 |
|||
Kad dečki ulaze u pubertet?
Mislim ,znam ono što i google zna o tome , ali me zanimaju realna iskustva...
Primjetila sam kod svog 9-godišnjaka neke simptome koji upućuju na početak i ostala sam u šoku , mislila sam da to ide kasnije...
S ženskim pubertetom imam iskustva , ali o muškom pojma nemam.
Moj ima 10 i debelo je u pubertetu. Fizički još ne, nema nikakvih znakova ali ponaša se baš onako glupo pubertetski
Meni je psihologinja u PCM rekla da su se granice pomakle,
u četvrtom razredu su već u punom pubertetu,
to traje cijeli peti razred, da bi se u šestom situacija već smirila.
U sedmom-osmom već ulaze u adolescenciju.
Kako to u praksi bude izgledalo, vidjet ćemo,
zapravo, tko preživi, pričat će.
Ma ja sam primjetila fizičke znakove .
Za psihičke manje - više , on je vrtoglav od rođenja.
Mi ni ne spadamo u ovu skupinu, a ja komotno mogu reći da je moj u puberetetu. Zovu to kao mali pubertet, ali taman kad taj mali prođe poćet će veliki i koja razlika....Još malo budu u pubertet ušli čim se rode....
Last edited by ana.m; 20.06.2011 at 23:24.
"Mali pubertet" ima svoje draži, al se znatno razlikuje od normalnog.
Ne bih se složila s tolikim pomicanjem granica - imam doma desetogoišnjaka i nećaka uskoro 16 godina (prvi gimnazije), pa gledam i vidim razliku. Nećak je ful u pubertetu. Moj još nije.
DOduše, prvrtanje očiju, lupanje vratima, "ne čujem ne vidim i ne razumijem" i ostala slična ponašanja imam oduvijek i ne smatram ih znakovima početaka puberteta :lol
U PCM-u su meni također rekli da su se granice pomakle - ali na način da počinje tijekom četvrtog razreda, a ne da je u punom zanosu u 4. razredu. To je ipak (srećom) nemoguće.
S 10 godina:
- još uvijek im je obitelj važnija od društva
- nemaju potrebu za ekstravagantnim frizurama i odjećom (kod cura i šminkom), piercingom i tetovažama
- nemaju želju ostati vani do sitnih noćnih sati
- nemaju želju rođendane slaviti do jutra
- ne upuštaju se u eksperimente s cigaretama, alkoholom, drogama, seksom, vožnjom auta
- ne razmišljaju o bježanju s nastave
- idu spavati u normalno vrijeme
...
Nemam dojam da je A. u pravom pubertetu. Neke naznake su tu, povremeno, u doživljaju svijeta i jako emotivnim reakcijama.
Bilo bi mi drago da zaživi tema o pubertetu (za curice i dječake), ima dosta forumaša kojima su djeca tu negdje na početku puberteta. Vi s pravim pubertetlijama, vi ćete nam bit dragocijeni
A evo kaj se događa sa 16 godina:Originally Posted by NetkoMiOteoNick
-postali smo dosadni, ali još uvijek ljetuje s nama
-ne tetovira se, ne pierca, svejedno mu je kaj oblači, redovito se presvlači, pere, brije i šiša bez moje inicijative
-nije vani do sitnih noćnih sati, ali izlazi puno češće nego ranije i na facebooku je do sitnih noćnih sati-to je valjda današnja birtija
-rođendan nije slavio zadnjih par godina, na vlastitu inicijativu
-za cigarete, alkohol, drogu i sex ne pokazuje pretjerani interes (ne znam dal da se brinem ili veselim)
-ne bježi s nastave, kad nije obavio nešto na vrijeme ja pišem ispričnicu, pod uvjetom da se to ne dešava prečesto (dva do tri puta u polugodištu)
-ne ide spavati u normalno vrijeme i najrađe bi prespavao cijeli dan. ne mogu prigovarati-bila sam ista.
Last edited by gita75; 17.11.2011 at 12:12.
Moj se ponaša ko da im 16,17 i već me dovodi do ludila. Ima dugu kosu, to mu je tradicionalna, obiteljska crta, ćaća mu je bio dugokos do prije par godina, sad mu je striko. Ja obožavam dugu kosu kod dečkiju ali ova njegova je stalno preko očiju, preko lica, jedva da uspijem viditi onaj mrki pogled ispod kose..živcira me samo kad ga vidim. Stalno nešto mrmlja, pametuje, mudruje, filozofira, na svaku moju ima prepametan odgovor..vrti očima, belji mi se kad se ja okrenem (srećom imam malog izdajjicu od 5 godina koja mi sve kaže
Trina, ako se dobro sjećam negdje si pisala da si imala buran pubertet, a pretpostavljam i TM.
Što se dobije kad se smućkaju vaši geni?
Zato ćete više uživati kad pregurate bure i oluje.
I ovo dvoje starijih će pomoći oko urazumljivanja mlađih.
