Udarac je nasilje. Bio po guzi, po licu ili rukama. Ne znam postoji li drugi naziv za to. A da li je netko tko je u jednom životnom momentu puknuo i udario zaslužio da ga se prijavi za nasilje, to je drugo pitanje. Po meni nije. Ako razmatramo navedeni slučaj kao izdvojen - dijete je u tom slučaju iskoristilo svoja prava, a ne želi vidjeti svoju odgovornost. Iako čisto sumnjam da je otac završio u zatvoru ili nešto slično.
Meni je mama u toj dobi za istu stvar isto opalila šamar. Nisam joj ga zamijerila i nije me bolio na duševnoj razini. I nisam ju prijavila Da je to bila dobra odgojna mjera - nije. Da to nije bilo nasilje - bilo je. To je bila njena razumljiva slabost u tom trenutku. Patnja koju sam ja njoj zadala tu noć je neusporediva sa tim šamarom. Ali to i dalje ne znači da udarac nije nasilje.