Drage moje, danima sam se pokušala ulogirati i nikako. Jedva sam sad uspjela.
Bebica je stigla točno na dan termina 22.2 i to u 20:02 h. U noći su me ulovili lagani trudovi, a kako sam imala taj dan redovnu kontrolu nisam žurila. No kad sam se ujutro probudila sva sam bila u krvi, više onako roskasto, ali bilo je dosta krvi. Pa me primila panika jer to nisam baš očekivala. Brzo sam probudila muža da me vozi. Kad sam došla u bolnicu sestre su rekle da je to normalno, da me čeka porod i da se spremim. Došla sam već sa stvarima. Prvo su me pripremili (brijanje, klistir, tuširanje). Onda predrađaona, tamo sam ležala, dali su mi i drip da se otvorim. Ja sam se do 3 potpuno otvorila, pa su me prebacili u rađaonu. Došao je muž. Dobio je potvrdu o preboljenju korone jer je bio poz samo tj prije. Muž mi je bio velika podrška, davao mi je vode i podsjećao da dišem kad je došao trud. To s disanjem mi je puno pomoglo, jer lakše sam tak podnesla trud nego da se derem. Beba se nikak nije htjela spustiti pa su mi pojačavali trudove. Bilo je daleko od prirodnog poroda kakvog sam si zamišljala jer nisam mogla s kreveta zbog dripa. Na početku sam se užasno uplašila tog krvarenja da mi je sve dalje bilo samo da rodim, kak god. Trajalo je i o boli neću, ali uspjela sam ga istisnuti iz trećeg pokušaja (u međuvremenu su mi davali drip). Samo da velim da mi nije pukao vodenjak već ga je dr probušila u predrađaoni.
Na porodu sam popucala i šivana sam, to mi nije lijepo iskustvo, ali sve se izdrži za malca.
Kad se malac rodio tata je prerezao pupčanu. Slabo je zaplakao i imao je oteklinu na glavi, ali dobio je ocjenu 10/10. Kratko su mi ga dali na mene i onda sam morala izbaciti posteljicu (to ne boli) i šivali su me. Još smo bili s njim 2 h nakon poroda da vide kako krvarim i onda su nas odveli u sobu. Već iste noći je malo cicao i spavao s menom. Tak smo i nastavili. S cicanjem nemamo problema iako se nekad malo i umori cicajući. Davali su mu malo i dohrane u bolnici pa mu i mi svaki dan malo damo kao nadopunu. Inače se i izdajam, u rodilištu su inzistirali na izdajanju, da se cice ne upalebi zato jer je mlijeko koje kasnije posiše bolje pa ovo prvo mogu maknuti ili dati mu na flašicu. Prijateljica mi je posudila električnu izdajalicu i go toplo preporučan zbog uštede vremena koja je stvarno nužna kad se moraš brinuti za srbe i bebu. Muž je uzeo godišnji 3 tj da se brine o nama. Malo smo duže bili u rodilistu jer nam je crp bio malo povišen, ali je srećom pao. Malo je bio žut pa smo se malo sunčali (prirodno). I moramo kardiologu jer se lijeva i desna strana srca nisu do kraja zatvorile.
Malac je pri porodu imao 52 cm i 3750 g.
Svi puno pomažu, naročito brat, zaljubljen je u njega i stalno ga dolazi čuvati jer uglavnom spava na nama. Seku malo lovi nedostatak pažnje jer mama se treba brinuti za bebu, nema toliko vremena za nju pa je dosta kod bake ako nema tate.
Evo uspjela sam vam sve izreferirati!