Samo sam se htjela osvrnuti na ovo, svaka čast Beti, ja da zaradim svoju penziju trebam raditi još 25g, a po novom još 27g.Beti3 prvotno napisa
 |
|||
|
|
|||
Samo sam se htjela osvrnuti na ovo, svaka čast Beti, ja da zaradim svoju penziju trebam raditi još 25g, a po novom još 27g.
LOL imam ja svoju mamu u takvoj live verziji bar dvaput godišnje, ali je moja lenjost nepobediva :D.e vidiš. to ti kod mene npr ne bi dolazilo u obzir. što ne znači da je pametno, i čak mislim da je tvoje rješenje bolje, al ja bih odmah imala mamu svoju pred očima s onom tavom (ako se sjećate w.allan fima :D ) kako urla - pekmeze, ha, pekmeze ćeš radit majku ti tvoju, dat ću ti ja pekmeze
(Ma daj, ozbiljno bi radije mahala motikom na njivi 8 sati dok ti malu decu čuva neka seoska curica u pratnji svog ustreptalog udvarača, i još bi toj curici rado dala pola zarade, samo zbog mamine tave i osećaja nezavisnosti? A dobro, što kažu, de gustibus...)
ne bih, jesi luda
vjerojatniji scenarij bi bio da bih zapilala i zapilala i pilala muža da se preselimo u grad.
ma tko zna šta bi bilo kad bi bilo, to ti ja bezveze sad pričam.
Dovoljno je 15 godina raditi i tada čekaš 65 ili 67. Nije neka penzija, ali jest penzija
Aha, onda sam i ja svoju već zaradila.Dovoljno je 15 godina raditi i tada čekaš 65 ili 67. Nije neka penzija, ali jest penzija
Kod nas je raspored novaca takav, da sve novce imam ja, od prvog dana braka, i onda raspoređujem. I svi slušaju (no, ja sam lake ruke, samo jednom se živi).
Mene sve nešto svrbe prsti, ali se mislim da nema smisla ni pisati.
Ama znam, imala sam dosta slobodnog vremena da izvrtim sebi razne scenarije :D.ne bih, jesi luda
vjerojatniji scenarij bi bio da bih zapilala i zapilala i pilala muža da se preselimo u grad.
ma tko zna šta bi bilo kad bi bilo, to ti ja bezveze sad pričam.
Jedan od njih je sigurno i posao u gradu kad oba deteta dorastu do škole, za 2 godine.
U međuvremenu ubijam vreme trolujući po netu
Šta ja znam, apropo finansijske nezavisnosti, u mojoj porodici su mahom tri generacije unazad žene radnice, a ne domaćice, ali šta vredi kad su penzijicu ipak delile (i nastavljaju da dele) sa muževima kretenima, da oproste uvaženi preci ali ne mogu da im smislim adekvatniji naziv...
Mene su zamenili u porodilištu :D
U slucaju rastave MM i ja bi dijelili kredite.
Lako biti lake ruke kad imaš što rasporediti.
A još lakše kad su to novci za koje se nisi sama namučila.
Imam jednu takvu u obitelji, znam o čemu pričam.
To je, cini se, prilicno cesta praksa ovdje. Vecina ekipe koju znam ili ima zajednicki racun ili jedna osoba obavlja vecinu poslova oko placanja pa ima pristup na oba racuna i seli sto kamo treba.
A kod nas nije podjela takva da muz iz nekog posebnog razloga prebacuje, a ja ne. Ja zaboravim, a on je pazljiviji oko love pa se sjeti. I nis', onda od tzv. mojih para trosimo na vece 'projekte'.
Ha ha ha... Kako ide ona narodna: Lako je tudjim k gloginje mlatit...
Joj, ja volim placati i rasporedjivati, da imam sta, bila bi Imelda, slaba sam na cipele....
Ma jes' klinac. Nas novac zaradi moj muz, a ja 'rasporedjujem i trosim' i nikako mi nije lako, a posebno ne potrositi na sebe. Njega za novac boli dupe, ide na posao u majicama s rupama (bez preterivanja).
e pa kad ne znaš. a dobro, djeca su ti još mala, puno posla oko njih. al ovo od beti je život. ja bih tako, sori i mama i tava. trošila, putovala, fino kuhala, uzgajala kamelije i još zahevala pošten svijet po forumima s robovima, škartom, čovjek, ne čovjek i to. evo i mojcu je dobro nasekirala lol. još da pošaljem ovog svog da ode tuć more...a i pomorski faks je skoro završio, još par ispita ima.
