O bože...Originally Posted by Mima
jesam napisala da ja kao vegan njoj pripremam meso?
ona sama bira sto će jesti...
ja ne brinem o zdravoj hrani koliko bih htjela.
da binem ne bih imala 30 kg viška
 |
|||
|
|
|||
O bože...
jesam napisala da ja kao vegan njoj pripremam meso?
ona sama bira sto će jesti...
ja ne brinem o zdravoj hrani koliko bih htjela.
da binem ne bih imala 30 kg viška
Mojca ja u tvojim opisima prepoznajem svoju, isto nije jutarnji jedač, i zapravo njoj je dugo vremena ručak bio prvi obrok gdje nisu bile mikroskopske količine.
I spomnjani čokolinojoj je isto bio u mikroskopskim količinama. Rijedak s uvrh glave decijem mlijeka.
A sto se tice mrsavosti kod nje se nije desio klik u trecem razredu, nego se tek negdje u osmome malo vise maknula od donje granice.
A uz sve to je zapravo bila raznovrsni jedač
Last edited by larmama; 02.12.2018 at 13:28.
Problem je to što nema šanse da Mojca, gospođa u godinama, prihvati da nema dobre i loše hrane. I nema šanse da taj stav ne prenosi na dijete.
E to su u pravu Sirius ,imam mogućnost pa tako i radim
Ali sam pitala i u unicefu kad su mi pričali o toj hrani i rekla sam im da mi je malo čudno da nitko tak nije alergičan,a moji jesu
Gladna je.Mojca,a ona jel bude baš gladna u školi?Kod nas u školi nikad nije bilo menze,pa se jelo što se ponese od kuće ili kupi ispred škole(fastfood,pekara).Ja isto nisam jutarnji tip i nikad nisam mogla doručkovoti(ni dan-danas),nekada sam kupila nešto u školi,a češće nisam ništa.Jela sam kad dođem kući.Ne sjećam se da sam bila posebno gladna.Ponekad i jesam,ali prođe.Svi smo tako u razredu/školi.I mršavi i debeli...Vjerujem da ni roditelji tada nisu puno razmišljali da li smo jeli i koliko...Moji su znali reći samo:nemoj biti gladna,kupi nešto.I tu je,što se tiče njih,priča završena.
izađe iz škole i kaže da je gladna.
Pa super, Mojca, bolje da nije psihološki problem, nego da je. Ja bih svejedno malo razmislila o tome na tvom mjestu.
X
Zeliš reći da je sva hrana ista?
Da je svejedno da li pojedem integralno pecivo ili smoki?
LOL gospoje, a što vama smeta da se tuče po temi? Pa bolje da pišemo nego da ne pišemo, kaj ne? Nije baš da forum frca od postova
Ne.
To ti kažem da su u četvrtak masa mama iz razreda rekla da su im djeca gladna,a ta djeca jedu školsku hranu
Jučer sam pričala s frendovom kćeri o klopu u njenoj školi i veli da je ponekad jako gladna posle uzine,ali da masu puta je ni ne pojede,velim joj uzmi nekaj od zdoma,i otkazi klopu.
To ti kažem da su u četvrtak masa mama iz razreda rekla da su im djeca gladna,a ta djeca jedu školsku hranu
Jučer sam pričala s frendovom kćeri o klopu u njenoj školi i veli da je ponekad jako gladna posle uzine,ali da masu puta je ni ne pojede,velim joj uzmi nekaj od zdoma,i otkazi klopu.
Oni svi imaju gliste. To pomaze jako kao prevencija od alergije.
Pa onda?
Zar nije ok reći djetetu, ne znam... da je McDonalds smeće...
Ali ga svjedno odvesti tamo koji put?
Daj ne budali sirius
Zakaj bi dete uopće tam vodila? Moj veliki je bio ravno u MC Max. 5 puta,klinka 3 puta,klinac nikada,usto klinac nema kaj tam ni jest osim jabuke koje ima doma
LOL gospoje, a što vama smeta da se tuče po temi? Pa bolje da pišemo nego da ne pišemo, kaj ne? Nije baš da forum frca od postova
Sva hrana nije ista, ali ima ljudi kojima je do toga više ili manje stalo, i koji to više ili manje naglašavaju i prakticiraju u životu, kao što ima i djeca koja više ili manje vole imitirati svoje roditelje.
