Naprosto nije. :-/
Printable View
Naprosto nije. :-/
A dobro, onda nije. Znam da ti zvuči glupo, ali ja bih iskreno izvela neizvedivo ako je bračni krevet jedini način da dijete spava, jer sam bez sna luda.Citiraj:
mishekica prvotno napisa
Ja ne znam. Meni se to sve cini normalno. Oboje moje djece bili su bas takvi. S prvim je bilo lakse jer sam imala luksuz da lezim uz njega pa mu tutnem cicu ili ga umirim kad se probudi nakon dvadesetak minuta, a kad se rodila djevojcica, onda sam u pokusaju da ne zapostavim starijeg, cim bi ju uspavala izlazila iz sobe. Rezultat je bio premorena beba, teska vecernja uspavljivanja i tome slicno. Ja sam bila skoro posve sama s njih dvoje prva tri mjeseca i to definitivno nije pripomoglo. Ali iskreno, mislim da je malena pravo bebce koje se tako i ponasa. Isto iz tvojih opisa ne iscitavam zdravstvene tegobe. I iako vjerujem da postoje bebe koje sjajno spavaju preko dana, a jos bolje po noci, i to u svom kreveticu, drzim da su jako rijetke jer ja nisam susrela nijednu. Sve je to stvar perspektive, osobno drzim da su mi djeca easy to handle- a ponavljam, ponasala su se identicno kao tvoja mala.
Meni se isto čini ovo sve normalno. Moj sinčić je bio još i gori što se tiče spavanja, a sad sa 22 miseca nije se puno popravio. No meni je bilo lakše kada sam prihvatila da se njemu ne spava u 2 u noći, mi bi lipo ustali igrali se pjevali...onda kada je ustajao u 5 ujutro isto sam i ja ustajala, i tako redom znači ja sam se prilagodila njemu a ne on meni i MM-u.
No mi smo izgnali MM iz kreveta i spavali sam do godine dana, sada tata spava sa nama. Nikada nismo imali krevetić. U najgorim danima je znao prespavati na meni 2-3 sata al doslovno na meni u što uspravnijem položaju. Bolje je počeo spavati kada se sam počeo okretati na stomak i tako zaspivati. Nikad nije sam zaspao ili se sam uspavao, ili legao od umora pa zaspao... ma nemašanse. Jedino zaspe u sjedalici kada se dobro isplače naravno u autu. U kolicima je zaspivao jako malo. Ne voli vožnju nikakve vrste.
Tako da ja mislim da dite treba prihvatiti takvo kakvo je bar do godine dana, onda tek krenuti sa nekim odgojem spavanja i sličnog...
Našla sam staru temu pa vidim da manje-više svi imaju takvih problema.
Ne znam. Valjda ste sve vi bolje majke od mene. Ili ste bolje osobe. Ili ste mentalno jače. Meni je ovo prestrašno. I znam da trebam biti zahvalna što IMAM dijete, što je zdravo, veselo i zaigrano. Jesam, zahvalna sam. Ali ubi me ovo! Pojednostavljeno rečeno, nama je cijeli dan jedno veliko uspavljivanje. Nikud ne mogu s njom jer se unervozi, ne želi spavati, ne želi jesti u javnosti. Prolupat ću doma.
Ne mislim da je nošenjem mogu razmaziti ili tako nešto, ali ne mogu je ni toliko nositi. Pa ona ima 7 kg, a ja 50!
Ne bih rekla da mi je imalo razumno "čekati do godinu dana". Morat ću se vratiti na posao, a ona će morati u vrtić. U zraku čak visi opcija da se vraćam na posao sa 6 mjeseci. :-/ Tete je sigurno neće nositi cijeli dan i moljakati da se uspava. :-/ A sigurno neće s godinu dana doživjeti neki magični switch u glavi pa će odjednom htjeti spavati. :zbunj:
Par vas je reklo da je rutina ključna. Imamo večernju rutinu (pomaže li ili ne, teško mi je reći), ali dnevnu rutinu ne mogu nikako izvesti. Ne znam otkud bih i kako počela. Jedan dan se probudi u 5, a jedan dan u 10 (bio je to izoliran slučaj :mrgreen:). Sve varijacije između 5 i 10 zabilježene. Kako mogu imati rutinu s tim? Nije isto je li se probudila u 6 pa joj se ponovno spava u 7 ili se probudila u 9 pa joj se ponovno spava u pola 11. :psiholog:
Summa summarum, tako je kako je. Što prije se pomirim s tim, bolje za mene.
Misekica, probaj sto mislis da mozes, vidi kako ide. Samo nemoj prolupati, to je najgora opcija :)
Ja sam isto htjela poduzimati neke mjere prije vrtica, ali moje dijete nije sljivilo moje mjere. Onda sam rekla e nek te u vrticu preodgajaju (ne bas doslovno) i ocekivala sam da ce tete doci i reci da je moje dijete nemoguce uspavati- kad ono shock- u vrticu on lijepo spava, uzme medu, pokrije se i sam zaspe. A kuci smo se natezali par sati da zaspe! Jedno je doma a drugo u vrticu. Znam puno djece koja doma prave kazine oko spavanja a u vrticu druga prica. Do cega je nemam pojma, al ocito tamo nemaju izbora i uklope se u vecinu i pravila. Cuvaj svoju psihu i zdravlje, dijetetu nece nista biti od malo kmezanja, ali nemoj da ga sad treniras do krajnjih granica :)
mishekice, kod nas rutina nije bila vezana na vrijeme buđenja, nego na raspored "događanja".
Npr. znala sam u kojoj dobi može koliko izdržati budan. Ako je to bilo cca 2 sata, onda sam sve planirala tako da je dijete u vrijeme kad će biti pospan presvučen, bio na čistom zraku, nahranjen,... i onda uspavljivanje.
On je meni prvo dijete, kao i tebi tvoje i kreni od toga da trenutno imaš svo vrijeme svijeta da pronađeš modul koji vam odgovara.
Moj je spavao kao top, ali svako spavanje sam s njim preležala (a u to vrijeme nije bio dojen), ako nisam ležala, nije ni on spavao.
Zato uvijek napominjem da sam se preporodila kad s 2 godine nije više spavao popodne, jer me to ležanje več izluđivao.
Sve je moralao biti napravljeno i spremno da s njim legnem i da se ne trebam dizati.
Moja nije htjela spavati nikad, sa cca 1 god spavala je 3x po pola sata, a uspavljivanja su nam trajala sat vremena....
Ubila sam se da se to dijete naspava.
Noćima je visila na cici, nakon večernjeg uspavljivanja, spavala je max 25 min u komadu i do onda svakih 15 min buđenje i tako skoro do jutra.
Jedino rješenje mi je bilo, odreći se svog života u tom periodi i ići spavati sa njom. Ili sam skakanja do nje od svakih 15 min prihvatila pod normalno.
Spavala je sa mnom u krevetu pod cicom. Sama se je posluživala, a ja sam spavala. Ustvari bih ja rekla, da se moj mentalni sklop namjerno isključivao
po noći tako da barem malo odmorim mozak od nje. Naime, ja nisam radila, bila sam sa njom doma.
Sa dvije godine je prestala sa dnevnim spavanjem, ako se to od 25 min može zvati spavanjem.
Dan danas joj je spavanje gubitak vremena.
To je takvo dijete, temperamentno, znatiželjno, i super brzo živi.
Dok sam ja čista suprotnost....uh...
Tako da znaš mišekica, nismo mi jače mentalno, sve smo mi sto puta skrahirale, proplakale..i uvjek je nešto..i tako je u tom tonu prošlo to vrijeme i sad je po tom pitanju lakše, ali je zato došlo sto novih stvari.
Jednom kad dobiješ dijete sve se promijeni, nikad više nije ko po špagi, osim ako imaš lude sreće da ste svi nekog mirnog temperamenta.
Imam dvoje i tek kad sam to dvoje podigla shvaćam što su djeca.
I klanjam se svakome tko ima VIŠE djece, svaka čast, skidam kapu, ali ja bih pukla po šavovima da imam još jednu malu slatku buhtlicu :heart:
Pa naravno da se neće buditi uvijek kao da ima alarm u sebi. Lijepo je pratiš. Koliko ti može izdržati budna ? Moj može izdržati 3 - 3 i pol sata. Ako ustane u 6, ide opet na spavanje u 9. Ako ustane u 7, spavanje je u 10. Između spavanja ide jelo, igranje, šetanje, i sve tako. Uglavnom nam se dani poslože tako da sve ide otprilike u isto vrijeme (cca sat - sat i pol odstupanja). Pratiš njen ritam i daješ joj što joj je potrebno. I daj ne budi pekmeza, ako ja mogu čitav dan nositi bebetinu od 12 kg, možeš i ti svoju :mrgreen: Za vrtić ne brini, tamo će jesti, spavati i igrati se kao i sva ostala djeca, to najčešće tako završi. Moj stariji jučer izlazi iz vrtića sa šnitom kruha namazanog pekmezom :-o Doma kupujem najfinije pekmeze, ili uzimam domaće koje pravi svekrva, nikada, apsolutno nikada nije htio okusiti. A u vrtiću sve hoće i može. Nemoj uopće brinuti o tome.Citiraj:
mishekica prvotno napisa
mishekice, pa neka ne spava.
Igrajte mirnih igara, legnite obje na krevet i uživajte što ste skupa. Ne vole sve bebe spavati. I ne moraju. Neka te tješi misao da to bolje napreduje, što je više budna. Daj joj igračke koje su za malo stariju djecu, čitaj joj, nemoj je samo uspavljivati.
Možda joj je dosadno spavati. Svako dijete je drugačije.
A nositi bebu stalno dok je budna je normalno, sve dok ne propuže. Ili prohoda. Ili je stavi u viper i na radnu plohu. Uživat će gledati te dok radiš svoj posao. pričaj s njom kao da je velika. Ne buci-buci, nego objašnjavaj što radiš, opisuj boje i predmete, pričaj kao s velikom.
I nikako nemoj misliti da nisi dobra majka, ili, nedajbože, dobra osoba. Imati bebu nije lako. Treba sve presložiti u glavi i u životu. Nikome nije lako, jedino neke volimo baš biti sa jako malom bebom, a nekima je lakše kad poraste.
Možda da ništa ne očekuješ, ne slušaš što piše u knjigama, što ti kažu prijateljice. Ti si ti, tvoja beba je baš takva, i vi ćete naći svoj način.
A kad netko kaže: moja beba jede i spava, ja ne vjerujem, ma ni slučajno. Zdrava, pametna beba nema šanse da samo jede i spava. Kako bi joj se mozak tako razvijao?
XXCitiraj:
Možda da ništa ne očekuješ, ne slušaš što piše u knjigama, što ti kažu prijateljice. Ti si ti, tvoja beba je baš takva, i vi ćete naći svoj način.
A kad netko kaže: moja beba jede i spava, ja ne vjerujem, ma ni slučajno. Zdrava, pametna beba nema šanse da samo jede i spava. Kako bi joj se mozak tako razvijao?
Ma da, jede i spava, baš.
Pa očito je da i bebi smeta nespavanje, da je umorna i nervozna, mišekica je to više puta naglasila.Citiraj:
Beti3 prvotno napisa
Moja beba je bila dijete koje jede i spava. I to u svom krevetiću - po danu super, po noći još bolje. Naravno da nije SAMO jela i spavala. Ali cca 3 puta dnevno po sat-dva je spavala. Ja ne mogu do kraja razumjeti mišekicinu muku i ne mogu zamisliti kako je to mjesecima ne spavati i imati nervoznu i umornu bebu. Iskusila sam na vrlo kratko takve periode i i to mi je bilo više nego dovoljno.Citiraj:
Beti3 prvotno napisa
Ja bih bebu ipak odvela pedijatru na pomni pregled i pokušala sa zajedničkim spavanjem, rutinom.. što god bebi pomaže i paše da bolje spava i da nije umorna. Ne bi tako olako rekla "to je takva beba".
Već 7 godina pokušavam naći dlaku u jajetu, i nalazim, al badava mi sve, djete je u principu zdravo, čak zdravije od mogih vršnjaka.
Problemi sa disanjem, nedokazana alergija, dokazana intolerancija(badava mi to), mandule izvađene-još prisutni problemi sa disanjem koje nazivaju rinits koji nije alergijski i nitko nam ne daje terapiju i opet smo prepušteni sami sebi....
I unatoč svemu opet sve pada na djetetov temperament.
Teško je nešto naći uopće zdravoj, bebi, šta ju ići po bolnicama maltretirati?
Moja je po mojem mišljenju možda imala problem sa disanjem, to su moje pretpostavke, to je slamka za koju sam se lovila.
Težak porod, carski, odvojenost, Distony...jednako ne spavanje i zahtjevnost.
Možemo mi roditelji svašta dijagnosticirati, ali kad je dijete u principu zdravo, nemaš tu puno nego pokušati se snaći
kako najbolje djelovati i osluškivati djetetove potrebe i tako djelovati.
Nama je cica bila spas, cica je umirivala dijete i njezin nemir, cica nam je uvjek bila lijek pa makar taj lijek koristili i po tisuću puta dnevno, neka, glavno da joj je pomagalo.
Nisam puno o sebi mislila onda, tek sam o sebi počela misliti debelo poslije drugog djeteta :)
Takva sam i nisam mogla iz kože van isto kao niti moje dijete.
Mislim da je sve ovo bila neka faza. Ne bebina, nego moja. :) Hvala na komentarima. Pomogle ste mi.
Prestala je jako plakati / vrištati. Sad smo se vratili na ono kmezanje. Lakše mi je tako. :mrgreen:
Bila je jako dobra jučer cijeli dan, uz malo spavanja. I inače je jako vesela, zaigrana, brbljava, samo što se unervozi kad treba spavati. Sva je moja isfrustriranost nestala kad je zavrištala "mama". Ne znam je li bilo slučajno ili zna što znači, ali bilo je divno. :zaljubljen: Već neko vrijeme viče ma-ma-ma-ma i mammmm, a sad je baš onako lijepo rekla. :heart:
a da nije malo rano za to ?
Amen!Citiraj:
oka prvotno napisa
i moj je mene zazvao mama sa 6 mjeseciCitiraj:
jelena.O prvotno napisa
kad sam ga htjela ostavit da ga kuma čuva...
čule i kuma i ja pogledale se u čudu ,nismo mogle vjerovati...
i nisam ga ostavila ...ne taj put :-)
Možda je rano da bi shvaćala što govori, ali je činjenica da je to rekla. I to ne jednom. Osim toga, na repertoaru su joj da, ne, aha i jos neki glasovi koji se mogu protumačiti kao riječi. ;)Citiraj:
jelena.O prvotno napisa
Samo sam dosla navijati za Mini :) pametnica mala!