Jel mi može netko reći tko je imao tako jaku, neobjašnjivu i kontra svakog razuma želju za još jednim djetetom, kako ste si to tumačile, što je prevagnulo u odluci? Ja već teško funkcioniram u realnosti, toliko sam obuzeta tom idejom da gotovo ni o čemu drugome ne mogu razmišljat.. Odkud tako neobjašnjiva želja? Jeste osjetile olakšanje kad ste donijele odluku, sreću kad ste se prepustile? Za Zelenu vilu znam , a vi ostale? Ko da ima neke kemije u svemu tome..