Jedno moguće lijepo prijateljstvo je završilo zbog tuđeg prljavog jezika.
S godinama sam shvatila da nismo niti bile previše bliske - možda sam samo imala taj dojam.
Goodgirl, nemoj to primati isuviše k srcu. Život je predivan - bez takvih persona.
 |
|||
|
|
|||
Jedno moguće lijepo prijateljstvo je završilo zbog tuđeg prljavog jezika.
S godinama sam shvatila da nismo niti bile previše bliske - možda sam samo imala taj dojam.
Goodgirl, nemoj to primati isuviše k srcu. Život je predivan - bez takvih persona.
sad u mojm zrelim godinama došla sam do zaključka da su prijateljstva baš čudna stvar, a još čudnije kako ih netko definira, interpretira. od onih sam ljudi koja kad nekog usvoji ko prijatelja dajem se bez rezervi u svakom pogledu, onaj stop-loss u mojoj glavi kao da nestane, svaka kalkulacija isključena, vjerna ko pes. ne pitam puno, ne rovarim ne zanima me dok me baš ne pita za savijet ili mišljenje, onda kažem direktno bez uvijanja šta mislim, a to nekad je problem. treba uskočiti, napraviti, tu sam, posudit lovu tu sam, nije u pitanju. kao mlada cura, o da imala sam razočarenja, mislim da ih je imao svatko, to je valjda dio života, ali nekako čovjek s godinama uspije odnose s ljudima amortizirati.
možda je stvar i u meni, puno dajem kao frend, ali i puno tražim u smislu držanja dogovora, riječi, korektnosti, ali malo ili nikad dobijem jednako nazad. prošle godine mi baš jedna prijateljica veli, ljudi poput tebe ima malo, radilo se o jednoj usluzi gdje sam dojurila bez pitanja na drugi kraj grada iako mi je dijete bilo bolesno, ali zamolila sam muža da uzme slobodan dan. no, opet ona sama u biti načelno cijeni takve stvri, ali sama se ne ponaša tako, nije frend u onom smislu u kojem bi ja to voljela, često izvrdava, manipulira, pa i slaže na očigled, nisu to neke krupne stvari, ali su tu, prisutne su. ali velim, šta ja znam nekako s godinama sam naučila spustit svoje kriterije i očekivanja prema drugim ljudima, a najbolji frend mi je bio i ostao muž. možda zato što smo čitavu vječnost već skupa, rasli smo skupa, razvijali se, sazrijevali skupa.
sad u mojim godinama mi ono što se kaže pravi prijatelj više i nije toliko potreban ili možda bitan, ne znam, više sam se orijentirala na našu malu obitelj, na nas. druženja su tu, svakako, ali da su to sad neka velika, kako se kaže ratna prijateljstva, pa više nisu. neka su bila, vuku korijene još od školskih dana, ali i to se nekako razvodnilo, vjerojatno i zbog daljine, i godina, ljudi se mjenjaju, okolnosti se mjenjaju, drugačije je.
Jedno moje upravo puca,traje već 26 g,ali mislim kako više nemam snage ulagati se u to.Nadam se da ću se predomisliti,svašta u životu praštamo,nekim ljudima koji to možda nisu ni zaslužili,a odustanemo od nekog kojima treba dati šansu,ali ja sam se umorila.
Dogodilo se nešto na poslovnom planu,i prijateljica je pomislila kako sam ja upetljana u drugačiji razvoj situacije.Taj tko je sam si je iskopao rupu,hvalio se tim i došlo je do ljudi do kojih njie trebalo.Meni je jednostavno previše što me stavila u cijelu tu priču.Poznamo se 26 g,i prijateljica me spremana osumnjičiti,sumnjati...Ja u nju nikada ne bih posumnjala.Razočaralo me.