Zar na primjer nije čudno što su se kad je onaj LHCF ili paleo ili kako li se već ta dijeta zove, odjednom pojavila djeca koja ne podnose kruh? Iako naravno sama nisu bila no toj dijeti.
Pa je Mojca, OK je, ali se nije za čuditi ako dijete kaže: mama to je smeće i ja to ne volim jesti. Mučno mi je od hamburgera.
Jelena, postoje studije o tome. Pogledaj po netu.
A nažalost, casa je u pravu kad kaže da detetu mora sinuti da je stalno gladna i zašto je stalno gladna.
Moja je utrenirala sebe- da, utrenirala - da požvaće brže taj svoj maksimalno kalorični doručak u 6:50. I da popije revnosno taj svoj 1 dl punomasnog mleka koliko ujutru može da utrpa u sebe.
I izvežbala je sebe donekle da kaže NE DAM - a ja sam izvežbala da pakujem jednu čokoladicu, nedeljivu. Ili jednu veliku napolitanku, jednu bananu, jednu jabuku itd.
I pobožno drži užinu da ne ispadne. I jede što brže može na odmoru.
Kad sve saberem, biće da je moja ostala vrlo gladna popriličan broj puta
Možda si u pravu
Ali za mene je Čokolino onda jako prerađena hrana,isti stav imam i prema pregominu ,neocatu,insuresu,samo kaj zadnji navedeni spadaju u medicinsku prerađenu hranu
A jel bude ono baš,baš gladna,ili bude "izdržljivo" gladna?Nemam pametan savjet,sve je već rečeno.Mogu ti napisati moj primjer.Moja je isto mršavica,i onako sva je bledunjava i nježna,probirljiva na hrani.Većinom ne jede u školi,zato što jede samo ono šta voli.Ja joj kažem da pojede makar kruh.Spremim joj neku voćkicu ili keks.Ali većinom ne želi da nosi(valjda što druga djeca ne nose,pa ne želi ni ona).Dođe kući gladna kao vuk,jede...najede se i to je to.Ove godine ide popodne,pa mi je lakše.Doručkuje i ruča prije škole(jest da je ublizu doručak i ručak,ali šta ja mogu),a u školi pojede šta pojede(ako pojede
Kako sam pismena, strašno
Nije nažalost što je casa u pravu, (a ne ja, bože moj), nego je nažalost što detetu ne možeš pomoći ti nikako osim da je učiš da se pobrine sama za sebe.
Upravo suprotno.
Nije joj mučno.
super joj je.
voli tamo ici.
Pulinka kakva je to nedjeljiva čokolada,banana ili napolitanke? To se sve može podijeliti
Da. to su promjene koje su logične.A nažalost, casa je u pravu kad kaže da detetu mora sinuti da je stalno gladna i zašto je stalno gladna.
Moja je utrenirala sebe- da, utrenirala - da požvaće brže taj svoj maksimalno kalorični doručak u 6:50. I da popije revnosno taj svoj 1 dl punomasnog mleka koliko ujutru može da utrpa u sebe.
I izvežbala je sebe donekle da kaže NE DAM - a ja sam izvežbala da pakujem jednu čokoladicu, nedeljivu. Ili jednu veliku napolitanku, jednu bananu, jednu jabuku itd.
I pobožno drži užinu da ne ispadne. I jede što brže može na odmoru.
Kad sve saberem, biće da je moja ostala vrlo gladna popriličan broj puta
Shvatila sam teKako sam pismena, strašno
Nije nažalost što je casa u pravu, (a ne ja, bože moj), nego je nažalost što detetu ne možeš pomoći ti nikako osim da je učiš da se pobrine sama za sebe.
Tako sam i ja dok nisam shvatila da gubi na težiniA jel bude ono baš,baš gladna,ili bude "izdržljivo" gladna?Nemam pametan savjet,sve je već rečeno.Mogu ti napisati moj primjer.Moja je isto mršavica,i onako sva je bledunjava i nježna,probirljiva na hrani.Većinom ne jede u školi,zato što jede samo ono šta voli.Ja joj kažem da pojede makar kruh.Spremim joj neku voćkicu ili keks.Ali većinom ne želi da nosi(valjda što druga djeca ne nose,pa ne želi ni ona).Dođe kući gladna kao vuk,jede...najede se i to je to.Ove godine ide popodne,pa mi je lakše.Doručkuje i ruča prije škole(jest da je ublizu doručak i ručak,ali šta ja mogu),a u školi pojede šta pojede(ako pojede
Ne bi smjela da gubi na težini,ako kod kuće jede dobro.Koliko gubi?Da li to nadoknadi,pa opet izgubi?Tako i moja(otprilike
Last edited by silkica; 02.12.2018 at 14:28.
