Printable View
Problem je sto on radi, a ja sam od nedavno ne zaposlena. Dok sam ja radila, prioriteti su rezije, dijete, hrana... A njemu je hrana, sitni uzitci - njih puno, pa tek onda rezije. Meni ga glupo pitat za sve, cekam da ponudi, al ne ide. Jednostavno mu fali dio mozga zaduzen za to. Vidim da ne radi to namjerno. Morat cu pocet zicat.
Trina, hebemu miša, ja kao da u neku ruku čitam o svom mužu!
Istina ima malih razlika ali jako jako slična situacija. Posebno me se dojmio dio o šokiranju na nesposobnost nekih drugih žena naspram tebe (mene) same, ali i dalje stav kako je ono što u ovom slučaju i ti i ja radimo zapravo normalno.
Moj ti onda mene još zna i priupitati eli li ja biti takva nesposbna glupača ili kaj..Pa kad kažem da ne želim i da mi ne pada na pamet onda mi veli "Eto vidiš".
A emocije...da, što je to!? Ok, iznenadi me ponekad kad se najmanje nadam kad napravi nešto što sam spomenula prije recimo dva tjedna, kad me dočeka potpuno sređen bicikl i posebno me iznenadio kad mi je za Božić kupio parfem! Ali ja bi da malo više fizičke nježnosti pokaže kroz dan, onako neobavezno. Znaš o čemu pričam.
Eto ono u čemu ga mogu pohvaliti je to da po stanu ipak sudjeluje u kućanskim poslovima i to ne na način da ja njemu moram nekja govoriti nego zna i sam kaj treba pa to napravi.
Aime, pa uzmi punomoc na njegov racun. Digni koliko ti treba i plati.Citiraj:
Rivendell prvotno napisa
Ili plati ti preko njegovog internet bankarstva.
Inace, da se razvodite, imala bi pravo na pola, a ovako u braku moras zicati. Nemoj si to dozvoliti!
Što se toga tiče..ja mislim da moj ne zna ni kolika mu je točno plaća. Kartica je kod mene, čitač kartice je kod mene i ja se služim internet bankarstvom. I on isto ali mene pita kako:) zapravo, ja sam tu njega uzela zdravo za gotovo jer do nedavno nsiam bila ni svjesna kakvi muževi znaju biti po tom pitanju, meni je to bila sasvim normalna stvar, da ja, koja sam kući, imam karticu, kupujem sve što treba za kuću jer sam jedina i upućena u stanje. Onda sam malo pričala sa ženama pa shvatila da sam jedina, neke ni ne znaju kolike plaće im muževi imaju, a neki dijele financije-ženina plaća na kuću, režije i sve a muževa na njegove izlaske i kave..šokirala sam se. Ja da sad odem s njegovom karticom i potrošim 2000 kn na robu za sebe, on mi nebi rekao ništa. Tako da je po tom pitanju stvarno super. Ali i on moju karticu koristi kako mu treba.
@Rivendell
E, sad kad opet pročitam, čini mi se da sam pretjerala s pametarenjem. Ispričavam se!
Pisac je zapravo htio reći da je daleko lakše kad se sve dijeli pa i financije.
Tako je čak i jeftinije. Ako jedan partner uzme internet bankarstvo i punomoć na račun drugog partnera (pod uvijetom da ste u istoj banci), oba računa se vide na netbankarstvu i nije potrebno dva puta plaćati. Također je jeftinije uzeti jednu kreditnu karticu pa dati punomoć, nego plaćati dva puna članstva. Itd itd
Zajedno se vide svi toškovi pa je lakše balansirati.
Haha, sad sam se sjetila...Meni je nabolje kad se spremamo u dućan/van u šetnju ili na kavu/rođendan itd.
Uuuvijek ista scena (kad se ide ujutro u vrtić/školu onda sudjeluje full, oblači cure i tako to).
On "Idemo?"
Ja "Evo, idem ih spremiti"
...pripremanje veša tko će kaj obuči, pripremanje rezrevne robe, natezanje tko gdje, ponesi vodu, grickalice, rezrevne pelene/gaće/mramice/vestu/kajbivećmoglotrebati
On za to vrijeme sjedi i čita novine na netu u stvarima za po doma. Onda kad sam ja pri kraju, on se digne obuče za sekudnu i mene koja sam još sebe trebala spremiti pita
"Kaj JOŠ nisi gotova?" :gaah:
Mislim da je u braku jednome od supružnika uvijek više stalo do te zajednice nego drugome. Pa u skladu s time i više ulaže u to. Da li je to više ljubavi, više novaca, više fizičkog rada, više kompromisa...nije bitno, ali mislim da nije uvijek žena ta kojoj je gore. Može to biti i muškarac.
Ponekad su jedna, dvije vrline dovoljne da prijeđemo preko mana svoga supružnika. A svi imamo mane. I vrline. S time da nam nisu iste, ni one koje bi prešutjeli, ni one zbog kojih bi prešutjeli...
Čitam ja ovo i ne vjerujem,
Iako nisam u braku valjda se življenje skupa raćuna u to, da da moja bolja polovica se neće sjetiti nićega, ali ja uporno ponavljam usisaj, stavi zavjese, meni su visosko, baci smeće, obriši suđe i čovjek to ljepo i radi, treba mu reći,
Usput najveća vrlina mu je što se brine o svojoj kćeri, isto kao i ja mogu otići bilo gdje, i znam da će djete biti zbrinuto
Naravno da ima mana imam ih i ja , ali žene ionako teže savršenstvu tko bi zaboga nešto radio kada druga strana kvoca
Uh kad vas čitam vidim kako mene zapravo smetaju sitnice, zapravo me ne smetaju nego me izluđuju, npr.
čovjek pere suđe i na kraju pranja vode na podu ima toliko da mi šlape šljapkaju :roll:(jesu pločice, ali ipak). Uffff, kosa mi
u momentu skače metar visoko kad to vidim.
Kad on završi s tuširanjem (nemam zavjesu na kadi), na podu je bazen. I ako se već ne znaš otuširati da ti
ni kap ne padne vani (kao meni, jer ja čučnem u kadi, mrzim kad voda prska okolo :mrgreen:), a onda brate uzmi krpu, papir
pa to posuši i izbriši. Ali jok, "on voli vodu". Ili opere krušku i pusti da mu kapa nad pločicama, umjesto da je lijepo
otrese nad sudoperom dok ne prestane kapati.
I tako neke gluposti na koje sam alergična.
Al nekih ozbiljnih problema tipa financija-tu je super, superodgovoran, uštedjet će na sebi maksimalno, djece-brine o logistici više nego ja,
interesa za svoju bolju polovicu :mrgreen:, nemam.
Al u nedostatku ozbiljnih problema dobre su i gluposti za svađanje.:roll:
jedina stvar koja mi sada pada na pamet je MM nikad nije kupovao klincima poklone, odjeću, obuću - osim ako je išao sa mnom
i to bi moooožda htjela da je drugačije - ono, kad nekad/ikad ode u dućan s robom da kupi majčicu barem
ali, meni je to preveliki gušt, pa ga nisam to ni tražila (osim kad se kupuju pokloni za Božić, onda zahtjevam da ide sa mnom, čisto da vidi koja je to nekad muka, a ne samo gušt trošenja para)
i samo da još doda, sigurna sam da bi on imao za pisati puno više nego ja što bi mijenjao na meni :angel::mrgreen:
Prije 4-5 godina i ja bih bila pisala slično i čupala kosu.
U međuvremenu sam se pomirila da neke stvari ne mogu promijeniti. MM će napraviti sve, baš sve, ali mu sve treba nacrtati i detaljno objasniti. I neće to napraviti odmah kad sam rekla, ali će napraviti (u razumnom roku). I taman da je riječ o svakodnevnom poslu, svaki dan mu trebam napomenuti.
Emocionalni dio - meni ništa ne znači romantika, datumi, pokloni, ni ja se ne sjetim masu puta neke obljetnice. To mi je zadnja rupa na svirali.