Ajme, ajme, ajmee... ubit ću teOvakav odgovor mi nije trebao. Je, bilo je burno kod oboje. A iz puberteta sam izašla tek kad sam rodila. Muž još nije čini mi se
a kad su krenuli prištići, jače znojenje da li je moguće da se jave prije dlačica i mutiranja?
Moj će uskoro 12, ali nema još ni jednog fizičkog znaka puberteta ( psihičkih imaaaaaa ).
Prištići, jače znojenje, masna kosa, produljivanje ektremiteta i lagano mijenjanje izgleda lica (ali stvarno, prvo sam mislila da haluciniram, ali mi je par ljudi došlo i samo to prokomentiralo (mislim na ekstremitete i lice)) - sve s 11 u našem slučaju.
Moji su još mali, ali ih imam trojicu, blizance i trećeg mlađeg 18 mj. od njih. Bit će veselo kad svi više-manje istodobno uđu u pubertet
Meni se nekako čini da dlačice krenu prve, tako bar kažu, a evo i mojem mangupu je krenulo prvo sa tih par dlačica, drugih fizičkih znakova još nema, ten ok, glas dječji, ne smrducka još.
No, pretpostavljam da je to individualno...
Moj stariji još nema 12 godina, a ima cipelu 42 i narastao je ove zime na preko 160 cm. Sav je dugačak, krakat i nespretan, kao da se ne može naviknuti na duljinu ruku i nogu.
I počeo je puno više jesti, više od nas odraslih u nekim periodima. Mora namiriti taj nagli rast. On je bio obožavatelj slatkiša, ali sad se preselio na šnicle, ribe, variva i drugu "pravu" hranu. Zadnjih mjesec dana konstantno ostanemo mm i ja gladni jer dođemo doma zadnji, a djeca sve pojedu. Počela sam prilagođavati količine novim potrebama, he he he...
Od ostalih znakova nema još ništa, osim smušenosti (koja je bila tu i prije puberteta).
E ovo se kod nas dogodilo prošlo ljeto, prvo sam skužila da nekako čudno hoda, onda sam ukapirala problem. Nije jadno dijete znalo kako sad s tim drugačijim udovima upravljati, no naučio se nakon par mjeseci, sad mu već super ide
M. je još negdje oko 154, ali noga je skočila na 42, tako da hoda nespretno, kao na lopatama. I jede prilično mnogo. Fizičkih znakova puberteta nema, osim što su pomalo počele rasti dlačice, ali na psihičkom planu ima puno novosti kojima se moramo prilagođavati.
Moj ima nogu 38 , ali ima skoro 160 cm , a za 5 mjeseci će tek 10 godina ....
joj moj će u 8mj navršiti 10g,al je isto već na početku puberteta
učiteljica mi se žali na njegovo zadirkivanje školskih kolega
a i doma to radi zadnja 2mj,izluđuje mene i sve oko sebe
al što je počeo jesti,nikad mu nije dosta
skoro nakon svakog pranja nekaj od robe mu je malo
dal to majca il hlače il čarape
sad je na 35kg,146cm,a noga nekaj između 35 i 36
Moj sin ima 10 godina, a negdje sa 9 je počeo više jesti. Sada ima 36 kg a visok je 142 cm. Uvijek je bio normalne težine a sada mi se nekako zaokružio i malo se brinem jer previše o hrani razmišlja, npr. ponekad me dva sata poslije ručka pita što je za večeru. Fizičkih znakova puberteta još nema pa ne znam da li se trebam brinuti i reducirati mu obroke ili to mogu pripisati pubertetu. Slatkiše ne jede puno više ga zanimaju konkretni obroci.
Što mislite?
Last edited by Water; 15.04.2012 at 22:00.
Ja sam reducirala iz razloga što je počeo jesti puno previše ugljikohidrata.
Mesa , voća , jogurta dozvoljavam koliko god želi ali kruh , slatkiše i slično dajem na kapaljku.
dalmatinka, ne bi desetogodišnjaku trebalo braniti da jede. Znaš li ti koliko njemu treba hrane da iz djeteta postane muškarac? Puno. Godinama. Sve do dvadesete negdje.
Ok, slatkiše možeš smanjiti, ali ništa drugo. On mora dobivati i ugljikohidrate. Puno hrane, dovoljno sna i tjelovježbe da bi ostvario sve svoje tjelesne potencijale. U visinu, širinu i duljinu.
mojem velikom otpal prvi prišt.
Našla sam dobar citat: "...kako je moj otac bio glup kada sam imao 12 godina, sada mi je 21 i ne mogu shvatiti koliko je toga naučio u tako kratkom vremenu", M. Twain (o razdoblju adolescencije)
Tema i iskustva (Peterlin, Trina..) su super.
Ništa ja njemu ne branim nego ne kupujem i ne pripremam ono što ne želim da jede.
Da se njega pita za doručak bi jeo burek , za ručak samu tjesteninu a za večeru pommes.
Kakva je to hrana?
