Pred njima na pokazujem koliko mi je teško.. Najgore mi je što se djeca bore i sa glupostima svog oca koji im priča loše o meni, starija kći mi je plakala kad je govorila kaj sve tata govori o meni i na kraju mi kaže- mamica ja ne vjerujem da je to tak i to me tjera da plačem, a ne smijem pred tatom... Iz centra uopće ne reagiraju ćak nisu ni podnijeli prijavu kad sam rekla da mi se žale da ih tata tuće... Kome da se uopće obratim.. Pisala sam u ministarstvo, a očito su prezauzeti svojim preslagivanjem da bi se pozabavili sa mojim slučajem... teško mi je, jako ali borim se... Imam za koga to me drži, a ako izgubim skrbništvo.. ne znam kak ću to podnijet jer mi priječi i pozive znaći ne mogu ni ćuti djecu kad nisu sa mnom... ne znam kud i kam više da krenem