Financijski dio je na meni, plaćanja, režije, općenito baratanje s novcem, i tako mi odgovara. Moj ni ne zna točno koliki mu je minus, i gdje sam mu prebacila novce od plaće. U fazama kad smo bili na knap s novcem bio je maksimalno odgovoran ( i inače je odgovoran s novcem).
Oko djece skoro pa ravnopravno sudjeluje, pogotovo odvoženje/dovoženje, kad je doma.
Ne mogu se požaliti na naš brak niti u jednom segmentu. Još da Z. malo poraste pa napusti roditeljski krevet, i sve 5.
A opet, u sličnoj situaciji prije 5 godina bila sam na rubu živaca, svađali smo se svakodnevno ( i nimalo konstruktivno). Ovaj pogled na naš odnos koji danas imam mi se puno više sviđa, zdraviji je. Neke stvari treba jednostavno prihvatiti. Savršenog nema.
MM je, recimo, škrtac,neodlučan, empocionalno se ne zna izraziti, vrlo je satiričan, i zatvorena je osoba. Ja sam, recimo, rasipna, emocionalno sam u sredini, i otvorena sam.
Naravno, ima on osobine poput požrtvovanosti, istrajnosti, dobar u duši, slab na mene i porodicu, općenito, vrijedan, uredan. Ali tokom odgoja našeg braka, u kriznim situacijama, pozovem se na ono što je već neko rekao: Neću da se svađam sa mlitavcem! i to ga pogađa, strašno ga pogađa.
Mene pogađa ako se desi da nakon svađe ne razgovaramo duže od 2 sata, jer ja ne podnosim napetost, svađat ćemo se dva dana ali nemoj da mi ćutiš.
I nije da se rijetko posvađamo, vrlo često, i prilično burno iznosimo svoja stajališta, borimo se za njih, i pravimo dogovore, ubjeđujemo jedno drugo. I najbolje pravilo koje koristimo oboje: Ne spominji stare svađe, ne izvlači nerješene stvari od prije 5 mjeseci ili 5 godina, pričamo samo o trenutnom ili budućem.
@ana.m ja sam imala još goru varijantu tog spremanja za izlazak. Sat vremena pre nego što treba da krenemo počnem da spremam sebe i decu, dojenje, menjanje pelene, oblačenje starije i sebe, a paralelno uz sve to i njega budim i opominjem da počne da se sprema. Taman se nas troje spremimo, mm ustaje, ja se ponadam da će začas navući nešto i krećemo, a on ispali čuvenu rečenicu: "Samo da se tušnem." Uglavnom nas troje provedemo još pola sata cupkajući u hodniku onako full obučeni. Pritisak mi skoči na 200!
Mi smo sad u plus fazi odnosa i jako sam zadovoljna mm. Mislim da su stvari počele da se popravljaju nakon što je on shvatio da je očekujem od njega da samoinicijativno prihvati deo odgovornosti za kućne poslove, a ja sam prihvatila da ću morati da ga podsećam na neke stvari tj zvocam.
Ali zahvaljujući MM mi danas imamo nešto ušteđevine, sve je na svom mjestu, meni su olakšani kućanski poslovi jer taj goni sve oko sebe da rade i čiste, par puta me spasio loše investicije i loše procjene saradnika. Nekada si kažem: Nađe rupa zakrpu:lol:
Citiraj:
ana.m prvotno napisa
veliki X
mrzim to
izluđuje me
osjećam se posrano kad živčani u autu a ja još prebirem po mozgu što sam zaboravila, pa onda još čim sjednem u auto krenem živčano preturat po svojoj torbi da vidim što sam zaboravila
Boldano nikako da MM usvoji.Citiraj:
eris prvotno napisa
Evo sinoć smo se poklali na mrtvo ime, rekao je da će mi idućih 6 dana biti živi pakao pa makar se razišli.
Ne znam što da mislim.
U toku večeri se zakačio za poznanikom, pa cijelu nervozu prenijeo na nas dvoje, eskaliralo je tako što sam, kad smo došli kući, na neki njegov bezobrazluk progunđala nešto sebi u bradu, on je to načuo i krenulo je. vraćanje u prošlost, izvlačenje starih sranja, itd itd.
Sinoć mi je bilo svejedno, bila sam i ja ljuta, ali sada mi je žao što smo se posvađali. Pustit ću ga danas otpuše, pa ćemo sjesti. Koliko god znam da ne voli to gunđanje iza leđa, mora prihvatiti da će se to uvijek događati pa neka se nauči više nositi s aitme. Isto kao što sam ja prihvatila njegovu naglu narav.
I ja sam prilično zadovoljna, sad, posle 13 zajedničkih godina. On se malo prilagodio, ja sam malo spustila kriterijume, verovatno i on, pa smo se nekako našli.
Nije to idealno, ali je ok.
Što se tiče kućnih poslova, nemam zamerku. Pre neki dan je sam uzeo i oprao frižider. Svako jutro kad ustane (ako ne mora na posao, a obično ide kasnije), opere sudove koji su ostali i pospremi kuhinju. Sam, bez da ga ja teram. Usisava, širi veš, ide u nabavke redovno.
Oko deteta je isto super, zna celo popodne da bude sa njom napolju, zna da je obuče u skladu sa godišnjim dobom, malo mu obroci štekaju, ali dobro.
Volim to što je avanturista, voli putovanja, ne mrzi ga ništa. Ja sam mnogo inertnija od njega.
Jedino mu zameram što ne zna da se svađa. I što svaku moju konstruktivnu kritiku, ono, iz najbolje namere, fino izrečenu, doživljava kao napad na sebe. Ok, razmisli on posle o tome, vidim po ponašanju i da usvoji, ali u trenutku kad mu kažem sav se naroguši i odmah gard. Te svađe nam štekaju, jer ih različito doživljavamo. Ja sam ono u fazonu to je normalno, malo se izduvamo pa idemo dalje, a on to nekako katastrofično.
Vidim ja da se sve vrti oko našeg prihvaćanja njih, kompromisa ali takvih da mi popustimo u njihovu korist...:) Teško da oni glavu razbijaju ovakvim stvarima. Ja sam shvatila da je moj muž dijete. Pravo malo dijete. Sinoć sam mu zaboravila reći da upali alarm za ujutro pa je zakasnio jutros na posao:) Meni je to nezamislivo.
Di takvi rastu? Nema šanse da moj bez podsjećanja išta od ovog napraviCitiraj:
vissnja prvotno napisa
Ja zbilja ne mogu griješit dušu i popljuvat MM-a do kraja, jer i nabavlja i sa djecom je 95% super (imam mu tu par zamjerki), kad zbilja zatreba uskoči i po kući pomoći, hoće skuhat, hoće organizirat zabavu za svo četvero (izleti, druženja, odmor), ali najviše me ljuti ta njegova Blizanačka dvoličnost - ili je super ili je katastrofa.
Nakon 16 godina veze, kraj 2 djece i hrpe egzistencijalnih problema meni treba mira i određena sigurnost u životu, a on je i dalje u fazi balansiranja na trapezu. Postalo mi je teško tako živjeti. Mislim da ne tražim previše.
Potpis na ovo. On stvarno sve obavi sto treba, i kuha i cisti (to drugo cak vise od mene); ali kao da ja trebam donositi sve odluke, i sto se tice malog i sto se tice zajednickog zivota. Kao da on mene prati.Citiraj:
ivarica prvotno napisa
Al ono sto mene smeta u nasoj vezi je i to sto je meni toliko stalo da on bude sretan i zadovoljan. Znaju njega puknit neka mracna raspolozenja i onda se ja pretrgam da ga uveselim, a to nista ne pali. Umjesto da ga jednostavno pustim na miru da bude takav kakav je i da se puno ne sekiram oko toga. Ovako mi se cini da njega stavljam u centar svog zivota, a to ne zelim. Kao da cijelo vrijeme (previse) mislim kako ce svaka moja odluka utjecati na njega umjesto da mislim sto ja zelim i kako ce moje odluke utjecati na mene. Mozda je sve to povezano i sa ovim nedostatkom odgovornosti. Kao da preuzimam i odgovornost za njega. Al tako na neki nacin i umanjujem njegovu odgovornost. A zaista to ne bih htjela raditi. Zapravo bih htjela postici neku ravnotezu, da mislim na njega, ali i da vise mislim na sebe.