Nisam se ni opravdavala,poslije se saznalo o čemu i komu se radilo,ali ja više nemam volje za to druženje.Jako puno toga smo prošle za te godine,dvojbi,tajni,suosjećanja,strahova.Osijeća m se povrijeđeno što je uopće pala sumnja na mene,pogotovo u tako ozbiljnoj stvari kao što je posao.Mislim da ću to pretvoriti u površan kontakt.
razočarana u prijateljicu!!!!
ovo mi je vrlo bolno pisati,naime pred 5 mjeseci sam upoznala jednu na prvi mah dragu osubu, moju vršnjakinju(34)... bile smo na nekim vježbama 5 dana 24 sata dnevno,pričale o životu djeci svemu i svačemu... jednostavno mi se uvukla pod kožu,nakon toga počela je dolaziti k nama doma ,ja knjoj ima dijete kao i ja,ali ja živim u sretnom braku a ona je pred razvodom,bilo mi ju je žao,pričalie smo o svemu kao i dan danas...zvala me deset puta dnevno ,i ja nju...ma tako smo si pasale jedna drugoj... ja sam više obična ,mislim po oblačenju imam neke svoje rituale u životu ,ne zamaraju me nebitne stvari, ne opterečujem se o izgledu do neba...kao i on,ona je jedna prekrasna žena,ljepotica, svjesna je svoje ljepote i uvijek želji biti u centru pažnje,koketira sa poznatima i nepoznatima, voli kad se svi okreću za njom,pljeni pažnom,voli sebe,ima 20 pari cipela i štikla,oblaći se provokativno i izazovno,što ne doliči jednoj mami.... ima jako ružan rječnik...ali i dalje mi je draga do neba..prihvatila sam ju takvu
...ali sve se srušilo u trenu,jednom je kon nas u goste došla ona i naš kućni vrlo blizak prijatelj mog muža... počeli su avanturu ali samo su to oni znali, meni je napokon to priznala,ali znam kako je on dobro i neiskvareno biće,i jednostavno znam da ona nije za njega.... nrekli smo mu to ,nek bude oprezan i nek bude hladne glave, ali NE,on se zatelebao u tu njenu ljepotu...stvar je u tome što ona meni non stop priča o njemu sa ironijom,tipa kako ona sa njim može raditi što hoće ,da je poludio za njom... i...itd,odjednom taj naš prijatelj je prestao dolaziti kod nas,eto prošlo 4 mj...od njega ni glasa,a sa njom se svakodnevno čujem,makar na kraće ali zove me tu i tamo jednom dvaput...... bolilo me to što tog dečka poznamo dugo dugo godina ,a nju samo par mjeseci...i shvatili ja i muž da nešto tu ne štima...ona i dalje vodi s njim neku vezu ,a još uvijek je u braku....mislim ludost... a di ima tu sretnog kraja.....on se nada nekom braku sa njom (sve mi prenaša što oni pričaju)svaki detalj.... a smije mu se na sve što kaže i izrugava ga kad meni priča o njemu...govorim joj kako nije to fer od nje ,kako on to ne zaslužuje...rekla sam joj nek se najprije razvede a tek onda krene u drugu vezu,nemože sjediti na dve stolice...
DANAS je napokon sve izašlo na vidjelo,nazvala sam ga i rekla mu da me jako boli to što me nije nazvao toliko dugo i da mi fali kao prijatelj(inače smo si naj naj frendovi)i duša je od čovjeka...rekao mi je da mu je ONA rekla da ja o njemu pričam sve ružno(umrla sam od bjesa) rekla mu je laži koje nisam nikada ja o njemu pričala, ona meni ona o njemu priča nešto što znam da je nemoguće jer ga poznamo.... glupo mi joj je reći jer bi se posvađala.... dođe mi da joj zaljepim takvu šamarčinu ,a moj je muž rekao da u našu kuću neće kročiti ....ona je mene posvađala sa njim,njega je trovala lažima ,i on se zato udaljio od nas...jako samo povrijeđeni...naše prijateljstvo je građeno 20 godina sa tim dečkom i ona je u tri mjeseca razorila sve.... danas je istina izašla na vidjelo.sve šta je ona prčala o njemu,bilo je obrnuto..ona njega gnjavi ,ona nejga zavodi,ona je luda za njim ,a ne kako je ona cjelo vrijeme pričala...njemu je danas poknuo film.... rekao joj je da da se moraju udaljiti dok se ne razvede i ona je ludaaaaaa...danas me cjeli dan zove i kuka...a ja znam svu istinu...neznam kako bi joj rekla da je dvolična i da me je razočarala...kako je mogla učiniti tako nešto našoj famijili a priimili smo je u našu kuću i dali joj srce ...nemam joj hrabrosti reći jer je žalim...totalno je žalim.
što učiniti????
jučer
evo sad me zvala opet par puta na telefon......nabrijana je da ju je ovaj otkantao...a meni kipi....najradje bi joj sasula u facu sve nek se srami...ali nisam takva..nijada nisam bila u takvoj ni sličnoj situaciji.... nemam u sebi zloće... jako sam naivna osoba svima vjerujem i svi su mi dobri na tom svijetu..za mene ne postoje zli ljudi...ali morati ću i ja malo kod psiholaga
danas
danas ipak ne mogu više, zvala me je nekoliko puta i prića sranja koje znam da nisu istina...nisam mogla izdržati
nasrala sam njoj se peko tel,da nije znala što reći... jadna je ,žalim je... da ona nije mene htjela povrijediti kaže,da me niije poznavala dobro i da je htjela preko njega doznati o meni,a preko mene o njemu.. ma i on ju je otpilio.danas plače šalje mi srce parajuće poruke da zna da je kriva i da ju s pravom mrzim..rekla sam joj da ona nema pravu prijateljicu,nema to znam jer nikada nikog ne spominja..dali smo joj naš dom, mogla je imati prijatelja u nama i njemu,svih je razočarala..nisam svadljiv tip ali puklo mi je....a znam da sam mekama i da me moli da bih joj oprostila,ali povjerenja nemam više nikada u nju..kako dalje??? a jako mi je teško
melon ne znam što je za tebe prijateljstvo, ali ovo mi je van pameti. Probaj definirati s njom što za nju značiš ti i vaš odnos konkretno. Dok je sve bilo 'uredu' koristila vas je sve.. možda je upravo takvo iskorištavanje, u svrhu isključivo vlastite koristi i ostvarivanja vlastitih ciljeva, razlog njezine samoće. Ne znam, ali tako mi djeluje..
melon, bježi što te noge noseto je patologija, nema se tu što žaliti. Upoznala sam jednu takvu osobu, ne ponovilo se.
Puklo i moje prijateljstvo s osobom s kojom sam od 4. osnovne dobra. Egoistična glupača. A ostala sam jedina s kojom je bila dobra, svi su je odbacili, jedino sam joj ja bila uvijek tu za nju i prelazila preko njenih gluposti, a bilo ih je bome poprilično. Sad je sve puklo radi gluposti i neka je, dosadilo mi je biti nečija kanta za smeće, psihijatar i doktor. Jedino što mi je žao je to što sam toliko godina potrošila na nekoga tko toga nije bio vrijedan
xpomikaki prvotno napisa
melon, bježi što te noge nose
Sva sreća da se brzo i otkrilo. Nadam se da ćete se i ti i prijatelj oporaviti od svega.
i bez puno objašnjavanja preko telefona. Kad zove, samo reci da sad nemaš vremena, čut ćete se poslije. Ili se uopće ne javljaj. Ne govori joj što ti je napravila ni kako je mogla, tako joj samo daješ šansu da ti prodaje nove priče.
