Luni je razvoj govora poboljsao SVE druge aspekte ponasanja. Ona se recimo najcesce nije odazivala na ime, ali samo zato jer se iskljucivala iz verbalne komunikacije ali ne i iz 'stvarnog sveta'. Imala je i simptom redjanja igracaka, ali i dan danas voli mehanizme, klasifikacije, brojeve.. takav je tip. Decu i odtasle je oduvek volela, ali od kad govori i sto bolje govori, to se jednostavno lakse vidi i prepoznaje. Kontakt ocima je nesto sto su isto uzdvajali kao simptom, ali ona je prosto brza. Pogleda, ali i pobegne :D U montessori skoli u koju ide insistiraju da se dete kad dodje ujutro pozdravi s uciteljicom tako sto ce da se rukuje, pogleda u oci, i kaze 'Good morning, Ms. X.' Naravno, ona to zbrza, prosto jer je brza i hoce da udje. Moja je poenta da se nekoj deci moze desiti da zaostajanje u razvoju govora plus elementi licnosti u kombinaciji izgledaju kao poremecaj iz spektra, ali da se s razvojem verbalne komunikacije ponasanje prosto poboljsa dovoljno da se s sigurnoscu moze reci da dijagnoze nema.