Aaaaaaa, sarma sa tunjevinom ?!?
to je vrh vrhova .
 |
|||
|
|
|||
Aaaaaaa, sarma sa tunjevinom ?!?
to je vrh vrhova .
Što se tiče formiranja prehrambenih navika, ja u to ne vjerujem.
Kao dijete jela sam samo čokolino, žgance, palačinke i možda još 2 jela. I tako godinama. Meni jednostavno ništa drugo nije valjalo.
Negdje oko 8. razreda počela sam jesti povrće i tamanim ga dan danas.
MM i ja jedemo povrće na sve načine. Kuhano, pečeno, sirovo, grilano,...
Dijete ima primjer uživanja u povrću svaki dan pred sobom, ali dijete ne voli povrće na ni jedan način osim sirovog.
Jednostavno mu se diže želudac.
Ok pojede paradajz juhu od domaćih paradajza i to je ok, povremeno varivo mahune, zelje na slatko, grašak s mrkvom,... ali to je tretirano kao juha, iliti iza toga ide glavno jelo.
Smatram njegovu prehranu vrlo dobrom. Ako pojede grilanu piletinu s malo krumpira i velikom zdjelom friškog povrća (paprike, krastavaca, zelene salate,... e da jedino grah i kukuruz baš voli kuhano) smatram to ustvari boljim ručkom od raskuhanih mahuna.
Ne voli sokove, nije ljubitelj slatkiša,... tako da mislim da je sve to skupa sasvim ok.
Meni recimo nije ručak kad netko kaže da je napravio burek, to je desert, ili nekakvu pitu sa špinatom i slično. Mi to za ručak ne jedemo.
jel dasirius prvotno napisa
Aaaaaaa, sarma sa tunjevinom ?!?
to je vrh vrhova .
mene mozes zvati na egozotiku, tesko da moze biti ovakva
Posljednje uređivanje od spajalica : 13.09.2014. at 20:44
A daj reci da ležeš za sarmu sa tunjevinom , reci da lažeš ahahahahah na podu sam!
Taman sam mislila ići peći palačinke , al sarma sa tunjevinom mi je dignula želudac. Neko dobro od nje s obzirom da sam natukla kile.
Prijavljujem da sam MM-u za ručak po narudžbi isprigala patate, jaje i svinjeći šnicel, da bi mi prigovorio da nije dovoljno MASNO. Je li vrijeme da odustanem od njega?
Ni ja.Što se tiče formiranja prehrambenih navika, ja u to ne vjerujem.
Ja danas jedem i volim potpuno drugačiju prehranu nego onu na kojoj sam odrasla.
Misim, vjerujem da donekle može utjecati, ali ni približno onoliko koliko se tome pridaje na važnosti.
isvetica, neeeee, nije vrijeme da odustaneš od njega.... uzmeš veliku žlicu masti i onako bijelo mu razmažeš po piatu. Pa se on onda predomisli
ali jos jednom ponavljam, to fakat nije tako grozno bilo kao sto zvuci, ali meni je ukraden bozicna carolija te godine, od tad mama sirota radi tu sarmu po protokolu, jer joj ne dam zivjeti zbog te egozotike.
Moji roditelji su zdravo jeli pa tako i mi s njima - stalno smo imali variva (bez zaprške), čokolino i slične stvari nikad nismo jeli, doduše zato što toga nije bilo ili je bilo skupo.
Zadržala sam te navike i danas, muž i ja oboje dobro kuhamo zdravu hranuvole i djeca pojest i nisu izbirljivi.
Ali iskreno, meni je najdraže tu i tamo otić s mužem u McDonalds drive through i najest se pilećih medaljona i pomfrija. znam da je nezdravo, gledala sam kako se i od čega to radi, ali i dalje mi je fino, ništa mi se ne gadi :D
Joj rehab super temu si otvorila, kod mene isto, pojede ovaj moj al žuga, samo bi mesinu.
Ja totalka povrće tip, a on i sin mesari. Kćerka je sličnija meni. Evo danas npr, jeli grah al MM mora uz to ili kobasicu ili neko meso.
Na moru nema šanse da će naručit ribu npr u restoranu, a meni je bogohulno ne jest nešto morsko iz mora na moru.
Ako jedemo ribu ljeti obično napravim blitvu s krumpirom (onako zgnječeno), pojede on blitvu al bi mu bio draži pomfrit jer mu ga je mama uvijek radila zato što ga on voli.
Ja sebi nisam mogla doći kad smo se upoznali koliko često su oni jeli za prilog pomfrit, pogotovo što ga mi doma skoro nikad nismo jeli (krumpir je bio pire, slani kuhani, restani, krumpir salata).
i bezveze mi je da uglavnom kuham jela koja meni nisu po guštu (jesu ili mužu ili djeci), hoću i ja pojesti ono što volim, uostalom moje je zdravije. A dogodi se da kad skuham nešto što ja volim, ostali baš i ne jedu. Ajd ti to sad pomiri.
Djeca su u fazi kad obožavaju bijelo (riža, tjestenina, njoki),a ja sam odrasla bez tog bijelog i ne volim ga baš, kod nas je bilo kuhano, variva, puno povrća ma zapravo smo baš zdravo jeli. Mama meso nikad nije pohala, pa tako to ni ja ne radim danas (kuhano ili pečeno na naglo).
Zapravo kad razmislim on je najviše jeo pohano meso i pomfrit, a danas ne traži to, vrlo vrlo rijetko.
Rehab, ja te potpuno razumijem i ako to netko predloži neko konkretno rješenje, rado ću ga primjenit i kod sebe.
Ja skroz drugacije kuham od svoje mame, slicnije sestri, al i tu ima velike razlike. Moje je manje masno od svih, puno vise maslinovog od suncokretovog, kolači s puno manje cokolade od sestrinih, uvijek putar, nikad margarin, slag samo pravo slatko vrhnje bez ikakvih dodataka itd., nikad mascarpone - i to mi je premasno.
Ono sto nam je zajednicko u mojoj primarnoj obitelji je da cemo rado probati novu hranu jer smo ili jer smo navikli na raznovrsnu ili jer volimo dobro jesti, ne znam. Kod nas se kod kuce monotona prehrana smatrala primitivnom, i to generacijama. Priznajem da sam taj stav zadrzala i s nesimpatijom gledam na one koji frkcu na bilo sto sto nije krumpir, meso i cokolada.
Ja mislim da sam se prilagodila MMu u dosta stvari: doruckujem (dok se nisam udala nisam), svaki rucak ima bar malo mesa (prije smo znali samo varivo jesti, s nekim suhim mesom koje ne bismo pojeli), uvijek jedem za stolom (prije sam znala stojecki za pultom na brzinu pojesti, imala sam svaki dan vanskolske aktivnosti, a poslije mi se cinilo jednostavnijim), ne kuham par jela koja obozavam, jer on nece (npr. plucica na kiselo ili zgance)
MM bas voli moje kuhanje i kad nekamo nosimo hranu na druzenje, uvijek jede samo ono sto sam ja skuhala
Za mene bi vjerojatno bilo dobro da kuha netko drugi, jer si ja uvijek skuham ono sto mi se jede (uz par iznimaka) i to bas onako kako volim zato imam bar 5kg viska.
Samo da se nadopunim sklona sam prikloniti se onima koji tvrde da se prehrambene navike stvaraju u djetinstvu. Kao dijete sam od povrća jela samo krumpir i krastavce, al gledajući primjer roditelja zavoljela sam svo povrće.Danas mi je nepojmljivo rucat bez bar malo povrća ili kao salata.
jelena sad si me skroz zbunila jer sam shvatila da si svoje kuhanje prilagodila mužu kad ono ti kuhaš što ti se jede. Mislila sam da je prilagodba bila veća.
Ja se isto ne dam svom mužu, hoću i ja jesti što volim (i još zdravo).
Posljednje uređivanje od Lili75 : 14.09.2014. at 02:09
Sad sam se sjetila da mi imamo "issue" s jajima na tavi. Ja volim na oko, bjelanjak cvrst, zumanjak mekan, a MM voli kajganu. Ništa-jednom ovak, drugi put onak. Mislim da se tu ne moze puno napraviti.
Rehab, mislim da se tu ne moze puno napraviti. Nema sanse da bih ja svaki put njemu malo dulje kuhala. Iznimno da. Mozda mozes neka jela zgusnjivati s dosta crvenog luka ili ribanom mrkvom (ja ju smiksam sirovu) pa ce mu se ciniti slicno kao da si stavila zaprsku.
Ma vraga, on voli ono sto ja skuham pa mi je lako, jedino sto mora biti bar 200g mesa za nas dvoje, obicno 300 g. Samo sam neke stvari izbacila koje on nece. Nema toga puno.
Nema kod nas ni zaprske, ni vegete. Imam mužar pa usitnim neke zacine, ako sam raspolozena.
Ili neki relativno lagani umak uz bijelo pilece meso s rostilja koje zbilja moze ispast presuho - npr u jako rijetke zgance ubacis malo kiselog vrhnja, malo cesnjaka i dosta svjezeg zacinskog bilja.
Ne znam - ovako bacam neke prijedloge koji su za drugi topic, ali mozda se moze polako naviknuti na neke zamjenske "pojačivače" hrane. Ako napravis takav umak sa strane, ne mora ga jest tko voli cisto kuhano povrce.
E da, muzu se moj poriluk nije svidjao pa sam ga mijenjala dok se nismo uskladili.
MM voli meso i krumpire, ja ne.
Ali zašto bi se ja time zamarala kad kod nas on kuha češće i skuha si što voli.
Tako da zašto si pobogu sam ne napravi ono što mu paše? Gdje piše da žena mora kuhati?
Ja mislim da navike u djetinjstvu nisu presudne. Recimo dorucak. Cijelo djetinjstvo mi baka ujutro radila doruvak. Obicno jaja na oko na ostatku masti od pecenja. I to mi je i danas jako fino jelo - ali cim sam krenula u srednju izbacila sam dorucak jer mi ne pase, i dan danas ga ne jedem.
Ali zato iako nikad to nisam jela u djetinjstvu obozavam recimo susi, zadnje kad sam ga jela sam se bas prejela toga, obozavam taj okus.
Sto se tice dileme rehab, ja vise volim da su ljudi sretni sto jedu moj rucak - tako da kad vec kuha nek napravi i varijantu za njenog muza, a djeca ce vec razviti svoj ukus i navike neovisno o djetinjstvu. Moj muz je na nekoj varijanti lchf, sto znaci da i za rucak i za veceru jede meso i jako malo uh, ja klincima napravim i uh prilog, ili neku alternativu (npr griz) pljeskavici u 10 navecer, ali ako bas zele i njegovu pljeskavicu ne branimo im. Trenutno su zdravi, vitki i bez znakova da im visak mesa skodi, jedino je starija pocela zezati da nece povrce (a jedemo ga svi) pa vidim da nam uzalud primjer doma kad ima i primjer u vrticu gdje se valjda natjecu tko ce vise tvrditi da je povrce "bljak"
Posljednje uređivanje od sillyme : 14.09.2014. at 08:14
Prvo, sarma s tunjevinom!!!!!!
A sad, pa većina vas piše da ste promijenile navike, kuhanje i uskladile se s mužem i to je isto što i rehab po meni treba napraviti i meni se ono Adrijanino rješenej da si sam skuha što voli čini najgore moguće. To je pošteno ako su u firmi na plaći, ali nekako nije baš da potiče na zajedništvo...
Mm kuha, prilično često jer voli, i kad kuha jednako kao i ja ne kuha samo po svom guštu... Tipa, ostavit će dio riblje juhe u kojoj će skuhat tjesteninu za najstarijeg koji ne voli s rižom iako je Dalmatinac i to smatra bogohulnim. Ali čini mu se važniej da svi za stoloom hvalimo juhu i da jedemo s guštom.
Mislim da se u djetinjstvu ne stječu prehrambene navike nego se definira odnos prema hrani. A on se puno teže mijenja kroz život, prehrambene navike je čas posla promijeniti.
Nego, zašto se većina grozi zaprške, znate li nešto što ja ne znam?
Kod nas zaprška ide ovako: maslinovo s malo crvenog luka, kad "umre" (ne posmeđi) dodam žlicu pšenične krupice i odmah nakon tekućinu i začine. Što je tu nezdravo?
Mm je od početne mesine s ugljikohidratima došao do raznovrsnog povrća, na razne načine. U biti pojede sve što je ukusno skuhano.
Ali mene do ludila dovodi jedenje s nogu i nepričanje za vrijeme obroka. Stavi tanjur ispres sebe i udri. Svaka konverzacija je nemoguća dok se on ne natrpa. Meni hrana nije samo gorivo nego i užitak i vrijeme za druženje s obitelji.
A što se djece tiče, stariji je više potegao na mene, srednji na njega, a mala bi najrađe živjela za stolom.
I rehab, mislim da imaš jako pažljivog muža kad uzima grašak radi tebe
Nema šanse da bi to itko u našoj kući napravio
Idem guglat sarme a tunjevinom, sviđa mi se kombinacija.
A paprike sam punila sa svačim, jednom čak sa šalšom i konzerviranim grahom. Bude dobro, ali drugačije.
Ja nemam savjet, ali znam da bi posizila- obozavam kuhat, ali jos vise volim kad svi sjednemo svakog ponaoso barem tri puta pitati jel im fino. MM jako voli moju kuhinju❤️, ali ne mogu nikako pogoditi 2-3 jela koja je njegova pokojna mama radila odlicno. Neka smo izmodificirali, a sarmu recimo ne kuham- ne mogu podnijeti njegovo razocaranje.
Jedemo dosta zdravo, korijene vucem ja od doma gdje smo jeli ultrazdravo, vise zbog neimastine nego iceg drugog. Posto sam se mlada udala, kuhati sam ucila tek u braku i brzo sam se pronasla u laganoj hrani, a MM se prilagodio, no srecom sa zadovoljstvom.
Mi smo u ovih kusur godina zajedno mijenjali i gradili prehrambene navike, koje su bazicno bile dijametralno suprotne (on slavonac, ja primorka).
Za situacije koje nismo skroz usuglasili vazi pravilo - tko kuha taj i odredjuje. Kad mi drugi skuhaju ja se ne bunim previse
prehrambene navike, odnos prema hrani, kod mene se to sve promijenilo nekoliko puta, od djetinjstva do danas.
idem na Kamenita zapaliti svijeću
najveći problem koji mi imamo je što mojemu mužu ljudi ne vjeruju da ćemo mi radije pojesti tanjur mahuna, nego šnicl i krumpir
Apri, i moj bi tako
Vise mu kceri ljube meso nego on sam :D
Pa je, kad malo razmislim, nije ovo što rehab ima baš jednostavan problem.
Ja sam stvarno svakako i kojekako kuhala, i vegetarijanski, i veganski, i makrobiotički, i svejedski
Lako je tu i tamo nešto ekstra pripremiti, ali svakodnevno kuhanje više vrsta jela meni bi recimo bilo poptuno neizvedivo.
Upoznala sam u životu dosta muškaraca koji zaista jedu samo šnicl-krumpir-par listova salate ručkove, i jako mi je drago što je MM-u kao i meni ćušpajz najdraži ručak.
da, baš tako
još se kod nas doda ogromna zdjela salate po osobi
kad kažem "ogromna", mislim - ogromna
XMi smo u ovih kusur godina zajedno mijenjali i gradili prehrambene navike, koje su bazicno bile dijametralno suprotne (on slavonac, ja primorka).
Za situacije koje nismo skroz usuglasili vazi pravilo - tko kuha taj i odredjuje. Kad mi drugi skuhaju ja se ne bunim previse
MM kuha samo subotom jer ja tada radim, ponekad i nedjeljom ako su neki ćevapi ili sl.
Jedem što god skuha, a uglavnom napravi nešto kalorično iz svog djetinjstva
Zato očekujem da pojede i svo više ili manje zamaskirano povrće kroz tjedan.
Čini mi se da bi Rehab također mogla napraviti kompromis, ne mučit ga svaki dan lešadama koje izgledaju ko iz formalina, nego pripremiti povrće u njemu ukusnijem obliku. MM ni mrtav ne bi prožvakao cijeli lešo kuhani list blitve ili kelja, ali kad se malo izgnječi s patatama, baci česna i maslinova ulja preko...bude super. Cijela kuhana tikvica nabubrena od vode izgleda mu ko žaba krastača, ali u krem juhi mu je fina. Lešo glavu kupusa ni slučajno, ali kao sastavnicu pirea voli.
a moj baš voli da vidi što jede
LOOOOL
MM jede u principu sve, jedino malo njurga kad je bezmesno varivo
mene jedino zivcira sto mi se cini da nikad necu tako fino kuhati ko moja ili njegova mama
Hm, da, ja za sebe mislim da dobro kuham, ali kako bake, posebno MM-ova mama kuhaju neke stvari, to je stvarno nedostižno. Baš sam prošli tjedan jela najobičnijeg pečenog piceka sa mlincima od MM-ove mame, i to je bilo čudo jedno od finoće.
Naravno da hoces. Kad budes u njihovim godinama.
uzmite recept, pa ce te vidjeti u cemu je fora.
Najcesce u duljinji kuhanja i kolicini/vrsti masnoce koju koriste.
definitivno je stvar i u količini masnoće!
Kod nas nije bilo bitno drugačije, ali otkad je mm dobio preporuku za dijetu zbog visokih masnoća (kasnije se ustanovio i uzrok - hipotireoza, pa se stvar riješila) jednostavno se težište premaknulo na laganije vrste mesa, drugačiji omjer povrća i mesa i slično.
Novo i egzotično kuham kad nađem prikladne namirnice, a imam u kući i ljubitelja azijske hrane (mlađi sin) pa smo uz njega svašta počeli kuhati i jesti. JOš kad su lani otvorili specijaliziranu trgovinu s azijskim namirnicama u našem kvartu - baš smo se našli na istoj valnoj duljini jer to nam svima paše.
Posljednje uređivanje od Peterlin : 14.09.2014. at 14:23
ne govore uzalud stari ljudi : " mast je slast" .definitivno je stvar i u količini masnoće!
Moji svi obozavaju kuhinju moje mame, i ja. Jedina tajna je u vegeti, na koju smo svi nauceni u djetinjstvu i budi nam nostalgiju. B se mozda dokopao takvog okusa u vrticu...u svakom slucaju, stoicki podnosim kritike, pogotovo sina si
Moji svi obozavaju kuhinju moje mame, i ja. Jedina tajna je u vegeti, na koju smo svi nauceni u djetinjstvu i budi nam nostalgiju. B se mozda dokopao takvog okusa u vrticu...u svakom slucaju, stoicki podnosim kritike, pogotovo sina si
" s Vegetom se BOLJE jede "
ja kupila jucer vegetu, sad sam mirna par godina hahahah, koliko god kuhala uglavnom bez nje, ipak u neka jela stavim jednu zlicu (ovo je samo za moj gust)
edit: kupila sam ono najmanje pakiranje, ne znam ni sama od koliko, ono koje nije plavo, vec crveno srebreno
Posljednje uređivanje od spajalica : 14.09.2014. at 15:48
Imam i ja doma Vegetu, ali Natur bez glutaminata (znam, znam, ima i ona kvaščevo nešto...), uvijek je stavljam u mesnu juhu, fali mi.
Ja Vegetu nikad, ali u nemesna variva ubacim kocku iz DM-a.
Uopće ne dijelimo prehrambene navike. Pa što!
Mužu kuham ono što on voli, djeci ono što ona vole, sebi...ah, ja se uglavnom prilagodim, ali ponekad napravim i sebi ono što baš volim.
A ponekad nikome ništa i odemo van jesti
Samo neka su svi zadovoljni i zdravi. Mašina pere suđe, imam 4 ploče za kuhanje i roštilj. Meni to nije problem.
Zašto bih ja nekoga mučila da jede nešto što mu nije fino? ja ne volim kapulu (luk) u hrani. Muž voli. I? U jednoj padeli kuham sa, u drugoj bez.
Ionako svi sto puta u životu promijene svoje prehrambene navike. Nije to nešto što je zauvijek zapisano.
beti, jesi li ti zaposlena?
ja, recimo, nikada nemam više od 20 minuta za pripravu jela.
čak ni vikendom.
i, da nas četvoro nemamo iste prehrambene navike... bome ne znam kako bih.
ma sve i da imam vremena, ne bi mi palo na pamet kuhati dva različita jela dnevno.
kod moje mame je bilo, pa se kod mene i nastavlja: ako hoćeš jesti - jedi! ako nećeš, poljubi pa ostavi,
MM-ova mater je čitav život kuhala dva, tri ručka odjednom, za sebe, muža, za djecu, za babu..i obavezno svaki dan riba i nešto zeleno. Ja nit znam kuhati, niti volim jesti a riba mi je zadnja rupa na sviralu, jednom u životu sam je očistila i neću više nikad. I mm-u je to bio užas živi. Kad sam mu lijepo objasnila da, ako ima nekakvih specijalnih želja i željica, nek kupi/ulovi i nek sebi skuha što god ga volja. Brzo se navikao na moj sistem i jede sve. Jedino me izvuklo to što mu mater, uz sve to što je u životu skuhala, nije vrsna kuharica, meni je to sve uglavnom nejestivo, pa mi onda muž i nije neki ekspert u procjeni kvalitete spize. A da ja trošim nekoliko sati u kuhanju, prije bi se ubila nego osudila na to. Ni kolače ne pravim jer ih ne volim jesti. Mislim ono, već prije 20 godina sam mu rekla da ja nisam neki materijal za ženu i domaćicu, pa je bio uporan. Što sad ima kakati kad sam ga upozorila?
zaposlena sam tako da sam sama sebi šef
Brzini kuhanja prilagodim i vrstu mesa koju pripremam, express lonac je zakon, a i rutina nakon par desetljeća prakse ( počela sam kuhati sa 15 godina, jer je mama često i daleko putovala).
Pa nije problem u jednoj padelici kuhati rižu, u drugoj paštu. U jednoj napraviti špinat na mlijeku, u drugoj na čušpajz. U tavi piletinu na brzo, kao šnicele, u padeli na kocke podinstati sa paradajzom. I tako...
Ne radim ja ništa specijalno, ni komplicirano. Obična svakodnevna jela mediteranske kuhinje. Jedino ja ne znam što su vam to variva, ne kuham to, ni složence u pećnici. Pećnicu uglavnom koristim za kolače. Zimi, sad nemam vremena za pečenje.
Pa da tako treba - ako jedno dijete ima OKP i jede samo piletinu na kockice, zašto ne...nema veze što drugi inzistiraju na otkoštenom zabatku u formi valjka...mužu za ljubav treba spohat bijelo meso i složit u piramidu.
Ajme, sad sam se sjetila, moram ići napravit geometrijska tijela
Pa i nije to baš tako jednostavno, u najmanju ruku treba sve te padelice oprati ili pospremiti u perilicu, a moja je svakodnevno krcata, vikendom i dva puta, i uz to što ručkove kuham uglavnom u jednom loncu.
Kao i većina zaposlenih ljudi, ja kuham navečer za dan unaprijed, pa to mora biti jelo koje se može podgrijati, a u devet navečer stvarno ne bih imala razumijevanja za kojekakve prehrambene prohtjeve.
Zato, kao što već rekoh, itekako mi je drago što muž i dijete sa zadovoljstvom pojedu što spremim.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom