisavao od prvog dana, ali sam držala jezik za zubima - kad bi napravio posao (možda ne tako dobro kao ja) to možda ne bi bilo sjajno, ali je redovito bilo bolje nego prije. Blesavo je ići za mužem (ili za djecom - to sada imam u kući) i popravljati, jer onda oni steknu dojam da ne rade kako treba i polako prestanu (i ja bih tako), pa nek radi blesava žena...
Strpljenje je u ovom slučaju često nagrađeno, jer muž i djeca s vremenom usavrše stečene vještine i shvate kako to treba ići. Meni zna ići na živce kad im treba jako puno vremena za stvari "koje bi ja lijevom nogom" ali puštam, okrenem glavu, jer je JEDINI način da shvate da se može bolje ako ih se pusti da uspoređuju svoj učinak od prekjučer i jučer s učinkom danas. A tko je blesav, nek do sudnjeg dana radi sam.
Ovako je i kod nas. MM ne bi našao salatu u frižideru niti ne zna uključiti suđericu. Ali ima puno stvari o kojima ja nemam pojma kako ih popraviti i srediti, a on ih radi....
No, s vremenom sam skužila da svaka medalja ima dvije strane, pa da bih i ja mogla nekome drugome ići ubacivati crv jada i zavisti jer MM zna napraviti milijardu popravaka i gotovo sve majstorske radove sam obavlja, vodi računa o svim financijama (mene to zamara), sudjeluje u odgoju, školi i brizi o djeci maksimalno, vozika ih okolo isto kao i ja, ide na roditeljske sastanke, u kupovinu (sa ili bez mene), uvijek je spreman za svaku akciju, šetnju, šoping, provod, savršen je "drug
Ne čitam inače ali kolumna mi je bila smješna, pogotovo patuljci koji peru suđe. Kod nas (MM-ovi) patuljci, na primjer, brinu da na kompu nema virusa
Slažem se potpuno
Ima tu još nešto: potreba za kontrolom, da sve bude uređeno po tvom. Teško se smiriti i ne prigovarati ako imaš tu podsvjesnu, teško prepoznatljivu potrebu. Onda te jako smeta ako netko radi stvari na drugačiji/teži/manje efikasan način. To znam iz iskustva.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom