Vissnja, da li si možda probala razgovarati sa direktoricom, ili eventualno razmisljala o drugom vrtiću?
Printable View
Vissnja, da li si možda probala razgovarati sa direktoricom, ili eventualno razmisljala o drugom vrtiću?
Ajme Vissnja :(
mi nemam direktore u vrtićima, ni stručnu službu, imamo samo glavnu vaspitačicu
sa njom naravno jesam, ona je podržala stav svojih koleginica (kao što rekoh, to je opšta klima u vrtiću celom, osam teta)
i da, razmišljali smo i o promeni vrtića
imamo u komšiluku puno dece istog uzrasta koja isu u različite vrtiće u našem kraju
u razgovoru sa ostalim roditeljima došla sam do zaključka da je to opšta klima u svim vrićima
zapravo, već 5-6 godina naš vrtić važi kao najbolji u kraju, u smislu da ima manje grupe i o deci se "super brinu"
u ostalim vrtićima ima preko 35 dece na dve tete
Pa, ali ja bih na tvom mjestu, pitala tete u čemu je problem? Pitala bih ih ne kako da one sankcioniraju drugu djecu, jer to nije moj nego njihov posao ve kako da ja svoje dijete poučim samoobrani, kako da dijete stavom daje do znanja da se njime ne može brisati pod? meni je jasno da kad boli moje dijete boli i mene princip je najjači u nama, ali ja sam kad su mog sina u školi uzeli na pik uz još jednog dječaka, otišla školskom psihologu sa svojim djetetom, ne želeći kazniti zlostavljače nego s ciljem da moj sin nauči kako se obraniti, kako reći Ne. Mama njegovog supatnika je smatrala da nema šta njen sin ii kog psihologa kad je on normalan, on nikog ne gnjavi i ne tuče, i sad 4 godine kasnije, moj sin ide u školu bez straha a i dalje ima krive noge i fuflja, a ta mama i dalje poduzima sve da škola nešto poduzme oko zlostavljača. I je, ona je u pravu, škola se treba postaviti prema zlostavljačima strože, ali i prema zlostavljanima također, moraš ići psihologu i naučitii moraš.
I nije moj prijedlog vrtića da teta pije kavu dok djeca divljaju, ali da teta mora nadgledati pomirenje nakon svađe, kako često biva, to mi je zlostavljanje, figurativno.
ok, o kojoj dobi tu opet pricamo?Citiraj:
casa prvotno napisa
jer niej isto radi li se o klincima od 3g koji jos uce kako se svadjati i kako se miriti, a da bi to znali netko im treba i pokazati ili o starijoj djeci, zar ne?
casa smešno mi je to što pišeš, od muke mi smešno
nedavno sam išla opet na individualni razgovor, imam utisak da se samo ja prijavljujem za te individualne
kad pitam tetu kako da pomognem svom detetu ona kaže: ali ona je super, ona je divna, poslušna, sa njom nikad nikakvih problema
ja kažem da, ali ona ima problema sa drugom decom, a na to dobijem: ojačaće
tete naš problem uopšte ne shvataju ozbiljno
stručnu službu u vrtiću nemamo
moje dete je razvilo svoj sistem odbrane, ona devojčicama kaže da je vređaju i da joj smeta kad joj se rugaju, a onda, ako ne prestanu, zatraži pomoć od tete
pošto je ne dobije, ona ih ignoriše
i ja sam jako ponosna na nju, ja bih valjda sedela u nekom ćošku i plakala od muke da mi neko to radi
ali i nju to muči, muči je najviše što ona nikad nije dobila od tete potvrdu, ohrabrenje, vetar u leđa
nikad nije čula od teta (koje su njoj bitne, autoritet, poštuje ih i sluša) da takvo ponašanje nije ok, da nije u redu rugati se
a očigledno joj treba da to čuje
u CAP programu upravo naglasavaju povjerenje djece u odrasle (odgajatelje, ucitelje, roditelje) i rad kako djecu osnaziti da imaju povjerenja u odrasle da im se zlostavljanje prijavi.
u vissnjinom slucaju se ne radi o djecjim svadjama vec o sikaniranju, bulingu i zlostavljanju.
pa ne mozemo ocekivati da ce to djeca sama rijesiti jer ih, eto tako, pripremamo za zivot.
da, uci se djecu i kako da se obrane, ali da se u to ukljuce i odgovorne odrasle osobe i rijese to.
ovako kako ti pises izgleda mi kao da je zrtva sama kriva sto je zrtva jer nije dovoljno jaka nebiti zrtva.
potpis na gitu75.
imam dvoje, jedan je vrtića grupa a jedno jasličar.
i jedan i drugi su krenuli sa 15.mj. u vrtić, i jedan i drugi se prilagodili u roku od dva tjedna.
i plakali su, ništa više ili manje od druge djece.
i jednog i drugog je čuvala baka dok nisu krenuli u vrtić (tih par mjeseci) ali baka ne živi s nama, a druga radi pa opcija vrtić je jedina opcija.
kako ima svakakvih roditelja tako ima i svakakvih odgajatelja u vrtiću. nije svatko za svaki posao.
tete od malog su ok, mogli smo i bolje dobiti ali i lošije, pa eto nekako smo se pomirili s ovima koje ima.
od curice još ne znam točno kakve su jer ih nisam dobro upoznala.
i svako dijete je drugačije, svaki roditelj je drugačiji. ali smatram da je vrtić dobra stvar za njih, evo barem za moju djecu.
Gita75, ni ja ne idem na letovanje jer nemam novca za to. Pa preskačem teme o tome, a čini mi se nekad da ih ima milion na milion strana, i šta se zaboga ima toliko raspravljati o šatoru za plažu :)?
Mene je casa isto zbunila, ja sam već napisala šta ne razumem-u čemu je manifestacija superiornosti edukovanog odgajatelja ako nije naročito bitno ni razvijanje kreativnosti i drugih veština kod dece, a ni moderiranje njihovih odnosa na odr. način? Puštanje da deca budu ono što jesu bez uplitanja-pa, tako smo se uglavnom igrali leti ili nakon vrtića- na ulici bez ičijeg naročitog nadzora. Te igre su mi ostale u divnoj uspomeni, ali to su bile sve igre napolju i kao takve superiornije nad boravkom u zgradi, bar po mojim standardima.
Ali to su bila deca čije ponašanje JESU moderirali i u vrtiću i kod kuće. I poštovala su se određena pravila, što društvena, što ona o opasnostima.
I ja duboko verujem da je čovek društveno biće kojem je tu i tamo neophodna poduka. I da ne mora sve da uči oponašanjem kad već ima tu divnu mogućnost komunikacije. I ne mislim da je taj način-pusti decu da se snađu-niti neko moderno dostignuće, niti naročito dobar da se iz dana u dan primenjuje. Zato što mislim da se neće naročito skrenuti dečji razvoj ili uništiti karakter ako se detetu tu i tamo diskretno sugeriše kakva sve rešenja nekog problema postoje. Jer je dete malo, i nema iskustva. Jer možda nijedno dete u grupi nema iskustva o tom problemu.
Crtica od pre par godina-dva najbolja druga, 5. raz. osnovne, smrtno se posvađali i dogovorili tuču posle škole. I ceo dan su mizerni zbog toga. Jedan od nastavnika načuje na času o čemu je reč, ispita obojicu šta se sve desilo, i pita: "Pa, dobro, što se prosto lepo ne pomirite? Pružite ruku i izvinite se. " I deca se pogledaju, pruže ruku i pomire se. I kažu: "znate, nastavniče, nismo se ni setili da to može i tako. " A deca normalne inteligencije.
Pa se ja još od tada pitam ima li baš toliko koristi od puštanja dece da se sami izbore uvek i svuda.
Vissnja, valjda se ova moja teta obrazovala na istom mestu kao i te tvoje.
Jer i ja sam prošla identično-stalno sam imala utisak da nalećem, i nalećem i nalećem na isti zid.
I moje dete je izolovala jedna drugarica, zabranjivala da se druži sa drugima-benigni problem, ali ja nisam umela da ga rešim. Jer je nešto u mom vaspitanju očigledno takvo da koliko god ja ohrabrivala ćerku ona nije umela da se otrese dotične "drugarice". I meni je trebala konkretna pomoć, uputstvo-za mene, u čemu grešim, šta da radim, šta da ne radim. Jer takvih dominantnih ima bezbroj. a dobila sam isto jednosložne reči, smešak i opšte odgovore-super je ona, još je na adaptaciji, snaći će se tralalalala. I tako mesec dana. Pa, dobro, ne sumnjam da bi se ona snašla nakon 6 meseci ili 6 godina, ali zar je toliko bolje pustiti je da pliva sama? I u međuvremenu propusti da upozna ostalu decu iz grupe jer joj "drugarica zabranjuje?"
zen mi nije ugasio zdrav razum.Citiraj:
vertex prvotno napisa
leo- ne razumijem tvoju proširenu meatforu, ako ti se da pojasni.
Pa, ali mislim da me čujete drugačije nego što govorim. Ne mislim ja da je dijete krivo što je zlostavljano, niti da tete trebaju ignorirat zlostavljanje niti da vrtii trebaju nemat stručnu službu, što ne mogu vjerovati (pa zar zakonski ne trebaju zaposlenog pedagoga?) Ali ako nema psihologa u vrtiću, pa negdje ga ima. Ne znam ja tu vidiš ne bih čekala da se situacija u vrtiću promijeni nego bi s djetetom otišla negdje privatno. A tetama bih otišla zajedno s djevojčicom i lijepo rekla: Moju djevojčicu boli kad joj se ostale djevojčice rugaju jer je tamnije kože. Iva/Petra/Ana, kako bi tebi teta mogla pomoći kad ti se rugaju? I mislim da bi tad i tete shvatile problem ozbiljnije. Ili bi pak dijete samo imalo prilike vidjeti da tete ne znaju pomoći, da nije problem u njoj.
Od rečenice "riješite to sami" moj je u roku od godine dana iz osjetljive mimoze evoluirao u malog zlostavljača. Agresivca koji ne bira oće'l šakom il' stolicom il' nožem.
Jadne odgajateljice nisu znale što će, čini mi se da su blagoslivljale svaki dan kad je bio kući.
Nekoj djeci je jako bitna sigurnost, a u rečenici "riješite to sami" sigurnosti nema. Uzdaj se u se, pa kako bude. Čudma je dječja logika, moj je pokopčao da je bolje da on udara nego da njega drugi udaraju.
Ma kakvo "riješite to sami" u dobi od 3-4 godine!
Treba im pokazati i naučiti ih, netko pobere iz prve a netko iz pedeset prve.
Joj Anemona, ja šumom, a ti drumom. Upravo suprotno od onoga što pišeš, ja ne smatram da najbolje poznajem svoje dijete i da je moj majčinski instikt nepogrešiv. Upravo zato sam se u odgoju, njezi i obrazovanju djeteta okružila rodbinom, odgajateljicama, liječnicima, susjedama.... I smatram da od svakoga mogu čuti i naučiti nešto korisno i da mi svi skupa mogu pomoći da složim objektivniju sliku o svom djetetu. Naravno da krajnje odluke donosimo mm i ja, i te odluke također ne moraju uvijek biti ispravne. Ali previše je roditelja koji smatraju da oni znaju najbolje i da im nema što netko drugi govoriti, i to smatram lošim stavom, bilo da se radi o normalnom rasponu odgoja ili krajnostima.Citiraj:
Anemona prvotno napisa
casa sve se ja to slažem sa tobom i radim većinu stvari najbolje što znam
ALI to nikako ne potkrepljuje priču o školovanim odgajateljima, socijalizaciji i ostalom
samo sam to htela da naglasim
dakle, da nismo imali ovakvo iskustvo i ja bih imala isti stav o vrtiću kao ti
zato sam je upisala iako nije morala da ide
da dobije ono što kod kuće ne može
rehab, a ja sam ovdje u valjda minimalno 5 postova napisala kako smatram da ima oko sebe dovoljno ljudi redovnih, stručnih i obiteljskih da me upozore kad zastranim i ne vidim razlog zašto mi za to treba baš još i neophodan vrtić.