jučer je on bio kod nas i sve ispričao kako je bilo od samoga početka,lagala me je u samom startu,rekla je da je kod mame a bila je sa nim,rekla je da je kod frizerke a bila je sa nji,...ma ne boli mene što je ona bila sa njim nek je..ali me boli to što je cjelo vrijeme pljuvala po njemu a ležala snjim u krevetu dok sam ja bila na liniji a meni srala da je u autu i bla bla..danas me je zvala,hoće da se nađemo svo troje zajedno i da vidimo ko je što rekao, meni danas govori da je on svašta rekao za mene ,a njemu za par minuta da sam ja rekla svašta za njega,jer me je on nazvao odmah... rekla sam joj da je toliko žalim da je jadna,ali želim joj pogledati u oči i reći joj sve u facu,ona je čista manipulatorica,njemu govori da će mene uništiti,meni da će njega,zaplela se u takvu mrežu da ni sama nezna kako se izvuć iz nje... vrhunac je svega da me je jučer nazvala njena mama, proziva me i viče na mene da sam joj uništila kći i da se sto njoj desi da će mene tražiti i njega... (inače ona se lječi od panike) ali nisam nikada vidjela simptome, normalna je radi i sve super... kako može biti takva kučka,primili je u dom, trčala za nju kud i kamo,a tako da mi zabije nož u leđa,još mi njena mama govori da sam ja nju uništila,a vjerojatno ni ta njena mama nezna sve laži,a mama joj je znala da ima njega za ljubavnika a muža u drugom gradu,pa kakva je to majka da dozvoljava da joj je kći bludnica
Mislim da je teško shvatiti u nekom trenutku života da su ljudi za koje smo mislili da su nam jako dobri prijatelji ipak to i nisu, odnosno da su mogli zbog nekoga ili nećega posumnjati u nas i našu iskrenost. Mi moramo biti jaki i uspjeti iz toga svega pronači neku poantu, a to je da oni ipak nisu ono nešto što smo mi mislili da predstavljauj i da su sada obični prijatelji. Teško je to ali sada bar znaš koliko možeš računati na nju. Budi hrabra. Ako je takva i netreba ti onda.
pa ako ne izgovoris jasno i glasno sto mislis onda u biti ni ti nisi iskrena sa njom
Ovo potpisujem. Sve je to svašta-nešto, sapunica momenat, tek toliko da se popuni vrijeme, a svako po svakom.. osobno mislim da nema veze s prijateljavanjem. No offense.
Evo i mene ovdje.
Prijateljica s kojom sam bila jako dobra, kojoj sam pomogla kad joj je bilo teško, lažno me optužila da sam učinila nešto što zaista nisam.
I ne mogu joj dokazati da to nisam napravila.
I sasula mi je uvrede, popljuvala sve što sam učinila za nju i jednostavno mi okrenula rit.
A nisam ništa napravila i ne mogu to dokazati.
Prva mi je pomisao bila da zna dam me lažno optužila, ali me jednostavno više ne želi u svom životu pa me otkantala...
Bilo mi je teško i plakala sam, ali više zbog toga što sam zaista lažno optužena i želim da se istina izvede na čistac.
Ja ako sam čista sama sa sobom, dalje ne fermam. Čemu-kome-zašto se dokazivati? Oni koji te znaju i vole, sigurno u tebe ne sumnjaju, dakle, what's the point?
Da, je, ali ipak boli kad daš cijelu sebe, a kome?
Na kraju se osjećaš isisano, a voljela si tu osobu dok te ona bezočno otkantala radi nečega što uopće nema veze s mozgom...
I boli ta laž, ne to što si izgubio ionako lažnog prijatelja, već to što nisi uspio dokazati da si lažno optužena...
Znam, ali vjeruj mi da, dugoročno gledano, ti sigurno nećeš biti ta kojoj je teško ili koja sama sa sobom nije načisto.. Sve se vraća.. Vjerujem da boli, ali ne bih se nikome dokazivala.