Joj, ja volim trositi novac, bez obzira tko ga je zaradio
Ma sta ce mu skola ima zivotnog iskustva. To je sad IN u hrvata. Salji ga sad dok je vrijeme.e pa kad ne znaš. a dobro, djeca su ti još mala, puno posla oko njih. al ovo od beti je život. ja bih tako, sori i mama i tava. trošila, putovala, fino kuhala, uzgajala kamelije i još zahevala pošten svijet po forumima s robovima, škartom, čovjek, ne čovjek i to. evo i mojcu je dobro nasekirala lol. još da pošaljem ovog svog da ode tuć more...a i pomorski faks je skoro završio, još par ispita ima.
Moj bi isao tuc more al ja ne dam. Mislim em moj nema faksa pa ne bi dosao kuci s milijunima em je.. pare ako cu sama odgajat cetvero djece. Naravno zazo nemamo za putovanja i brojimo snicle za rucak al nemos sve. Mislim kad se vec ni drugi put bogato udala nisam.
Jel ih se moze nekako potajno prijavit?još da pošaljem ovog svog da ode tuć more...a i pomorski faks je skoro završio, još par ispita ima.
Ja bi rado svog!
Ja bih, ako već mogu birati, radije bogato naslijedila ili dobila na lottu ili napisala bestseller, ili tako to...
već sam sretno udata, a bogate udaje znaju imati i zakvačke....imam dobro pamćenje.
apropo mama, i moja uvijek i meni i sestri i našim muževima kaže "čuvaj posao". I ono štedi, štedi, nikad ne znaš sto će biti sutra....
Ja ne bih uzgajala kamelije, ali bi i muž i ja radili manje i samo ono sto nam se sviđa, putovali bi puno, pomagali bi neke projekte i incijative, odradila bi neke edukacije, osnovala jednu neprofitnu organizaciju, isprobala živjeti i na nekim drugim mjestima, ah, ah.....
Nisam bas detaljno citala, ali osim Kae cini mi se da se vecina postova vrti oko novaca, novaca i novaca (i drugih naziva za novac tipa sigurnost posla, mirovina, krediti i sl). Mene taj boravak kod kuce i bavljenje djecom, ruckom, kucom (ili nedajboze cvijecem
Zar vas (koje radite) posao ne cini "zivima", ne napregne misli, ne natjera da se zamislite sto sad, da se svako toliko iznenadite i zgrozeno s kolegama istracate sto ste saznali, da same sebe pozitivno iznenadite kako ste nesto dobro odradili (ili kako ste bas vi bile u pravu
neće, moja ti :D
šalje on mene. da nek se javim za posao u brisel. min plaća 4000 EUR pa na više. kažem ja, idemo svi. a on da ne, da odem samo ja i da imam s krčkog aerodroma jeftin let i tu sam za čas, svaki vikend sam doma. eto. on bi mene u one europske papirušine i kafkijanske urede i maglu i bombe. pa nek šaljem doma eure da on može uzgajat kamelije lol
Meni se cini da sam ja napisala da mene kuca ne ispunjava i ti poslivi me cine nervoznom a ne smirenom. I ja moram van kuce na posao, s tim da mislim da bi meni idealan bio 6 satni radni dan. Jedino bih mozda odabrala drugu struku, ili istu,, ali bivsi posao.
Pa ja sam već rekla, da rado radim.
Cvijeta
Dakle ne, apsolutno me posao ne čini živom, nije mi potreban da naprežem misli niti da se zamišljam, dapače misli puno češće naprežem nad ne-poslovnim temama, tračanje s kolegama me niti najmanje ne zanima, u ukratko uopće ne mislim da bi mi život bio prazniji bez posla, mislim da bi mi bio daleko ispunjeniji zanimljivijim sadržajima i ljudima.
Ako i nalazim nešto od ove živahnosti i veselja u poslu (a nalazim), to užasno svakodnevno 8+ satno robovanje u uredu ubije sve te proplamsaje zadovoljstva.
Iskreno, na forumu me uvijek začusi kad netko napiše da mu je posao potreban da se makne iz kuće, ili da se bavi nečim, ili da nešto stvara, ili da se socijalizira.