Ja sam prije 2 godine, nešto smo sjedili na balkonu, i pogledala sam svog muža, onako dubinski, prosvjetljeno. Preplavio me osjećaj kao da gledam dječaka od 10 godina, a ja da ima neki 55-60 godina, takav mi je bio utisak. Stvarno sam znala koliko sam zrela, što za njega nikada nisam sigurna.
A btw, on je čitave 4 godine stariji od mene, pravi 40.godišnjak.
Mene smeta što me muž ne cijeni dovoljno, nega smeta što ga ja ne cijenim dovoljno..ali najveća stavka koja nas zeza je premalo sati u danu za sve obaveze i želje.
Imamo 2 djece koje traže svoje, veliku kuću koja traži svoje, vrt, vočnjak, puno radno vrijeme, dosta travnjaka koji treba održavati, rodbinske veze koje se pomalo gase od premalo kontakta, sada ima i pčelinjak s cca 30 košnica..
Mi se rastrgamo, doslovno, sami sve radimo, od kupljenja djece iz vrtića do svakodnevnog kuhanja, ma do svega..i jednostavno nemamo dovoljno sati u danu i postajemo nezadovoljni.
Kad dođemo doma pojedemo zajedno i vidimo se na pola sata kad djecu stavljamo leći i to je to, sve u žurbi.
Djeca su navikla, sada nam svima 4 treba cca 20 min od ustajanja do sjedanja u auto i pravac vrtić.
I tu počinju svađe, daj ti ovo, ja ono....zašto nisi ..uvijek ja moram....
Znam da moramo odvojiti vrijeme za sebe ali di??? Kada???
Svakodnevica nas je pojela i udaljili smo se...
moj je takav sam po sebiCitiraj:
Trina prvotno napisa
a i to što ja nisam kućanski tip, pa ako hoće da bude čisto i uredno mora i on čistiti i spremati :raspa:
Smeta mi :
- što ne vodi računa o higijeni kao nekad, danas mu i nije toliki problem preskočiti tuširanje ili zaboraviti parfem
- što slabo sudjeluje u spremanju kuće, jer kako kaže, sve izgleda dobro.
-što mu moram pet puta ponoviti jednu stvar da bi nešto napravio, a onda kad dignem glas zna reći da ga napadam
-što je manje spreman na kompromise vezano za gdje ćemo, kada izaći, što pogledati na tv-u ili kinu
-što mu je inicijativa za seks izravna, ali nimalo romantična
Ništa drugo mi ne pada na pamet.
ja ću krenuti po redu...od jutra...
dakle...zvoni mu alarm na mobitelu u 6...do 7 ga uopće ne čuje...
onda se sjedne na krevet pa kunja na sjedećke...ko stari deda...
pa se digne, kuha kavu...napamet...po osjećaju kojeg nema...umjesto da odbroji dve žlice šećera i četiri žlice kave...on pogađa...tako da je kava pitka svega dva puta u tjednu...vikendom, kad ju kuham ja!
onda uzme kavicu i ode na terasu, pa duma u tišini, pije kavu i puši...ja za to vrijeme oblačim sebe, ćupi, bedinam cucka...
onda ide na wc...gdje mora imati potpuni mir i tišinu...stres free...
i onda odjednom ustanovi da kasni na posao pa krene trčanje po stanu...naravno bezglavo...jer ne zna gdje je ključ, gdje mobitel, gdje cigarete (pa na terasi su!!!!!!!!)
onda smo na poslu....mir....
pa dođemo doma....ja oko ručka, cucka, male...on sjedi i duma na terasi....
pa konačno ručamo, on se diže od stola da si zapali jednu poslije ručka, u miru...ja i mala kupimo stvari sa stola, peremo suđe....
pa onda važno ode ili u garažu ili na neki fuš....pa dođe doma jaaaaaako je umoran, a ja i mala već spavamo....
i kaj je najbolje...više me i ne smeta...ovo pišem samo da vidite da postoje i puuuuno gori od vaših :)
Ma joj, sad ispada da ovaj moj niš ne valja a zapravo je bolji od puno muškaraca.
