Printable View
ja to stalno radim, al u sebi. rijetko bas na glas. na glas pjevusim ono sto ocu reci, narocito ako se zelim "napuniti" energijom.
govorili su da sam ko mala stalno nesto fufljala i suskala, sebi u bradu.
valjda sam s vremenom to preselila sve u glavu.
pa je ovako ko u flopice- non stop monolozi i dijalozi. :mrgreen:
e pa tako i ja
ali ne baš baš naglas
nego razgovor koji se odvija u mojoj glavi
kao da prezentiram nekome sve što mislim
i onda se nakon nekog vremena osjetim iscrpljeno, kao da sam satima razgovarala
i da, taj neko koji me sluša nepobitno smatra da sam naravno u pravu i da je sve što je izrečeno logično i razumno :mrgreen:
u mojoj glavi je sve logicno. mora biti. inace je kaos. iako tu logicnost tesko mogu objasniti.
i cesto pisem opisno, primjerima. tako jedino mogu pojasniti svoje misli.
no tu dolazi do problema jer tu alegoriju ne tumace svi jednako.
Verbalka sam, prava. Ali mi nekad misli budu brže od rečenica, pogotovo ako se radi o nekim važnim, aktualnim temama gdje sam emocionalo upletena pa ponekad ne izreknem sve što bih htjela i kako bih htjela. Zato volim i pisanu riječ, mogu se sabrati i posložiti misli pa ih pretočiti u riječi.
e to! kad ne mozes pratiti misli. niti verbalno niti tekstualno (jer i dalje te misli treba napisati/natipkati, ne? :D) pogotovo kad one idu ko neki flesbekovi, kako ih prikazuju u filmovima. bljeskovi fotografija, ideja, koje se samo nizu i racvaju u nove.
Da. da…Tekstualno se prisilim, nekad ne uspijevam, ako je žučna rasprava pa stisnem slanje, a tamo - sranje :mrgreen: nisam rekla još ovo, nisam dovoljno dobro objasnila, nisam uporabila prave riječi…i tako :mrgreen:
Zamisli nas dvije na kavi :lol: 'ko bi tu koga popratio i skužio, lolCitiraj:
leonisa prvotno napisa
Uf, mislim da ništa nisi propustila s tim što nemaš ovu sposobnost. Čak bih ti rekla: pazi što želiš da ti se ne bi ostvarilo :mrgreen:Citiraj:
Nena-Jabuka prvotno napisa
Naime, upravo s tim imam velikih problema već godinama i još nisam pronašla rješenje. Zna biti vrlo neugodno.
ja sam, što se učenja tiče vizuelni tip, možeš mi čitati i pričati ali dok ja to ne vidim napisano, a još bolje i nacrtano (umne mape) nije to to
razmišljam svakako, u dijalozima, u slikama, kao i čokolada često pričam sama sa sobom, izleti mi ponekad i naglas
a za opuštanje, zaspivanje, sam razvila dobru tehniku: kad me nešto muči toliko da ne mogu da zaspim ja izmaštam da je sve suprotno od onoga što me muči (ili da mi je dete mirno ko bubica, ili da je sa MMom bajka, ili da imamo para ko u priči, da sa roditeljima imam odnos iz snova). odmah prestane da me muči jer shvatim da bi bilo dosadno. ili tako uljuljkana u lepom zaspim a onda ujutru razmišljam šta i kako.
Ja sam prije mogla zaspat gdje bilo. Mjesto i okolnosti nisu imale nekakav utjecaj na mene. Jednom sam zaspala u disku, ono, dosla, sjela odspavala, a nisam pila nista. Al to mi se negdje po putu promijenilo. Sad sam ko Nena. Legnem u krevet i onda krene rusvaj.Citiraj:
tanja_b prvotno napisa
e ovo sam te htjela pitati sta je to? :)Citiraj:
anledo prvotno napisa
:lool: I ja imam takvog sugovornika. Oni su najbolji.Citiraj:
flopica prvotno napisa
Jednom sam, kad sam bila mlađa, zaspala nakon dolaska s koncerta. Ne bi bilo ništa sporno, noć, umor, nešto se i popilo, ne previše, ali pretpostavljam da nešto jesam, da ne propadnu običaji, ali je bio problem što su nas dovezli doma neki dečki, mene i sestru, nisu bili ni dosadni ni ništa, ja im skuhala kakao, oni se zapričali za stolom, a ja zaspala usred razgovora. Usred priče pala glava na stol i ni makac. Rekli su idući dan da im nikad dotad nije bilo toliko neugodno, osjećali su se ko jadne dosadne budale.Citiraj:
Ja sam prije mogla zaspat gdje bilo. Mjesto i okolnosti nisu imale nekakav utjecaj na mene. Jednom sam zaspala u disku, ono, dosla, sjela odspavala, a nisam pila nista. Al to mi se negdje po putu promijenilo. Sad sam ko Nena. Legnem u krevet i onda krene rusvaj.
