drage moje.. suze mi teku dok čitam koliko ste mislile ne mene.. beskrajno vam hvala..
posljednja tri dana su mi bila najgora u životu..bolovi su bili nesnosni nisam spavala tri noći, a ne mogu popiti ništa zbog bebica..jučer sam se na kraju i tako rasplakala jer me uhvatila panika da šta sad ako još ni s bebicama ne bude ok.. ne znam da bi mogla psihički podnijeti još i kiretažu.. bojim se jako se bojim..
valjda će mi Bog ostaviti bar jedno zlato da ugledam idući tjedan bar jedno srčeko ..trebala sam u ponedjeljak ići u Zg na uzv ali ne mogu fizički podnijeti put buduči jedva i do toaleta dodjem.. tak da ću ići u svom gradu kod nekoga čim budem mogla ..ljubim vas sve predivne ste ..