Ja mislim da i pubertet ima svoje faze koje konkretno prolazim sa svojim sinom koji je sada 15godisnjak.Sve te faze u datom trenutku nam se cine najtezima i nepremostivima,ali kad dodje nova faza uvidimo koliko smo bili u zabludi.Priznajem jedva cekam da odraste,ali bit roditeljstva nije samo uzivati u lijepom i kad cvate cvijece u odnosima majka djete,vec pruziti potporu i kad dodju losi dani jer majka je najveci oslonac i sigurna luka u koju taj nas teeneger moze uploviti.Sa 10g je bio sanjar i lakovjeran i sve sto mu se obecalo vjerovao je(konkretno rastavljena sam od njegovog oca pa mislim na oceva obecanja),ta faza me izludjivala koliko god se trudila nisam mu mogla predociti stvarnost jer on je vjerovao u snove i zablude.Sad kad je ta faza prosla uvidjam da se nisam ni trebala truditi objasnjavati jer nije urodilo plodom,a s vremenom je uvidio sam.Zatim dolazi znatizelja i istrazivanje svijeta odraslih(11-13g)e ta faza je bila ludilo.Tad sjedaju na skutere(tudje)vozili bi se u autima(sa starijim teenegerima)i dogodilo se prvo i zadnje pijanstvo(hvala Bogu sad bjezi od alkohola ko od vraga),zatim dolazi faza "ja sam najpametniji i sve znam najbolje za sebe",e to sad prolazim,nedaj Boze kontriranja,elokventan je do srzi na svaku moju,a o facebooku da ne pricam,zarazeni su s time ko s najjacom drogom i krecu prvi izlasci i probijanje leda do kad smije,ali tu treba malo pritegnuti uzde jer su jos balavi.Kad sve saberem u biti imam jednog zdravog,normalnog teenegera u kuci koji kad me poljubi izbrise sve nepodopstine jer mi smo ipak samo mame.Sretno cure u borbi!
E ova ti je super!Našla sam dobar citat: "...kako je moj otac bio glup kada sam imao 12 godina, sada mi je 21 i ne mogu shvatiti koliko je toga naučio u tako kratkom vremenu", M. Twain (o razdoblju adolescencije)
Tema i iskustva (Peterlin, Trina..) su super.
Jel da je
Ne znam ima li veze s puberteteom ili čim (veojatno nema s obzirom da nema još ni 8). ali...Ovaj moj mene izluđuje!
Ajme meni! Kao prvo mrgud je samo takav. Taj nikad s ničim nije zadovoljan. Osim ako ga pustiš na kompjuter i ne pitaš ga kada misli završiti, a kako naravno ipak uvijek ima ograničenje, to je durenje samo takvo. Ili se ljuti, dogovara ili cmizdri što je još i više izluđuje.
Mene će izluditi ta njega mrgudna faca. Prošli tjedan ujutro, on se digao, obuko i oblači cipele, ide on u školu! Velim ja njemu da ne može još da je još rano, neka pričeka idemo sad ioanko svi skupa, pa ne bude stajo pored školom. On se naljuti. I pita može li na komp (već smo imali milion razgovora o tom kompjuteru pogotovo u ranje jutarnje sate i prije škole). Naravno, ne može, kakv kompjuter prije škole. I on na krevet i ne znaš je li ljut ili kaj mu je ali grč u želucu imam od tog njegovog ponašanja!! UF!
Evo, to je bilo malo jadanja a da ne otvaram drugu temu...
Prošla sam ovo sa mlađim sinom... Čini mi se da tvom dječaku predstoji (još jedan) razvojni skok. Pokazalo se to i kod nas - dijete je bilo preraslo stari način komunikacije, a nije još znalo drugačije... Našeg sina je spasila glazbena škola. Isto, dobro mu je došla nedavna terenska nastava da se malo odlijepi od krila obitelji. Nekom drugom to može biti trening ili neka druga NOVA aktivnost uz koju se osjeća odraslije - modelarenje, pisanje priča, briga o kućnom ljubimcu, razno... TV i računalo su u našoj kući isto stvari koje se koriste uz ograničenja i djeca sad to već prihvaćaju ok jer imaju druge stvari koje ih okupiraju. Ja sam prestala zvocati oko toga ako se prije igrica napišu sve zadaće i nauči sve gradivo za školu (to uzme sasvim dovoljno vremena da za računalo ne ostane puno).
Probaj uključiti sina u neke "odrasle" aktivnosti - moji su s tatom u petak sklapali balkonske ormare, prije Uskrsa su čistili garažu, mm je sam nanjušio što djeci treba pa se prema njima počeo ponašati kao da su odjednom postali veliki. Upalilo je jako dobro. I baš im je dobro došlo druženje s tatom na muški način (ostave me doma i odu u Bauhaus na sat vremena
Ovaj post kao da opisuje mog sina koji je i inače oduvijek težak karakter a sada je pretežak, stalno se nešto svađa i ljuti, a kako će tek biti kasnije majko mila.
Posting Permissions
Reply With Quote