Mene sad ne muče neke bijesne misli baš navečer, spavam normalno, nego, kad sam i pospana po danu, nema šansi da zaspim. Dok ne dođe 11 navečer - ništa. A vidim MM, on bi mogao ko oni neki u Africi zaspati stojećki.
I ne, ne želim da to bude vezano s bolešću, tipa poremećaj štitnjače ili takvo što, spominje tanjaTi možda ne želiš zaspati po danu, ali te prevari san, ali meni i da osiguraš najljepše moguće uvjete, i da nema žive baje oko mene, trebala bi mi valjda neka teža droga da zaspim u pet popodne. Jer misli igraju svoje ludo kolo.Citiraj:
Naime, upravo s tim imam velikih problema već godinama i još nisam pronašla rješenje. Zna biti vrlo neugodno.
moj muz zaspe radeci za laptopom, s rukama na tastaruri, u sred koda. za stolom, kad god i kako god.
jednom sam probala neku njegovu mantru, kao legnem na pod i brojim od sto u nazad. i to ce me kao opustiti i zaspat cu.
dosla sam do kraja. nije mi vjerovao, tvrdio je da nema sanse da sam stigla dalje od 60.
a ja dva puta dosla do nule. ustala se i poslala sve kvragu.
kad me more misli, onda si izvucem neki od "heroj ulice" scenarija u kojem rasturam sve u svemiru, ono, svi me vole, svima sam duhovit i to. to me opusti pa zaspem. i ne dopusta da misli odu predaleko.
inace, ko sto vec rekoh, tv. i popodne ne mogu samo leci i zaspati, obicno si moram pustiti nesto. najgore je kad postane zanimljivo pa se borim sa snom :lool:
Leonisa i Optimist, potpuno vas razumijem! :sestre:
E, ovo kao da sam ja pisala. I imam doslovce isto iskustvo s yogom koje mi je pomoglo da donekle utišam svoj brbljavi mozak. Mentalne slike su mi slabija strana, ali glasovi ... uffff....Citiraj:
flopica prvotno napisa
Isto potpisujem i za nesanicu, s tim da sam u mladosti znala ustati ako ne bih mogla zaspati, uzeti olovku i istresti misli na papir. To je redovito pomagalo, a događalo mi se kad sam trebala donijeti neku odluku (promjena posla je klasičan primjer) i tada bih crtala vješala i nizala argumente "za" i "protiv". Sad nemam vremena za nespavanje :mrgreen:, a i godine donesu određenu vrstu stabilnosti koja je zapravo ugodna ako se ne bojimo starenja.
Ja svašta vrtim po glavi, a kad treba dobro razmisliti o nekoj odluci uopće ne slušam glavu nego trbuh. Kao da je glava šljaker koji sistematično obrađuje informacije, slaže prezentacije, a trbuh je sumanuti šef koji lupi šakom po stolu i kaže "ovako ćemo"... a da pritom na kraju niti ne pogleda prezentacije.
Kod mene nema veze s bolešću, išla sam više puta na pretrage, i štitnjače, i krvi, i EEG, i ništa. Svi nalazi su mi super, a ja i dalje kunjam u svakoj mogućoj prilici.Citiraj:
Nena-Jabuka prvotno napisa
Doduše, u pet popodne se ni meni više ne spava :mrgreen:
to bi znacilo da mi spoznavanje stvari, bica, pojava ide ali samo ako znam od cega je sto napravljeno. cjepidlacim. ne zanima me sira slika i cemu nesto sluzi, nego do cega je sto/tko sazdan.Citiraj:
leonisa prvotno napisa
zna biti naporno za ucenje jer uvijek postoji razina nize koju treba prouciti.
(nlp - neurolingvisticko programiranje)
:love:Citiraj:
Zuska prvotno napisa
ti tanji, ja tebiCitiraj:
leonisa prvotno napisa
kad slažem ormar, prvo lijepo sve razvrstam. onda ovlaš pogledam upute i zaustavim se na gotovom ormaru. a onda slažem sliku po sliku, uz upute.
ali prvi korak mi je najvažniji. ako mi netko poremeti razvrstavanje, nikad ormara kod mene.
za društvene igre ne čitam pravila, ne razumijem ih. igram, pa me u igri ispravljaju oni kojio znaju pravila. ako negdje zapnem, improviziram.
kod manuela isto tako, čitam kad zapnem i improvizacija ne radi :mrgreen:
a i ostalo mi slično kao kod cvijete
Ja razmisljam u slikama,zapravo kao film sa pripovijedacem.
misli nikad ne staju,ali ako ne mogu zaspati samo zamislim da sam na nekoj livadi,cure onak lijepo nasmijesene,mirne,lezimo i igramo se na dekici,oko nas zubor potocica,pticice,leptiri,cista idila,nekad upali,a nekad misli isto odu
a horor nocno vrijeme je od 3 do 6,ako se probudim i razbudim u tri,do sest tisucu misli i ogromnih problema
e, ovako i jaCitiraj:
magriz prvotno napisa
samo, kada ti to pišeš, mislim si kako si pametna
a za sebe kažem da sam površna
i kod mene neki film, kao i kod llelle, i isto vrtim what if scenarije i razgovore u glavi,
najčešće kad stvari ne ispadnu kako sam željela
od beskrajnog proučavanja nečega, moram reći da ipak najbolje učim ako mi netko konkretno pokaže
kako se nešto radi
a s vremenom sam postala u stanju složiti nešto prema uputama (ali recimo uzeti kockice i napraviti xy, e
to baš i ne ide, izgleda da mi takva kreativnost nije jača strana)
Ja razmišljam na potpuno isti način kako je Temple Grandin opisala sebe u TED Talks na Peterlininom linku, i moram reći da me je to malo pogodilo prvi put kada sam je gledala-vrtim slike detalja kao Google, svugde uočavam prvo detalje koje obično niko drugi ne vidi, često sam dobila etiketu sitničave cepidlake :). Ali ne mogu reći da teško uočavam celinu od detalja, naprotiv.
Razmišljam obično u slikama, ali ako razmišljam o tome šta bi rekla nekom onda obično "čujem" razgovor u glavi. I mozak ne prestaje da mi vrti zvuke i slike.
Definitivno sam hiperaktivni sanjar, mada, kada se osvrnem na svoje socijalne odnose u detinjstvu a i sada, ja ozbiljno podozrevam da sam neki oblik visokofunkcionalnog autiste koji je prošao neprimećen jer nisam imala nikad probleme sa samim govorom-rano progovorila, natprosečno brbljala celog veka, ali ja sam morala sebe da učim socijalnim veštinama koje su drugima bile normalne. Ono, prestani da izazivaš dete koje je već skupilo pesnicu da te udari; razmisli da li treba reći drugarici da si njenog dečka videla sa drugim; nemoj na intervjuu za zaposlenje reći da je iskrenost tvoja najveća vrlina itd...
mene je strah tebe potpisati :mrgreen:
jucer mi nije htio otvoriti video. sad sam ga pogledala i da, to je to...
s tim da sam ja jako rano propricala, s 10mj. onda sam s 13 zavrsila u bolnici i prestala pricati i hodati, sve sam iznova ucila i svi su me znali kao mirno, povuceno i pristojno malo dijete.
nije mi nikad pao autizam na pamet. istina, malo znam o njemu, moram priznati.
Joj ljudiiiii, kaj bi ja dala da mogu tak razmišljati u slikama... To je VIŠI NIVO, a ne niži. To je nova dimenzija.
ja nikad u životu nisam zaspala bilo kad i bilo gdje
moraju mi biti idealni uvjeti, svjetlost ni slučajno, odgovarajuća temperatura, vlažnost zraka, bez zvukova, raspored zvijezda- strašno nešto
zato mi je važno da na spavanje idem u otprilike isto vrijeme, pidžama, zubi, sat i knjiga. i čaša vode.
ko hebena stara baba
pomalo sam zavidna kad neko kaže da zaspe bilo gdje
mislim, ja sam jos u soku.
