Emocionalno jedenje /ovisnost o hrani

[Canaj]

curke, znam da se sve veselite pozitivi ovdje, ali ja sad jednostgavno moram malo "zacmugat" o tome kak se borim sama sa sobom i valjda sa "šećernom ovisnošću"....
sve ja kužim u teoriji (vježbanje, zdrava prehrana) ali evo - polako to kod mene ide...čim mi dođe neki stres oko posla ili nekih obaveza odma mi se uključi neki "unutarnji alarm" za slatko ili za krušnato
baš se moram ono - svadit sama sa sobom, hoću li uzet nešto slatko ili neću ...hoći li pojest sad neku krišku više ili manje....
ali ajd bar mi za bicikliranje ne nedostaje motivacije i sve si mi mislim - eto neki korak sam poduzela pa se tješim - ustrajat ću na tome pa ću ovu hranu zriktat nekako postupnije ...iako ,sad ozbiljno razmišljam - kad mi prođu ove neke brige oko posla još tjedan dana, ako se ovo ne promijeni u mojoj glavi onda ću morati neki ozbiljniji lchf odvalit pa da vidim

a možda sam i preambiciozna....iako ne očekujem neke super rezultate, na brzinu, ipak me sad već jako jako zasmeta ovo neko robovanje hrani....a imala sam tako nekih odličnih par dana...slobodnih... točno sam osjećala koliko mi hrane treba i koliko mi nešto šteti....

uh ja sve proživljavam u nekom filmskom stilu

ps sad vidim post od sirius...izgleda da i ja tako nekako dva koraka vamo pa jedan ukrivo