Daklem, ja ne volim niti jednu krajnost.
Niti ono previše nesređeno, niti previše sređeno.
Osobno se nekad potrudim više i želim izgledati lijepo (čak i od kada sam počela raditi) pa se malo više našminkam, obučem pete, nešto lijepo na sebe (mada i dalje sve pamučno jer mrzim sve kaj je sjajno, preelastično, umjetno i ne diše.) Potrudim se oko kose. Nekad se jedva dignem iz kreveta pa navučem traperice, tenesice, duksu i takva pičim, jedva da se i našminkam, a i to napravim samo zato jer moram.
Nokte ne lakiram jer sam presmotana za to, pogotovo ne crvenim lakom jer to na mojim noktima ne izdrži ni dva dana a i izgleda kao da me kćer nalakirala, a za stalno lickanje ne mogu naći vremena. Zato koristim samo one za sjaj, bezbojne ili jedva vidljive.
Nekad kad sam bila cura sam se jaaaaako šminkala, čuda jedna, a onda mi je dopi... Sad i kad se lijepo i kao jako našminkam, to je diskretno.
Kad sam bila s djecom doma na porodiljnom, nisam se šminkala iz razloga što mi je bilo nezamislivo da s tim natrackanim licem idem po bebi. A i nokte su mi smetali kod prematanja i općenito u "radu" s bebom. Sad ih lickam jer ih ljudi vide pa mi bi neugodno da su grdi.
Jesi li ti ikada izgledala kao ta mama?