kad je rekla: kad netko spomene crkvu, obicno ljudi... i sad se u mojoj glavi dogadja "proces" crkve. i kad ga je ona prikazala, kako se dogadja u njenoj glavi, ostala sam skamenjena jer je upravo to bilo to, u mojoj glavi onog trena kad je rekla rijec crkva. naravno, ne te crkve, al taj proces.
peterlin, ne znam kakav je, al je uzasno tesko s njime u ovom svijetu. trebas biti fantastican govornik da uspjes sve te slike, filmove (a to su tvoje misli) pretociti u rijeci i nekome ih predstaviti.
koliko puta samo ostanes neshvacen. pa fustracije. ajme.
http://www.youtube.com/watch?v=MUPjUeXkmRY
kad opisuje videoteku u umu. TO je to!
leo, uzmi u obzir i možebitno vrlo izraženu tzv. vizualnu inteligenciju; kažu da se oni kod kojih je jako izražena, teže verbalno izražavaju.
ja sam ti tudum za sve te pojmove. do nedavno nisam nista znala, pa ni da postoje, a kamoli sta je to.
sta sve trebam sad izguglati i usvojiti :D
sto se tice ove domace videoteke, u svim mogucim raspravama s muzem on mi kaze da sam zlopamtilo, a ja mu pokusavam objasniti da nisam vec ako raspravljamo o necem sto se dogodilo meni se u glavi odvrti film dogadjaja i ja ga "prepricam". nije mi vjerovao :mrgreen:
vidim da je snimljen i film, moram ga skinuti :)
Ali, to je potpuno normalno, ne možeš pamtiti nešto što nije pohranjeno u slikama. Nisi ti zlopamtilo, samo ti je muž senilan :mrgreen:
hahahahahahah!
ok, rijesila sam autizam, kod autizma nedostaje intuitivnost, a ja je imam, na pretek :D
sad idem starcima poslati peterlinin link :mrgreen:
c/p
Vizualna inteligencija – obilježava je razmišljanje u slikama i viđenje slika u umu. Čovjeka s ovom vrstom inteligencije krasi sposobnost razmišljanja i gledanja na stvari u obliku slika. U svojoj glavi jasno vidi kako će neke stvari izgledati. Ima sposobnost vizualizacije i umjetničkog pogleda na svijet.
Karakteristike: vole imati svoj prostor za „mir“, pri slušanju muzike vizualni tipovi mogu „vidjeti“ riječi pjesme, dobri su u crtanju i slikanju, imaju smisla za boje, vole se lijepo i skladno oblačiti, vole fotografiju, film i video, razmišljaju i pamte u slikama…
LOL Sve ostalo potpisujem za sebe osim ovog, tj. ja VOLIM da se skladno obučem, ali nije baš da mi uspe svaki put, nekad budem i obučena kao Temple Grandin, što je mnogo gore od pomisli da sam autista :)...Citiraj:
Optimist prvotno napisa
Peterlin, taj viši nivo i nije baš bajan kad treba sliku prevesti u reči...Ja sam kao dete stvarno brojeve i slova videla u odr. bojama (OK, i danas ih tako vidim samo više ne obraćam pažnju...ali su me naravno gledali kao marsovca kada sam to jednom pokušala da objasnim drugaricama :) - posle sam čula za sinkretičko viđenje sveta pa sam se utešila....
I da, i moj muž kaže da sam zlopamtilo- a i ja mislim da je on samo blaženo senilan :)...
Ali stvarno mislim da imam neki problem sa socijalnim veštinama-možda bih se mogla ugurati bar u ADHD-ovce, jer imam problem da poštujem autoritet koji mi ne uliva poštovanje, nekad ne shvatam neke drugima očigledne socijalne finese, prekidam ljude u govoru vrlo nepristojno ali nesvesno i sl.
Toliko o mom pamćenju reči...ne sinkretičko, naravno , nego SINESTETIČKO viđenje, tj. kada su čulni opažaji pomešani...Vrlo glup lapsus :oops:Citiraj:
pulinka prvotno napisa
:lol:Citiraj:
pulinka prvotno napisa
tko je ono na pocetku napisao da mu se pored svega ovoga cini da uopce ne razmislja?
e sve mi se cini da sam ja u toj kategoriji. ne da ne razmisljam uopce, nego ne razmisljam u kojoj sam kutijici. koji je moj pretinac.
lastane, sto nije u redu? :D