potpisujem dogu u posljednjem postu
i pomikaki
melon, previše se trošiš, daj pusti ju, boli te dupe, nemaš se ti tu što opravdavati, razjašnjavati, što god... jednostavno se ne javljaj na telefon, ili kao što reče pomikaki, reci da nemaš vremena, da te više ne zove, a ako zove, reci da ćeš ju prijaviti policiji zbog uznemiravanja
moram priznati da se rijetko tako vežem uz nekoga nakon kratkog poznavanja i meni je to malo, ono, spuki
da me netko zove tako često i da mi još uz to po nekim nazorima, odijevanju, načinu života, ponašanju ne odgovara
mislim, ti si nju prihvatila iako ti je bilo bezveze što se oblači kako se oblači, što je prosta, provokativna..., ja bih s takvom osobom eventualno popričala na igralištu ili u trgovini, ali mi ne bi palo na pamet zvati je kući i biti joj prijateljicom
ma ne znam, ja imam kumu s kojom se čujem jednom tjedno i za koju bih napravila sve (odnosno za njih dvoje i njihovu djecu) iako su prilično daleko (Bj), imam prijateljicu koju sam upoznala prije par godina i koja je kuma mom djetetu na krštenju, sjajna je osoba, istina, ne viđamo se često, ali bih isto napravila sve za nju kao i ona za mene, imam još tri prijatejlice iz djetinjstva, čujemo se povremeno i vidimo, svaka ima svoj život, ne mogu reći da bih mogla u svim situacijam a računati na njih, ali da baš gori oko nečega, bile bi tu, kao i ja za njih
a za sve ostalo,
imamo prijatelje MM koji isto znaju doći povremeno, ako što treba tu su za nas i mi za njih, nekada organiziraju kakve muške večeri bilo kod nas ili kod njih (na našim muškim večerima ja asistiram)
ma šta ja znam, moram priznati da ja ni ne očekujem od ljudi previše pa me ni ne mogu nešto razočarati
niti sam s nekim baš toliko vezana da se tako često čujemo, vidimo, budemo jedni kod drugih
meni je to previše, treba mi prostora, nemam ja vremena za to
onda valjda ni ne uspijem naletjeti na sukobe, svađe, nerazumijevanja
meni MM dosta (i previše, he he)
potpisujem dogu
kvalitetan odnos i kvalitetan čovjek i prijatelj se ne svode na tričarije ko je što rekao
mislim da vi niste ni bile prijateljice
ipak se prekratko poznajete, iako vjerujem da ti je ušla pod kožu i da ste postale bliske
međutim, i prijatejstva od po 20- tak godina se raspadnu ponekad, pa i brakovi gdje su ljudi odgojili djecu, izgradili kuće i živote
pa neki ne prežive..
tužno ali istinito
zato mislim da ništa ne treba doživljavati kao nepromjenjivo, trajno i apsolutno
i ne treba žaliti za nečim što nije opstalo, a pogotovo se ne opravdavati ikome ako si čist sam sa sobom
osim toga, koliko te još lijepih odnosa i mogućih prijateljstava čeka u životu
Mislim da ljudi griješe što, kada se opeku u nekom odnosu, otežavaju put do prijateljstva s ljudima koji su eventualno skroz ok, radi stvari s kojima potonji nisu imali nikakve veze. Meni svaki čovjek počinje od nule i svakome dajem jednaku šansu, kasnije po tome određujem vrstu odnosa.. Opeći ću se sigurno još milijun puta u životu, ali i neću.. stoga, čemu tome, eventualno dobrome, otežavati put.. Ne znam, tako ja funkcioniram..
Ja mislim da je najteže imati nekakav odnos s osobama koje su cjepidlake i zlopamtila. Treba neke stvari pustiti, zaboraviti, prijeći preko njih a i ne analizirati svaku rečenicu i događaj. A još je najgore kad je sve to više manje jednostrano, odnosno nemoguće je održati prijateljstvo s osobom koja samo prima a ništa ne daje.
jel vama uopce bistro koliko ste same sebe sputale praviima i idejma akoje ste same sebi odredile?
Heh, jednom davno i mene je (tada stvarno bliski) prijatelj optužio da se bavim bacanjem uroka. Prekinuli smo svaki kontakt. Onda mi je bilo jako žao da nakon svih godina može uopće pomisliti tako nešto, danas mi je smiješno i redovno se zezam na taj račun. Drago mi je da više nije dio mog života jer iako smo se dugo poznavali, očito se nismo dobro poznavali.
Slažem se, meni je ova priča prava sapunica.
Joj, oprosti ovo mi je stvarno za krepat od smijeha.
