potpisujem pujicu

Iako ima puno nepravdi u sustavu, i to je sve kušnja. Kušnja koliko je čovjek uporan, spreman u srcu za posvajanje, koliko sebe je spreman uložiti.
I to sam sve smatrala testom, jer ako me čekanje, nepravda, neljubazni, hladni ljudi mogu obeshrabriti kako se onda nositi s problemima djeteta, s njegovim traumama,ožiljcima, sa zlobnim komentarima, kako znati se boriti s istim sustavom opet za svoje dijete.
i na neki način mi je drago da nije lako posvojiti (iako bi volila da djeca dobiju dom praktički isti tjedan kad su oduzeta) tako da sam težak proces napravi neku selekciju.

Isto sam tražila svoju djecu, iako smo imali sreću da smo se brzo našli i sad kad pričam djeci sretna sam što im mogu reći da smo se trudili i dali sve od sebe da ih nađemo.

I ja imam informacije da trenutno ima po nekim centrima djece za posvajanje i da im nije lako naći posvojitelje.