Povratak na posao i teška strepnja

[Zuska]

Gingerbelly, nisi razumjela, pitala sam je li moguće da svoju službenu komunikaciju sa tom rošpijom (ali i sa šeficom) svedeš na formalne mailove - molim, ovo, hvala, ja bih upozorila na ovo, hvala i sl. Da imaš pisani trag o tome kako ti radiš posao, o tome što tražiš, o tome na što upozoravaš i radnicu, ali i šeficu; ali i kakav feedback dobivaš na svoje mailove.

Bez pisanog traga ne možeš dokazivati ništa, sve ostaje na rekla kazala. Ako ti prekipi, možeš se žaliti šefu iznad šefice ili kome već treba, a da bi se išta napravilo, pa i tu ženu opomenulo (prvi korak u sankcijama prema ZOR-u), moraš imati dokaz.

Ja bih pokušala sve poslovno formalizirati mailom, a privatna komunikacija me ne bi tangirala. Ako me neće pozdraviti u gradu, zaboli me, ako će ušutiti svaki put kad ću proći kraj njih, dobro, ali ima da se napravi posao. Zamolit ću je jednom, pa drugi put. Treći put idem šefici. Ako šefica ništa ne poduzme, ponovo ću tražiti šeficu, a onda idem još jedan stupanj gore. Sve pismeno.
Ono, bez emocija, bez straha, bez onoga tko je kome što rekao, hladne glave, tu smo da radimo, tko neće raditi, ciao.

[Freja]

Gingerbelly, nisi razumjela, pitala sam je li moguće da svoju službenu komunikaciju sa tom rošpijom (ali i sa šeficom) svedeš na formalne mailove - molim, ovo, hvala, ja bih upozorila na ovo, hvala i sl. Da imaš pisani trag o tome kako ti radiš posao, o tome što tražiš, o tome na što upozoravaš i radnicu, ali i šeficu; ali i kakav feedback dobivaš na svoje mailove.

Bez pisanog traga ne možeš dokazivati ništa, sve ostaje na rekla kazala. Ako ti prekipi, možeš se žaliti šefu iznad šefice ili kome već treba, a da bi se išta napravilo, pa i tu ženu opomenulo (prvi korak u sankcijama prema ZOR-u), moraš imati dokaz.

Ja bih pokušala sve poslovno formalizirati mailom, a privatna komunikacija me ne bi tangirala. Ako me neće pozdraviti u gradu, zaboli me, ako će ušutiti svaki put kad ću proći kraj njih, dobro, ali ima da se napravi posao. Zamolit ću je jednom, pa drugi put. Treći put idem šefici. Ako šefica ništa ne poduzme, ponovo ću tražiti šeficu, a onda idem još jedan stupanj gore. Sve pismeno.
Ono, bez emocija, bez straha, bez onoga tko je kome što rekao, hladne glave, tu smo da radimo, tko neće raditi, ciao.

Gotovo identičnu situaciju je imao moj muž na poslu - primljen je izvana na rukovodeće radno mjesto, a čovjek 15 godina stariji od njega, s desetogodšnjim stažem u tvrtki, koji se nadao tom poslu, postao mu je "podređeni". I bilo je baš kao kod tebe - otvoreno bi mu rekao da nešto neće napraviti, tražio načina da ga diskreditira. MM je komunikaciju sveo isključivo na pisanu, vrlo formalnu. Kopiju maila uvijek je slao sebi nadređenome, samo za informaciju. Kad je nešto trebalo biti obavljeno, zadao je konkretan rok (datum i sat). Kad rok nije ispoštovao, poslao bi opet na iste adrese podsjetnik. I tako unedogled. On je pozdravljao, ovaj drugi nije. Trajalo je mjesecima. Nikad nisu postali prijatelji, ali se s vremenom situacija znatno promijenila i odnos je postao podnošljiv, dapače korektan.

Sad sve ovisi imaš li mogućnost pisane komunikacije. To bi zaista moglo olakšati stvar.

[Gingerbelly]

Sad sve ovisi imaš li mogućnost pisane komunikacije. To bi zaista moglo olakšati stvar.

Nažalost, kod nas se "dokumentiraju" samo već po protokolu određeni dokumenti na dnevnoj, tjednoj ili mjesečnoj bazi. Ostatak komunikacije je, nažalost, cijeli u usmenoj i neposrednoj komunikaciji. No,postoji valjda mogućnost da mi, eventualno,(kako je netko ovdje bio spomenuo)netko nešto što ne želi uraditi a dužan je po poslovnoj odgovornosti, mora potpisati, pa da se onda to evidentira gdje je relevantno. To da...To sam se prije bojala koristiti jer sam stalno mislila da ću time još dodatno podjariti situaciju. Da će ova još više pošandrcati kad vidi da joj tako direktno radim kontru....Ali morat ću. Radi djece. Radi sebe same. Makar me zatukla bejzbol palicom negdje u nekom podvožnjaku

[mamasch]

Gingerbelly, nisi razumjela, pitala sam je li moguće da svoju službenu komunikaciju sa tom rošpijom (ali i sa šeficom) svedeš na formalne mailove - molim, ovo, hvala, ja bih upozorila na ovo, hvala i sl. Da imaš pisani trag o tome kako ti radiš posao, o tome što tražiš, o tome na što upozoravaš i radnicu, ali i šeficu; ali i kakav feedback dobivaš na svoje mailove.

Bez pisanog traga ne možeš dokazivati ništa, sve ostaje na rekla kazala. Ako ti prekipi, možeš se žaliti šefu iznad šefice ili kome već treba, a da bi se išta napravilo, pa i tu ženu opomenulo (prvi korak u sankcijama prema ZOR-u), moraš imati dokaz.

Ja bih pokušala sve poslovno formalizirati mailom, a privatna komunikacija me ne bi tangirala. Ako me neće pozdraviti u gradu, zaboli me, ako će ušutiti svaki put kad ću proći kraj njih, dobro, ali ima da se napravi posao. Zamolit ću je jednom, pa drugi put. Treći put idem šefici. Ako šefica ništa ne poduzme, ponovo ću tražiti šeficu, a onda idem još jedan stupanj gore. Sve pismeno.
Ono, bez emocija, bez straha, bez onoga tko je kome što rekao, hladne glave, tu smo da radimo, tko neće raditi, ciao.

POTPIS.
Masu puta sam se na vlastitoj koži posvjedočila da je ovo uglavnom jedini način da zaštitim svoj rad i sebe kao pojedinca u kolektivu.
"Ne moraš me voljeti ali moraš me cijeniti, kao i ja tebe, i moramo zajedno funkcionirati jer smo kotačići u mehanizmu koji nas plaća."