1kg je izgubila.Ne bi smjela da gubi na težini,ako kod kuće jede dobro.Koliko gubi?Da li to nadoknadi,pa opet izgubi?Tako i moja(otprilike
Sad je opet ispod 20
Je, je, probaj
Pa, to je puno čokolina. Sasvim dovoljno.
Ima, ima. I fino jeee
Ja ne bi nikad rekla da je smeće, jedan od razloga je ovo sto si navela u drugom dijelu a drugi razlog sto mi ne pada na pamt da o navikama drugih tako govorim. Sutra ona moze nekom svom prijatelju reći da jede smeće. Ima dovoljno drugih načina da joj pokazeš da misliš da ta hrana nije dobra.
A jbg, kod moje u razredu su svi neki fini i gadljivi pa nikad ne jedu ono šta je drugarica već zagrizla. Biće da nisu dovoljno gladni
Meni uopće nije jasno zašto bi Mojca trebala mijenjati svoj stav o hrani - da postoji dobra i loša hrana, koji je kad smo već kod činjenica znanstveno potkrijepljen.
Ne mislim da je to poanta bilo čega, jer da jest onda svi mi koji spadamo u tu grupu, a ima nas više nego dovoljno, bili u problemu - što mi, što naša djeca. A vrlo jednostavno nismo!
Nije mi baš jasno stalno guranje djeteta u grupu djece sa problemima u prehrani koje traži neku posebnu medicinsku obradu.
Mislim sa je savjet larmame vrlo konstruktivan i pametan. Čovjek se nekad ugodno iznenadi razumnosti ljudi u raznim institucijama. Naprosto kao mama, odnosno ti i muž, razumno, staloženo objasnite situaciju nadležnima u školi. Ne znam kakva je to škola, u smislu suradljivosti, ali netko je pisao da si je birala po određenim kriterijima. To ne samo da može pomoći tvom djetetu na raznim nivoima, nego će skinuti i tebi tu napetost sa ramena.
Jer sa tim ima jedan problem: ako si ti tako zabrinuta i uznevjerena, nesvjesno šalješ djetetu poruku da je ono u velikim problemima, odnosno da je ono samo problem. A hrana postaje fokus svega. Koji samo raste.
ono odmakneš se 5 metara od svega:
hm što je zapravo problem? Dijete neće jesti hranu u školi? I? Da li je smak svijeta? Nije! Da li je neizlječiva bolest? Nije. Da li udara, maltretira drugu djecu? Ne. Da li druga djeca maltretiraju nju? Ne.
da li se samoozljeđuje? Ne. Da li svaki dan plače i vrišti da neće ići u školu? Ne.
Dakle što ne štima? Neće jesti ručak u školi. Ok. Odite u školu i dogovorite da nosi nešto od doma i jede sa ostalom djecom za vrijeme ručka!
Djeca joj pojedu ono sto donese od kuće? Ok. Prvo, kompliment mojca, očito se to sto ti spremaš ostaloj djeci jako sviđa! To je dobro za tvoju curu. Osnaži je i pomozi joj da sama nađe neki način kako da i podjeli (dijeljenje je lijepo) i ne ostane gladna.
Sendvič padne na pod! Ok, halo! Da li je to zaista problem? Stvari padaju, to je zakon gravitacije! Ako ga u 10 sekundi podigne s poda, može jesti dalje. Ako ne, pa što onda. Pasti će pet puta, šesti put neće. Čovjek uči i postaje spretniji.
U
I ako smijem biti iskrena, a biti ću, evo još nešto:
- opusti se, prestani mjeriti dijete i gledati te tablice (za male bebe imaju smisla, poslije??? Je njima nista ne vjerujem - po njima bih ja redovno trebala imati 75 kila na moju visinu, a ni uz najbolju volju ne mogu shvatiti što bih ja s tih 15 kila više, kod bi s njima, te koji bi benefit iz toga proizlazio?)
