Meni je dan za mene onaj kad radim pretezno ili samo stvari koje želim raditi. Npr želim se naspavati, odem vecer ranije spavati i ne budim se ujutro, nek dijete samo stigne u skolu ili štogod. Ne radim ako mi se ne radi. Kuham ako mi se kuha, ako ne onda naručim. Ponekad radim stvari koje su "obaveza" ali ih želim napraviti jer vec dulje npr nisu napravljene i onda me to opterećuje. Ali sve pod motom ako stignem/da mi se budem, ako ne - ne budem. Grinja savjesti zabranjena. I velika očekivanja. Najbitnije je da se nakon takvog dana iduci da osjećam odmorno i zadovoljno. Onda je bio dan za mene.odnosno slobodan od obaveza koje ne želim i pressinga. Ima dana kad radim manje ali stvari koje mi se ne daju ili me psihički iscrpljuju ili se "moraju" - to me vise umara.