Gdje onda ti mene ne razumiješ?
evo, sjetila sam se dobrog primjera. na temi prvašića 2013/2014 javilo se mnoštvo nas mama čija djeca idu u prvi razred komentirajući školski program. ovako to izgleda: stvarno nam je ok, uče pisana slova, imali su diktat i ispit iz matematike do 10, za vikend malo skupa učimo, sve funkcionira. druga kaže: ja ne znam zašto su tako nabrijani, već ispiti, pisana slova, brojevi do 10 i zadaci riječima, užas, pa oni su još mali, a pod takvim pritiskom. treća kaže: cijeli sustav je besmislen. kakva svrha je štrebati što je umanjitelj, a što umanjenik. gluposti. četvrta kaže: mom je sve lako.
i tako. karikiram sasvim malo. svi imaju isti program. i nije stvar u različitim učiteljima i školama, jer tako prije informacija pričaju mame iz razreda mog sina.
i sva poanta je u tome da nisu sve te mame u pravu. a ne da jesu, što se na ovoj temi uzelo kao bozja istina na početku. a ja mislim da takav nekritični suport daje lažni osjećaj sigurnosti i samoispravnosti, od kojeg na kraju i mi i dijete imamo puno više štete nego koristi. zato sam se javila na temu, a ne da nekog uvjeravam da je vrtić super mjesto. moja uostalom ima tetu cuvalicu.:mrgreen:
Tako je. Pošalješ dijete na socijaizaciju, a na kraju socijaliziraš tete (u ovom slučaju).Citiraj:
vissnja prvotno napisa
Trampolina, sve je to meni jasno.
Međutim ako ne možeš promijeniti ni vrtić, ni tete, meni se casin prijedlog sa psihologom čini vrlo suvisao.
Višnja, ja bih jos dodala, da koliko ti god to zvuči teško i nezamislivo, probaj također polako mijenjati svoju percepciju svoje curice kao žrtve.
Jasno mi je da ona želi potvrdu tete, ali ako tvoji razgovori s odgajateljicom ne daju ploda, ona je vrijeme da pomognes svojoj curki, da uvidi da teta na žalost nije u stanju njoj dati tu potvrdu.
Nije to nimalo jednostavno za dijete, ali je u svakom slučaju bolje nego kako je sada.
Ja razumijem tvoju frustraciju i bijes i sve.
Ali to neće pomoći tvom djetetu.
Obzirom da kažeš, da ona već ima neke svoje strategije, osnazi je u tome, jača je nego što misliš.
I osnaži sebe i pokušaj korak po korak vidjeti svoje dijete kao jaku osobu, koja se može nositi sa problemom.
e hebaj ga sasa sad :lol:Citiraj:
sasa prvotno napisa
al si me nasmijala s ovim.
ne stignem, preletjela, čekajte me :lool:
Sasa, super si to sazela.
Da je netko u prvom razredu uzeo 5 mama iz razreda moje kćeri (možda bi situacija bila drugačija da se radi o 5 tata :mrgreen:) i s njima razgovarao o školi, taj bi pomislio ne da se radi o 5 učiteljica i teta u boravku, nego o 5 škola.
Ja ne razumijem što se uzelo kao božja istina na početku?
preteatralna sam u izrazaju. puno se puta reklo: dobro si postupila jer mama zna najbolje. slusaj svoje srce. ti si mama i znas svoje dijete. pedagogica je loša. i tako. dakle, kao osnovna premisa se uzelo da je mamin osjecaj ispravan.
Baš tako.Citiraj:
trampolina prvotno napisa
U našem vrtiću sve rješavaju tete. Na sve svađe, tuce, ruganja, maltretiranja se reagira odmah. I to stvarno super funkcionira.
Kad mi je dijete počelo nositi naočale jedan mali (ne iz njene grupe) joj se nasmijao u lice, onako u prolazu na hodniku i dobacio da izgleda ko bakica. Nju je to naravno jako pogodilo i rasplakala se pred svima. Teta je vidjela i dovela dečka kasnije kad se smirila u njenu grupu da se ispriča, a nacrtao je i crtež isprike. Baš lijepo. Poslije toga više nije bilo komentara o naočalama.
Strah me uopće pomisliti što bi bilo da je teta rekla riješite si to sami, okrenula se na peti i otišla :roll:
Da nisu sve mame u pravu.
I ne socijaliziraaš ti tete, tetama se ne baviš. Njih ne odgajaš, one su pružatelj usluga. Ako nisu onakve kakve ti misliš da bi trebale biti ili se pomiriš s tim ili ispišeš dijete, jer tete nisu kakvima ih želiš. ( S tim da ja mislim da je to pogrešno, jer ne idem ja u vrtić nego moje dijete koje nije ja). Ako tuku djecu, ako gledaju kako se djeca mlate do krvi i viču Šora, šora ili ako mjesecima govore tvojoj djevojčici Šta cmizdriš? Vidi se kakva si, normalno da se neće igrat s tobom! prijaviš ih, ne ravnatelju, nego policiji.
Ovo je primjer onoga što dijete treba naučiti: ne moraju svi ljudi biti kakvima ih ja želim, ali ja ne moram pristati biti njihovom žrtvom... U redu je da mi se ne sviđaju i da se ja njima ne sviđam, ali nije u redu zlostavljati ih niti da oni mene zlostavljaju.
casa, zlatousto jedna. svaku ti riječ potpisujem.
Pa, ali između rješite to sami i ispričaj se postoji cijeli spektar djelovanja. I mene je recimo baš smetalo to da se djecu tjera u vrtiću da se ispričavaju i mire kad tete požele. Pa svaki sukob čovjek treba proradit, treba otpustit, treba uvidjet da je pogriješio, treba dozrijet do situacje isprike i pomirenja. Ne vidim koji je smisao u isprici, ako nije iskrena, kao ni u pomirdbi pomirdbe radi?
I nisam psiholog. Pa se ne trebate bojati da tražim nove mušterije...Ako Vam pak treba prijevod s talijanskog ili instrukcije iz logike, javite se...
Casa imaš vrlo proaktivan pristup stvarima. I jedan ne bas često viđen pogled na problematiku.
Ovo s tvojim sinom i psihologom mi se baš usjeklo. Otvaras neke nove prozore...
pisem jedno pola sata odgovor i mala (koja jos ne ide u vrtic :mrgreen:) me prekida i u toku misli i u pisanju. pa sam odlucila pobrisati sve i reci ti ukratko: zbog kompleksne situacije i razlicitih parametara i individualnosti djece ne mogu ih sve svrstati u jedan "grad". ali prema odredjenoj mikroklimi mogu i unutar njih gledati statistiku. ni sad ne znam koliko me razumijes, a i nebitno je.Citiraj:
sasa prvotno napisa
sto se tice majki prvasica, ja ne gledam na isti nacin kao i ti nekriticki. mislim da te majke razmjenom iskustva promislajju o svemu.
i da na informacijama ne nastupaju: znate, mislim da je taj program preagresivan za moje dijete vec- kako moje dijete prati program, trebam li nesto promijeniti, stagod.
pa i mene je to potaklo da pitam uciteljicu da li grijesim sto sa svojom kod kuce ne radim apsolutno nista, pregledam biljeznice 1 u 2 tjedna. ne uzimam da sam sveznajuca. ali prateci dijete shvatila sam da joj ne treba moja pomoc. i tu potvrdu nasla i u uciteljici.
casa, znam da ti to nije bila namjera reci niti tako mislis.
da, dijete treba osnaziti ali ne treba ni elinimirati ulogu odgajaca/ucitelja/roditelja, onog tko je za tu djecu u tom trenu odgovoran i ne pozivati ih na odgovornost.
:lol:Citiraj:
casa prvotno napisa
Ja sam pitala jer si mi zvučala nekako jako zrelo.
Imat ću te u vidu za logiku.:-)
ti misliš da nije, ja mislim da je dobroCitiraj:
casa prvotno napisa
ja se ne slažem s večinom ovog što si pisala na temi
svoje dijete sam ispisala iz vrtića gdje tete ne zanima ništa osim kako u miru popiti kavu i popušti što više cigareta u smjeni, e u takvom vrtiću je odgovor na sve bio riješite si to sami
pa sad... kako kome paše. tete su tamo da reagiraju i gledaju što se događa.
LOL ja sam se sita ismejala...
Ja rekoh negde na početku da je mayato dobro uradila ne zato što je majka uvek u pravu a pedagogice uvek loše, nego zato što sam njen slučaj razumela (ili projektovala, ako će to zvučati objektivnije) kao slučaj majke koja kod deteta vidi problem u ponašanju, a ostala je bez pomoći. Jer stručna služba ne vidi problem.
Neka je i u pitanju slučaj prezaštitnički nastrojene mame-zar nije i to nešto što bi stručna služba trebalo da ume da reši na neki taktičan i prihvatljiv način osim "videćete vi kako grešite?". Nije se mogao predložiti neki probni rok, reći : "mi ćemo uraditi to i to, dati sve od sebe, vi sa svoje strane uradite to i to, ima li nečeg čime ste vi nezadovoljni?" Ili nešto slično tome-a da mayato ne ode sa utiskom sa kojim je otišla?
I naravno, ja sam pretpostavila (projektovala?) da je mayato popričala i sa tetama o promenama ponašanja deteta. Zar nije mogla i od njih dobiti nekakav konkretniji savet osim uobičajenih uveravanja da je u vrtiću sve u redu? Neku preporuku, predlog da dete odvedu psihologu? Bilo kakvo rešenje osim nikakvog?
Eto, ja sam zbog toga rekla da je mayato bila u pravu kada je ispisala dete-jer nije naišla na odgovor, saradnju, pomoć, a na samom početku. koliko sam videla iz svog vrlo skromnog iskustva sa vrtićem, ako nema saradnje odmah, teško da će je biti i kasnije. Možda su i tete i pedagogica samo prosečne radnice, a ne i loše, ali očigledno ovu konkretnu situaciju nisu rešile uspešno, tj. nisu ni shvatile da ima "situacije".
Naravno, u toku sata u dijete izvrijeđat po svim osnovama i klepnut par puta da vidim zna li se obranit... naravno ovo sve samo uz nadoplatu
evo casa ja se sad potpuno slažem sa tobom
odrasli (tete u vrtiću, roditelj u parku...) treba da usmeravaju, predlažu, a deca da reše
da im daju vremena, da im objasne, da ih nauče da ima sukoba i sukoba, da ne moramo svi sve da volimo, da ne moramo oko svega da se slažemo ali da moramo da se poštujemo. da im predlože načine na koji bi neki sukob trebalo da se reši. da budu moderatori a ne sudije. i da vide kad je nešto samo dečija igra i treba pustiti a kad treba intervenisati. moraju pratiti grupu i odlučiti, znati (tete možda i bolje od roditelja koji su pristrasni) kada da se umešaju
a to svakako nije: snađi se
ali kada imaš vrtić od 70 dece u kome sve tete funkcionišu po principu: snađi se (naravno, neke su bolje, neke gore, ali to je opšta klima) onda tu niko ne profitira. i klinci koji nemaju problema ali vide da se buling toleriše, i oni koji vrše buling, niko od njih ne profitira
i zato ja ne mogu da zastupam tezu da je (svaki) vrtić svakom detetu potreban i dobro dođe
seni, hvala na savetima. ja nju zapravo i ne gledam kao žrtvu, divim joj se iz prikrajka kako je ona to rešila. ali da ju muči, muči je, da joj nije lako, nije. pre par nedelja je deo grupe bio na zimovanju, bile su sve devojčice osim moje. išla je u vrtić pevajući. i opet kažem, ona je takvo dete, dobro je ona to izgurala. ali se iskreno radujem kraju školske godine kada ćemo se pozdraviti sa vrtićem.
Forsiranje lažnih ispričavanja nije rješenje za zlostavljanje (bilo dobro ili ne bilo).
Normalno da treba raditi i sa žrtvom zlostavljanja, i osnaživati ju - ali treba i zlostavljačima dati jasno do znanja da im je ponašanje neprihvatljivo. I sankcionirati ih. A to se radi slabo ili nikako.
Mala djeca mogu sama rješavati dječje čarke, ali ozbiljne probleme jako teško, uz sve osnaživanje ovoga svijeta.
Nažalost, razliku između dječjih čarki i ozbiljnih problema obično dobro vide samo roditelji zlostavljane djece.
Pa sam ja zato napisala da posao pedagoginje jest da ju baš mama koja sjedi do nje čuje ono što joj je rečeno, a kasnije da bih ja na mayatinom mjestu, sad, kad je sve gotovo, otišla do žene i smireno iznijela kako me poljuljala i pitala ju Jesmo li prošli put mogle drugačije razgovarati? Ali to su svi previdjeli, jer eto ja se javljam da trljam sol na ranu...
Gotovo ti je Zara1, sad ćeš do groba rješavat sve umjesto svog djeteta, ne bi li mu uklonila sve frustracije s puta. :zlurado_se_smijem:
Htjela bih reći da je vrtić "piece of cake", mala beba prema problemima s kojima ćete se tek susretati. Naime, vrtić nije obavezan. Hoćete upisati dijete u vrtić, pa ga ispisati, pa opet upisati, ili ne upisati uopće, ovisi samo o vama. Nitko vas na to ne prisiljava (osim životnih prilika, zaposlenja i sl. - ali nema zakonske obaveze). A kad dijete krene u školu, pa kad sretno otkrijete da na vašoj školi postoji tabla "Ovo je mjesto nulte tolerancije na nasilje", pa se ponadate kako je to sve sa smislom i razlogom - onda ćete tako oplest na nos da nećete sebi doć danima.
Sasi mooooram reći, da statistički gledano, postoji manji broj osoba koje u prosvjeti rade koje osim stručnosti u rad uključuju i entuzijazam i volju. Onaj srednji dio odrađuje, ma koliko bio stručan. A ostatak je očajan kako god okreneš. Eto, bila, vidjela, pobjegla, da ne bi bila osrednja.
Ja Leo stvarno uza sav trud ne uspijevam pratiti tvoj logocki tok sto mi je i zao jer me zanima kako promisljas o ovoj temi.
XCitiraj:
leonisa prvotno napisa
i od odrasle osobe koja cuva moje dijete ocekujem da vjeruje mom djetetu kad ga trazi pomoc ma kako se toj osobi cinilo da dijete nije ugrozeno i da pomoc odrasloga nije potrebna jer onda je nece traziti nmiti kad bude potrebna, jer ionako kod odraslih dobije kosaricu.
Šta ćemo sad, marta? Ne znama, ali ozbiljno vjerujem u onu pometi pred vlastitim pragom. Ja kao roditelj ne mogu odgajat tuđu djecu, ni odgajatelje, ni učitelje, niti bih to ikad poželjela ( Ne stignem ni svoju veselu trojku i kuću mesti), pa se onda u tom veeelikom i nepravednom svijetu bavim svojom djecom, svojom kućom i svojom nastavom. A ovaj stav da su svi bezveze, smatram potcjenjujućim...