Salje i moj mene. Ili u Bec. Ili u Dubai (tu bi ipak dosli i oni
Ja se uvijek zacudim kako ljudi procitaju nesto sto ne pise. Nisam nigdje napisala da mi je posao potreban da se maknem od kuce i bavim necim nego da mi je potrebno maknuti se od kuce i baviti necim - a posao mi to pruza na jednostavan nacin. Mogla bi izmisljati i nesto drugo ali to bi se na kraju vjerojatno samo opet svelo na posao kakav ionako radim...
Pa ne čitam ja samo što si ti napisala sad u ovom postu, nego takve stvari često pročitam na forumu.
Ne znam sto je tu čudno mima. Neki ljudi vole to sto rade. A neka "stvaranja" možeš raditi samo u nekoj strukturi.
I ja volim posao radi posla. I treba mi to da radim, i maknem se od kuce, i nesto sasvim drugo stvaram. Meni je drago radit. Md-a bi poslala na brod, ne radi novaca (taj bi ih potrosia prije nego bi ih donia) nego da se malo odmorim
Pa evo baš radi te strukture mi je čudno, jer struktura stvara obavezu, svakodnevnu, ponavljajuću, i tako godinama.
Kao što već rekoh, to me podsjeća na robiju, na ne-slobodu, u svakom slučaju.
Pa ja volim svoj posao, ali da mogu radila bi 4-6h. To bi bilo optimalno. I godisnji od nekih 50tak dana.
Ha ha pa to, da su uvjeti takvi, možda bih i ja drugačije razmišljala.
Ili da imam 10 godina manje.
Ja sam napisala da bih radila 4 sata jer volim svoj posao. Ja kad sam doma sam kao junki bez naznake šuta
Točno je da je to obaveza. Ali ako recimo kao kuhar želiš napraviti vrhunski restoran, onda moraš imati i strukturu i obavezu. I ako ti je žudnja i želja tako jaka, onda progutaš i ponavljanje i obavezu.
ako se baviš nekim znanstvenim, istraživačkim radom i to te bas nosi, trebas i laboratorij i strukturu i upornost. Ako ti je to važnije od komociju ili slobode, da svaki cas nekud odletiš, jer ti pukne, neće ti ni ta obaveza previše smetati.
Posljednje uređivanje od seni : 05.05.2016. at 22:24
I ako te to baš jaaako nosi, po desetak sati na poslu i skoro svaki trenutak dok si kod kuće, možeš deci učiniti neverovatno veliku uslugu i ne roditi ih uopšte.
Da li se jaaako vidi da poslednjih skoro 40 godina nisam zadovoljna vremenom provedenim sa svojom majkom uspešnom znanstvenicom?
Mislim, ja joj se iskreno i neizmerno divim, zaista, i verujem da su joj namere bile i ostale dobre, samo nekad život nije dovoljan za sve što želimo. A deca su samo kratko deca.
Srećom, moja deca će imati obrnut problem majke koja ih guši preteranim prisustvom...
A vidiš ja sam sigurna da i ti, i mnogo drugih, ima više novaca za raspoređivanje nego ja. Iako, to nije ni malo bitno.
Isto tako nije bitno koliko se ja namučim ili ne za te novce.
Možda je ( ali samo možda) bitno da netko može ovako bezobrazan post napisati.
Ja bas jako volim svoj posao, a radno vrijeme od 6 sati mi je super. Da robujem, trazila bih nesto drugo.
S obzirom na dinamiku sredine u kojoj zivim, meni je stvarno posao potreban i da se maknem iz kuce. Ne da doslovno izadjem, otvoriti vrata i krociti naprijed mogu i bez posla (prosetati, otici u ducan, odvesti djecu u park...), vec mi znaci obavezu koju volim, a koja nije u kuci. Druge opcije su mi vrlo limitirane jer se ne pronalazim u grupama vezanim uz raznorazne crkve ili hobije.
Posao mi treba i da bih stvarala jer su mi i zanimanje i obrazovanje i interes doslovno vezani uz stvaranje. Ne pronalazim se u stvaranju zimnice, na primjer, a ovo sto ja stvaram, za to obicno ne pronadjem vremena ako netko ne narucuje za lovu. Jednostavno dozvolim da kuca i nekakve nausmicne aktivnosti prozderu svo vrijeme koje, kad me placaju, provedem stvarajuci.