- svi ti problemi su vrlooo benigni, sve zlo u njima!
- Nasmijete se svi skupa, okrenite situaciju na šalu, budi duhovita, nasmijana, nemoj ( nemojte) da vam dijete dobije osjećaj da svaka i mala prepreka prerasta u katastrofu svjetskih razmjera koja je nerješiva i zahtjeva 15 stranica na rodi!( nije da mene smeta da mi tu piskaramo...)
- ako ti je muž manje štrebersji nastrojen, neka on preuzme kormilo!
(ovo ti pišem iz vlastitog iskustva, humor i promjena paradigme, čuda čini!)
pa to je ok. Onda naprosto idete jesti!
Može. Da dijete ne ide na produženu nastavu. Neka dođe doma nakon nastave. Ako ne mogu biti doma ni mama ni tata ni bake, dede, tada sigurno postoji neka susjeda koja bi rado podebljala svoj budžet čuvajući povremeno školarku.
Dijete bi doma jelo, ne bi mršavila, a školsko dijete može biti i samo koji sat, ako baš mora.
Last edited by Beti3; 02.12.2018 at 16:12.
Naravno.
Pišem s telefona pa pišem jednostavne verzije onog što mislim.
Rekla sam joj da je to loša hrana, da nije friska, da to meso nije od najboljih komada nego od ostataka inače ga ne bi samljeli i pravili burgere, da je ulje staro itd...
Ali da nikome neće ništa biti ako 2 put na godinu tamo pojede nešto.
Meni uopće nije jasno zašto bi Mojca trebala mijenjati svoj stav o hrani - da postoji dobra i loša hrana, koji je kad smo već kod činjenica znanstveno potkrijepljen.
Ne mislim da je to poanta bilo čega, jer da jest onda svi mi koji spadamo u tu grupu, a ima nas više nego dovoljno, bili u problemu - što mi, što naša djeca. A vrlo jednostavno nismo!
Nije mi baš jasno stalno guranje djeteta u grupu djece sa problemima u prehrani koje traži neku posebnu medicinsku obradu.
Mislim sa je savjet larmame vrlo konstruktivan i pametan. Čovjek se nekad ugodno iznenadi razumnosti ljudi u raznim institucijama. Naprosto kao mama, odnosno ti i muž, razumno, staloženo objasnite situaciju nadležnima u školi. Ne znam kakva je to škola, u smislu suradljivosti, ali netko je pisao da si je birala po određenim kriterijima. To ne samo da može pomoći tvom djetetu na raznim nivoima, nego će skinuti i tebi tu napetost sa ramena.
Jer sa tim ima jedan problem: ako si ti tako zabrinuta i uznevjerena, nesvjesno šalješ djetetu poruku da je ono u velikim problemima, odnosno da je ono samo problem. A hrana postaje fokus svega. Koji samo raste.
ono odmakneš se 5 metara od svega:
hm što je zapravo problem? Dijete neće jesti hranu u školi? I? Da li je smak svijeta? Nije! Da li je neizlječiva bolest? Nije. Da li udara, maltretira drugu djecu? Ne. Da li druga djeca maltretiraju nju? Ne.
da li se samoozljeđuje? Ne. Da li svaki dan plače i vrišti da neće ići u školu? Ne.
Dakle što ne štima? Neće jesti ručak u školi. Ok. Odite u školu i dogovorite da nosi nešto od doma i jede sa ostalom djecom za vrijeme ručka!
Djeca joj pojedu ono sto donese od kuće? Ok. Prvo, kompliment mojca, očito se to sto ti spremaš ostaloj djeci jako sviđa! To je dobro za tvoju curu. Osnaži je i pomozi joj da sama nađe neki način kako da i podjeli (dijeljenje je lijepo) i ne ostane gladna.
Sendvič padne na pod! Ok, halo! Da li je to zaista problem? Stvari padaju, to je zakon gravitacije! Ako ga u 10 sekundi podigne s poda, može jesti dalje. Ako ne, pa što onda. Pasti će pet puta, šesti put neće. Čovjek uči i postaje spretniji.
U
I ako smijem biti iskrena, a biti ću
- opusti se, prestani mjeriti dijete i gledati te tablice (za male bebe imaju smisla, poslije??? Je njima nista ne vjerujem - po njima bih ja redovno trebala imati 75 kila na moju visinu, a ni uz najbolju volju ne mogu shvatiti što bih ja s tih 15 kila više, kod bi s njima, te koji bi benefit iz toga proizlazio?)
