Citiraj Rivendell prvotno napisa Vidi poruku
Ne osuđujem, ali me nekako tuga uhvati kad vidim bočicu, bude mi nekako žao djeteta. Valjda je to u mojoj glavi. Znam koliko sam ja bila sretna dojeći, koliko je M. bio sretan i tih trenutaka kad bih došla s posla i kad bi se priljubio uz mene i sisao, sisao... Žao mi je što ne mogu doživjeti taj osjećaj.
Znam da imaju i oni svojih trenutaka bliskosti, ali eto, budem tužna svejedno...
A odakle znaš da i te majke nisu tužne ako zbog nekog razloga ne smiju dojiti?