ja opet moram potpisati Peterlin - od dijela u kojem moraš urediti sebe i odrediti prioritete
moja problem je dugo bio što nisam znala postaviti granice prema van- pa sam često žrtvovala i neku mirnu večer s djecom na račun prijateljstava
danas sam skroz okrenula pristup i nedam naše vrijeme nikome - što može biti teško ako godinama jesi bio na raspolaganju drugima od -do
npr. moja djeca stvarno moraju imati malo čvršću strukturu jer bez nje nastaje kaos svima nama - tako ako je kupanje npr. navečer u pola 8 ja sve ostalo
stavljam na čekanje a obavljam ono što je NAMA bitno da funkcioniramo stabilno, ako idu spavati u 9, onda otkazujem sve i nema drugih, da se svijet ruši.
vidim da na takvom režimu svi prolazimo bolje i trudim se poštovati njihovu/ našu rutinu.

nadalje, recimo što se tiče igračaka o kojim priča rehab kod mene je princip isto - u vreću i na tavan - igračaka NEMA
ne brineš o njima, ne pospremaš pa ih ne trebaš ni imati. ako nešto imaš tad očekujem da o tome vodiš računa. ja mogu pripomoći povremeno ali to nije MOJA dužnost.
nisam nikada ucjenjivala hranom i mislim da to nije dobro jer im daje možebitne ideje za poslije kad malo porastu, a i hrana je nešto što se kod mene ni u kojim uvjetima ne uskraćuje.