- svi ti problemi su vrlooo benigni, sve zlo u njima!
- Nasmijete se svi skupa, okrenite situaciju na šalu, budi duhovita, nasmijana, nemoj ( nemojte) da vam dijete dobije osjećaj da svaka i mala prepreka prerasta u katastrofu svjetskih razmjera koja je nerješiva i zahtjeva 15 stranica na rodi!
- ako ti je muž manje štrebersji nastrojen, neka on preuzme kormilo!
(ovo ti pišem iz vlastitog iskustva, humor i promjena paradigme, čuda čini!)
U potpunosti bih potpisala seni, ali stvarno od rijeci do rijeci...uz samo jedan malen ali...da malena ne gubi na tezini...
Seni, ti nemas taj problem jer ne brines po tablicama... Vrag je u detaljima ili, rekla bi ti, stilu riditeljstva, onom autenticnom sto prenosimo djeci.
I nekako ne mogu zamislit koliko te forumski poznajem da ti za mcdrek kazes pred djetetom od 7 godina smece...
Mislila sam unaprijed podijeliti pa razdijeliti,ali bolje da su takviA jbg, kod moje u razredu su svi neki fini i gadljivi pa nikad ne jedu ono šta je drugarica već zagrizla. Biće da nisu dovoljno gladni
To za mcdonalds sam ja rekla. Ne seni. I nekoliko postova iznad objasnila da je bilo u žurbi zbog pisanja na telefonu.
I ako si rekla s pravom je rečeno
Pa, time sam i objasnila zasto seni nema problem...
Mojca, nemoj se naljutit, al kad je covjek takav streberski tip kao ti i ja, onda je uistinu lijepo kad prede neke te granice zdravo/nezdravo, dobro/lose...ne povremenim cipsom vec kad ih izgubi... Bas bude oslobadajuce... Samo hrana..
Ja sad znam da na ovoj temi niš ne znam
Mojca imaš opcije
a) ipak ustati ranije i pojesti "dobar doručak" (to ne moraju biti jaja sa slaninom baš u 6 ujutro, ali može griz na punomasnom mlijeku +žlica meda, frape od npr. zobenih i banane, punomasnog mlijeka, badema, jogurt/kakao/čaj+ pecivo maslac/med/marmelada/sirni namaz, kuhano jaje/vrhnje/šunka
b) spakirati sendvić + voćka ili keksi ( neka nauči da ne pada, neće joj uostalom ništa biti ako nakratko padne, to nije problem - naučiti je da sendvić pojede solo, a neka podjeli nešto što nosi pride) - neka jede na malim odmorima, ili otiđi ravnatelju i izloži problem i zatraži da jede svoju hranu u kuhinji s drugom djecom
meni bi isto bio problem da do 5 popodne ne jede, ali ja ni sebe odraslu ne mogu zamisliti da prvi pošteni obrok imam tako kasno, jer nisam naučila jesti na taj način.
Ovako je kod nas.
Mlađi sin je jutarnji nejedač, ali mora ipak nešto, da ne crkne tijekom dana... Evo, jutros ima školu u 7:30, pa mora ustati dosta ranije - dočekao ga je dopirani frape, šalica kave i dvije kriške makovnjače.
Dok je bio u nižim razredima osnovne škole, kuhala sam mu zobenu kašu sa suhim voćem (čak i danas to ponekad napravim), griz na mlijeku, domaći puding, rižu na mlijeku i sl. kako flopica kaže... Osim toga sam pekla američke palačinke, šmarn, a često (kao i danas) pekla kolače od dizanog tijesta upravo s namjerom da ih dečki jedu za doručak. Znali su i juhu jesti ujutro (s kockicama krumpira, od tikvice...) a i to se i danas zna dogoditi, ali prebacili smo juhe na večernji obrok.
Još ideja za doručak - moj mlađi je ljubitelj mesa, pa zna za doručak jesti domaći špek narezan na sitne kockice (od prošle godine to kombinira sa sirom i vrhnjem), pršut, kulen, čvarke - uglavnom suhomesnate proizvode, ali ne bilo kakve
Moj stariji je tatin sin - integralni ili kukuruzni kruh, putar i eventualno domaći džem jede doslovce svako jutro godinama, zapravo desetljećima...
Ja isto volim ujutro pojesti nešto pošteno, da izdržim do gableca u 10:30 koji nosim u torbi. MM i ja nosimo svoj gablec, stariji sin godinama isto svoj (često ostatke od prethodnog dana + svježe povrće), a mlađi je obožavatelj kantine gdje jede sendviče od tunjevine, hotdog i slično. Pustili smo mu to. Nek jede. Zdravu hranu jede doma.
Last edited by Peterlin; 03.12.2018 at 07:37.
Mojca, nauci je da jede ujutro.
Ja nisam jutarnji tip, nisu ni moja djeca. Ali nakon sto smo krepali od gladi, poceli smo jesti. Karikiram... skoro. Vikendom jedemo sto godina nakon budjenja, a preko tjedna ustanemo u 6:30 i obucemo se, pojedemo i sto vec (ja i pakiram hranu i svastanesto) i krecemo prema skoli, vrticu i poslu u 7:30 (na staroj adresi smo mogli u 7:40). Napisala sam ti prije, moj zadvadanasestogodisnjak nije jeo prvih X dana/tjedana skole jer, eto, ne jede kad se probudi. I nis', bio je gladan. Onda je pokusao jesti dorucak u skoli, kao to je kasnije, jer moze jesti u 7:50 (to je besplatno kindergarten ucenicima). Odustao je nakon ravno tri dana - prvi dan je rekao da je palacinka bila ok... ali da su mu dali u vrecici. Drugi dan je dobio neku kobasicu, a kobasice ne zeli. Treci dan je dobio kajganu, odnosno kaze da je izgledalo kao kajgana, ali vjerojatno nije bilo od jaja pa ne bi on to nikad vise.
Ja svako toliko ispecem po 24 muffina (banana bread ili neku kombinaciju neceg prihvatljivo zdravog) pa kad me ne hvata inspiracija, izvadim dva iz skrinje prije spavanja. Taman su k'o novi ujutro. Moji jedu i nut buttere (badem oduvijek, a po novom i kikiriki, s obzirom da je kcer prerasla alergiju nedavno). Isto su dobre kalorije, a moze se pozvakati i u autu, ako ne ide drugacije.
Za ovo sto joj sve pojedu, trazi uciteljicu da to sprijeci. Kod nas je doslovno zabranjeno, zbog higijene i alergija. U osnovnoj skoli (kindergarten do petog razreda) u kantini paze da djeca ne dijele hranu, sto je super. I trazi da joj dozvole da nosi svoj rucak u kantinu, a ovaj skolski otkazi. Jeb'o takvo pravilo, ako ce oni tjerati mak na konac, tjeraj ga i ti, ako vam je to bitno.
A poslije skole - jedite. I ovaj moj dodje gladan kao vuk, a pojede sve sto mu je u lunchboxu, plus dvije male uzine (to posaljem u skolu svako toliko, s obzirom da on ne jede sto i ostala djeca). U skoli je od 8 - 2:30, a od 2:30 u boravku sve dok ne dodjem po njega, izmedju 3:30 i 4:30, kako koji dan.
Ovo s doruckom i nejedenjem pa onda nervozom u skoli i svastanesto, potuzila sam se i ja kli_kli na pocetku ove skolske godine (nama prve, a ona je iskusna :D ) I lijepo mi je rekla da naucim dijete da jede ujutro!
Kaae je u pravu, i mi smo se na silu naučili da jedemo ujutru, svi. Mala je pre vrtića puno plakala, pa kad je tamo ostavimo nije mogla da doručkuje. Onda sam počela da je budim 2 sata pre odlaska u vrtić (da, da, u 6h ujutru) da bi se rasanila i mogla da jede. Vremenom se taj period skraćivao, i ona već godinama može da jede čim otvori oči (vikendom nije tako). Od kada ide u školu budi se u 6.45 i odmah popije ceđenu pomorandžu i doručkuje. Njen uslov je da je doručak nešto toplo i na kašiku. Već petu godinu vrtimo tri ista jela: meka kajgana, palenta sa jogurtom, griz sa čokoladom, uz neke male varijacije. I meni je to ok, bolje nego da ne doručkuje.
Posting Permissions
Reply With Quote