Meni se čini da su najčvršća prijateljstva ona iz djetinjstva, barem je kod mene tako, sada dolaze i prolaze i ne opterećujem se uopće ako pukne koje prijateljstvo.
pozz
bila sam sa njom jučer,našle se odvela sam ju na livadu,izvikala sam se na nju plakala je od kad je došla do kad je otišla,puna dva sata.... mogu vam reći da mi je teško,bilo mi ju je zao,mozda ni ona nije sve kriva,krivim i njega jer nam nije u početku rekao da je u vezi sa njom, a ni on meni...ona je bila između mene i njega... rekla sam i njemu svašta a i moj muž mu je očitao lekciju,ipak mu je on kum,a kumovi su mislim pravi prijtelji
pišem stalno,ali ne kužim moderatori ne stavljeju moj post
Zasto mislis da su oni duzni da vam polazu racune o svojim vezama?
na koga misliš? na melon i njezinu frendicu ili nas koje tu raspravljamo?
ako misliš na nas, pa šta ja znam, imam pravila kod prijateljstava kao i kod sveg drugog, prijatelje biraš, ne?
naravno da neću imati pravila ako mi je netko prijatelj pa zahebe neku banalnu stvar, a ja sam prilično rastezljiva i granice su mi ono, do neba i nazad..., oprostiš, ideš dalje
kao što Trina reče, ni ja ne volim zlopamtila, seciranja tko je što rekao, napravio, zeznuo...
hvala Bogu, nemam ni takve prijatelje
Ma ima tu raznih nijansi, gdje ne treba biti pedantan, ali što se tiče prijateljstava, to je već neka druga sfera.. do koje treba doći.. ali ne očekujem previše u startu, kasnije kad znam koliko mogu očekivati; vidim gdje smo i što smo.
ako mi je bila iskrena prijateljica i on njemu kum
znači svo četvero smo prijatelji i oni nam taje,to za mene nisu polaganje računa ,već držati nas za budale i ismijavati nas ,dok mi njima polažemo naše raćune
eto toliko
nije uopće u tome stvar,
ni u vanbračnoj vezi (tko smo mi da tu sudimo)
nego u tome što žena pokušava proračunatim lažima razdvojiti prijatelje od prije, svakom prodaje drugačiju priču
jednom sam bila u takvoj situaciji, i tek kad su upleteni počeli uspoređivati priče shvatili smo pomalo kakvih tu sve sr*** ima
nema tu nazad, jer ničeg ni prije nije bilo, radi se o osobi s dubokim problemima koja nije sposobna za prijateljstvo, kojoj bi mogao pomoći jedino psihijatar kad bi ona to htjela
ali naravno da ne želi
zato, petama vjetra...
a u koji razred idete vi?
A zašto postavljaš ovakvo pitanje? Ja od svoje prijateljice, ako smo stvarno bliske, očekujem da mi NE prešućuje važne stvari u njenom životu, isto kao što je ona prva osoba s kojom dijelim sve iz svoga. Zašto se čudite i ismijavate, ne kužim?
ne znam, tako mi odjednom dodu neke gluposti pa ih napisem. ponekad. srecom, rijetko. ali stvarno kad citam ovakve stvari ne mogu da ne pomislim da je rijec o nekoj seriji o dozivljajima iz srednje skole. ispricavam se na bahatosti.
vikanje, plakanje, citanje lekcija.. sori, srednja skola mi stavrno prva pada na pamet
nitko nikome nije dužan polagati račune...ako nešto od nekoga očekuješ (opravdano ?), a to ne dobiješ....imaš pravo imati o tome mišljenje...ali...zar misliš da trebaš/možeš mijenjati tu osobu? Koliko osoba na svijetu možeš/trebaš mijenjati? Ja ne kažem da im ne treba dati do znanja kako se ti zbog njih osjećaš..ali ne kao uvod za raspravu..već samo kao tvoj stav. I točka. Ako ti ne pašu, makni se od njih.
hehe, sviđa mi se tvoj odgovor. Nisam uopće pročitala čitavu njenu priču, nemam volje ni živaca ali shvatila sam da se radi o tome da joj prijateljica nije rekla da je u vezi s prijateljem. Pa se naljutila jer joj je prešutila tu činjenicu. Ako sam fulala onda ništa, moj odgovor je bio na tu misao.
A ako nisi fulala, onda je svaki savjet suvišana mikka u pravu
X
ja u biti ni ne očekujem od prijateljica da mi nužno povjere s kim ljubuju. Ako je odlučila to zadržati za sebe, pretpostavljam da ima svoje razloge i da će mi se obratiti kada bude spremna.
za ostatak priče je mikka sve rekla, da sam vidila u seriji rekla bih "ma da, nitko ovako ne živi!". Shows how much I know.
Pametnome dovoljno...makni se od nje za dobro svih troje. nitko nije niti iskren niti dobronamjeran u ovoj priči. nisi je baš primile preiskreno kako pričaš.Okani se toga odmah, odreži i tako im i reci i posveti se prioritetima koji te zaista usrećuju.
Ja sam već bolje i prijateljstvo sa početka priče je iza mene. Boli na početku, ali zatvorivši jedan dio priče uvijek otvoriš nešto drugo.
Posljednje uređivanje od nenaa : 17.05.2012. at 11:07
a i ti si ga bubnula
Bolje biti i sam nego sa prijateljima koji ti oduzimaju svu energiju i zauzvrat ne daju ništa...
potisujem pomikaki i vrištim od smijeha na mikku
slažem se žena boluje od paničnog napada i lječi se odlazi psihijatru redovno, baš zbog toga mislim da malo ponekak kao da ju uhvatim da nije sva čista
ali i moj muž je razočaran,on je drugačiji .meni kaže da sam jako mekana i naivna i da su mi svi na ovom svijetu dobri,a nema toga kod njega...on čvrsto stoji iza svojih rijeći,on kaže nek oni budu zajedno ,nek budu sretni,a on da če uvijek misliti u sebi da mu to nije potrebno,i da je u vezi sa udanom ženom,koja nikad kraja da se razvede... boli i njega što mu ni on sam nije to priznao od samog starta...moj mu je muž naj prijatelj,svaki su dan zajedno,rade zajedno,... pa kako mu je to mogao prešutjeti,dok mu moj muž pak njemu povjerava dok se samnom porječka ovag mu se već ispovjeda,ipak ga je smatrao naj naj frendom
slažem se apsolutno sa tobom,ali ja sam totalna glupača,misli da me svi smatrate da jesam,ali draga mi je,neću reći da nije,oprostila sam joj ,ali zaboraviti neću.... sad me stalno zove,priča svaki njen pokret,priča mi sve u vezi njega ,sretna je ...nadam se da se pokajala, a što ako je manipulatorica...i voli ljude malo onako u zdrav mozak???
neznam da li ću ikad otkriti.... pokušavam se ponašati normalno i da je sve ok....a šo mi drugo preostaje,a i moram radi i ove druge strane(kuma) on je lud za njom i ona za njim(valda je),pa da čovjek ostane normalan
[QUOTE=Trina;2142967]hehe, sviđa mi se tvoj odgovor. Nisam uopće pročitala čitavu njenu priču, nemam volje ni živaca ali shvatila sam da se radi o tome da joj prijateljica nije rekla da je u vezi s prijateljem. Pa se naljutila jer joj je prešutila tu činjenicu.
naravno istina je nisam ljuta sto mije to prešutila ,nego što je cjelo vrijeme bila sa njim,a meni je pričala kako joj je dosadan,kako ga vrti oko malog prsta,kako je naporan i sve gadosti,tako da mi ga je bilo žao.... a on samnom nije pričao tri mj(dok su u vezi)jer mu je ona rekla da sam ja protiv te veze i da mu nisam pravi prijatelj i puno puno toga...a sad su sretni i zaljubljeni,a ja i moj muž razočarani ,ne u njuhovu vezu (boli nas briga to je njihova stvar)već što su nas izigrali i sadni on nema bas povjerenja u njega
Hvala ti, mikka, nisam se davno ovako slatko nasmijala.
Baš si fora!
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom