Pročitala knjigu jednom, ništa posebno korisno nisam pronašla, sva mi je u tonu utopijske idile tipa "if-then", tj. "ako vi uradite ovo, onda dete sigurno uradi ovo". Možda nečije dete da, moje baš i ne...zasad skulirana prvotno napisa
radim na tome, po 3ći put čitam knjigu "Kako odgojiti dijete bez vikanja"...nadoći ću valjda kad je 5x pročitam....
Zato se slažem sa mišljenjem da postoji puno uopštenih ili uprošćenih rešenja u literaturi o odgoju dece, ali nedovoljno konkretnih i realnih.
A moram sa žaljenjem reći da bar dvoje psihologa koje lično poznajem i rade u državnoj službi nemaju ništa protiv "po guzi", da ne spominjem kod nas vrlo popularnog i uticajnog psihoterapeuta Zorana Milivojevića, koji čak precizno opisuje razliku između vaspitnog i zlostavljačkog udarca-ako je udarac samo rukom, samo po guzi i ako na udarenim mestima nema nikakvih tragova nakon 24sata, to je vaspitni udarac.
Tako da kod nas i u struci počinju da dominiraju "vaspitači" batinama.
 |
|||
Odgovori s citatom