I tak'. Mene posao koji radim stvarno ispunjava. (Dodatno. Nisam bas skroz prazna bez njega.
Posljednje uređivanje od Kaae : 05.05.2016. at 23:05
Sad ste me sjetili s ovim oko rasporedivanja novca na nedavni razgovor s mladim kolegom. Zanimalo ga je kako mi hendlamo novac. Reko sve je zajedničko.
Hej, cvijeto, ajd' u Brisel! Mi cemo mozda na mjesec, dva... sve ovisi o poslu ovog koji u nasoj kombinaciji zapravo zaradjuje.
je samo do nje imam još 20 godinaDovoljno je 15 godina raditi i tada čekaš 65 ili 67. Nije neka penzija, ali jest penzija
Ja isto volim svoj posao i struku, ispunjava me i da moram biti domaćica, uvenula bih jer me ti poslovi ne zanimaju. A da moram po cijele dane biti s djecom, ajme.
U biti, najteže bi mi palo ne imanje izbora - da nemam izbora nego raditi, ili da nemam izbora nego biti kod kuće.
No, ne mislim da one žene koje jesu domaćice ne rade ništa -neke možda i ne, neke su stalno u motu, neke imaju hrpu hobija, uostalom, kao i one zaposlene izvan kuće.
Ali ono što mene oduševljava je ono što se provlači kroz cijelu diskusiju....naše majke....
Hvala im.
Da, lijepo si to rekla, naročito ovo boldano.
Mene je sam odlazak na posao nekad kad su djeca bila mala puno više ispunjavao nego danas. Tada sam se zbog posla svako jutro ustala, obukla, našminkala i osjećala dobro, imala sam odličnu ekipu na poslu, uživala sam u komunikaciji s ljudima a bome i učila stalno nešto novo.
S vremenom se zamoriš.
Posao koji sad radim, a koji je u stvarnosti još stručniji i zanimljiviji od onog prije deset godina, mogla bih u nekom obliku raditi i sama za sebe u dovoljnoj mjeri da se ne osjećam da ne radim ništa.
E baš ovako, odično rečeno.U biti, najteže bi mi palo ne imanje izbora - da nemam izbora nego raditi, ili da nemam izbora nego biti kod kuće
Posljednje uređivanje od Barbi : 06.05.2016. at 09:37
Ovo da svi imamo izbor raditi, ne raditi, bas ne razumijem sasvim.
Mislim imaš ga u smislu da živimo u demokraciji. Imaš ga u smislu da ako nasljedio neka sredstva, imaš neke druge izvore prihoda, odnosno živiš u zajednici pa se tako dogovorite...
No ako to sve nemaš, ne shvaćam sasvim, kako mislite da onda imaš izbor?
Ja sam to shvatila povijesno. Danas imamo ipak kakav takav izbor. Kroz povijest, niti su žene uviejk imale pravo glasa niti su imale izbor - ponekad nisu smjele raditi (naše bake su pretežno bile kućanice i radile u poljoprivredi), a ponekad su ih tjerali (generacija naših majki, pretežna većina je radila izvan kuće). Tako da danas ipak imamo veći manevarski prostor.
Ja sam bice mladja i iz grada
Kužim što misliš, peterlin.
barbi, meni je to nekako normalno, mijenjamo se i mi, ne postajemo baš mlađi, određeni zamor je logičan.
kod mene je ovak:
Radila od 21.g., diplomirala, pa opet radila, rodila pa brzo na posao još više i duže, pa opet rodila, pa još brže na posao jer se dalo puno zaraditi. Znala sam da mogućnost zarade neće biti dugog vijeka, teta čuvalica je bila i baka i mama i čuvalica i čistilica.
I nije mi žao iako ih nisam viđala danima. U tom periodu uspjeli smo se financijski ustabiliti i riješiti neka egzistencijalna pitanja.
Dala sam otkaz i sad sam doma. Iako sam rijetko doma - mužu obavljam sve što treba u njegovom obrtu, imam mali apartmanček koji iznamljujem pa mi stalno dolaze gosti na 2-3 dana, često pomažem frendici koja ima knjigovodstveni servis kad joj je gužva ili joj cura ode na bolovanje, porodiljni....
Ali, kad me netko pita "Gdje radite", ja velim "Ne radim." Jer sam zapravo nezaposlena.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom