 |
|||
Ni ja ne dam da se bojaju. Ali ne ponosim se time :D
Slažem se s tangerinom. Primjerenost za dob (što je naravno društveni konstrukt i time je promjenjivo) mi stoji kao argument, prihvaćanje sebe je druga priča.
I moglo bi se razglabati o tome koju poruku šaljemo kad toliko začenjat dajemo ukrasima, je li poruka da su nevažni li da su važni?
Ovo od orange mi se ne sviđa: želim da tako želi, neka voli sebe...
Ne ide to tako, niti itko ima pravo drugome uskraćivati pravo da nešto želi.
Posljednje uređivanje od vertex : 18.11.2014. at 11:12
osobno mislim da se nemam što s tim ponositi ili nevertex prvotno napisa
to je sada tako kod nas i točka
kad odrastu, nek se farbaju, pirsaju, tetoviraju
sada ne
ja sam probušila uši s desetak godina
i sad mi je žao jer ne volim nositi naušnice, a rupice se vide
a to sam baš jako, jako željela s deset godina
ima vremena za sve, vrijeme ionako prebrzo prolazi i začas prestaju biti djeca, koliko god to zvučalo otrcano
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom