Našla sam staru temu pa vidim da manje-više svi imaju takvih problema.

Ne znam. Valjda ste sve vi bolje majke od mene. Ili ste bolje osobe. Ili ste mentalno jače. Meni je ovo prestrašno. I znam da trebam biti zahvalna što IMAM dijete, što je zdravo, veselo i zaigrano. Jesam, zahvalna sam. Ali ubi me ovo! Pojednostavljeno rečeno, nama je cijeli dan jedno veliko uspavljivanje. Nikud ne mogu s njom jer se unervozi, ne želi spavati, ne želi jesti u javnosti. Prolupat ću doma.

Ne mislim da je nošenjem mogu razmaziti ili tako nešto, ali ne mogu je ni toliko nositi. Pa ona ima 7 kg, a ja 50!
Ne bih rekla da mi je imalo razumno "čekati do godinu dana". Morat ću se vratiti na posao, a ona će morati u vrtić. U zraku čak visi opcija da se vraćam na posao sa 6 mjeseci. Tete je sigurno neće nositi cijeli dan i moljakati da se uspava. A sigurno neće s godinu dana doživjeti neki magični switch u glavi pa će odjednom htjeti spavati.

Par vas je reklo da je rutina ključna. Imamo večernju rutinu (pomaže li ili ne, teško mi je reći), ali dnevnu rutinu ne mogu nikako izvesti. Ne znam otkud bih i kako počela. Jedan dan se probudi u 5, a jedan dan u 10 (bio je to izoliran slučaj ). Sve varijacije između 5 i 10 zabilježene. Kako mogu imati rutinu s tim? Nije isto je li se probudila u 6 pa joj se ponovno spava u 7 ili se probudila u 9 pa joj se ponovno spava u pola 11.

Summa summarum, tako je kako je. Što prije se pomirim s tim, bolje za mene.