On recimo pere prozore, usisa bolje nego ja, kuha nam kavu poslije ručka, opere suđe u 50% slučajeva, baci smeće, pere frižider (uvijek on, ja mu samo pomognem sitnice), slaže kuhinjske elemente, kupa djecu. Sve bez da mu moram naglasiti.
U shoping idemo skupa, novce trošimp skupa. Ja platim kredit jer je na moje ime, on plaća sve režije i špeceraj. Slabo troši na sebe, ja puno više sebi kupim nego on sebi. Njega jedva možeš nagovoriti da su kupu poštene sandale ili hlače. A sve novce koje dobije na ruke stavlja na raspolaganje i trošim tko stigne uglavnom za zajedničke potrebe.
I ne izlazi, ne ide u kladionice i sl.
račune, režije, šoping u dućanu (špeceraj), plac, kuhanje - isključivo on obavljaCitiraj:
ana.m prvotno napisa
tu i tamo ja nekad skuham nešto, ako on nije stigao, a klincima treba dat jesti
ostale kućanske poslove obavljamo 50-50 - osim veša, to je moj dio
zato on radi sve poslove po dvorištu i vrtu
organizacijski dio života je uglavnom moj, ali provođenje u djelo (razvažanje klinaca u školu/vrtić/aktivnosti) je 70-30 na njemu
i tako
ali sve je to došlo postepeno, tj. meni se podrazumijevalo, tako sam se postavila (a i okolnosti su takve da ja radim 3 dana popodne - pa hoće-neće mora bit s klincima)
stvar je i u tome da je osjetljiv na zdravu prehranu i važno mu je (važnije nego meni) da jedemo zdravo (a i fino) - pa kuha
meni je dobro kad čitam ovakve teme, jer me podsjeti da ga ne smijem uzimati zdravo za gotovo i da mu kažem da vidim i cijenim što radi sve to
Ovako i moj.Citiraj:
Nego stav prema novcu , osjećaj odgovornosti prema obavezama i sposobnost (i želja) realnog sagledavanja situacije .
U stanju je slagati uplatnice na hrpu i ignorirati ih. Mene to izludjuje i jednostavno to ne razumijem nikako.
Jako je neodgovoran po pitanju financija i fin. obaveza, nema pojma koja mu je placa, kad mu je isplacena i koliko, koliko je duzan za rezije, koliko trosimo.
E sad, ja sam preuzela kompletnu brigu oko naseg stana, ali za prostor u kojem je nasa firma, trebao bi brinuti on (jer ja nemam zivaca jos i o tome misliti) i tamo je katastrofa. Na kraju ispada da cu i tamo morati o financijama ja brinuti jer ce inace samo gomilati ovrhe. :roll:
Ni moj ne zeli preuzeti odgovornost ni za jednu odluku vezanu uz obitelj i djecu - odmor, trosenje love, vrtic, skola, putovanja, ... sve ja iniciram, dogovaram, odlucujem, da njemu prepustim, svatko bi se sam snalazio, a on bi gnjilio na kaucu ... i ja sam sita Juulovskih izgovora o tome da im zene ne daju mjesta da preuzmu odgovornost. To je samo isprika.
Tesko razgovara o teskim situacijama pa se osjecam da je za sve probleme teret na meni da pronadjem izlaze, ovo nas u stvari najvise vuce na dno, od svega nabrojanog.
Iako se uvijek kleo da nece ni mrtav biti kao njegovi starci, bio bi preslika svog starog, da ga ja ne kljucam i bodem i ne mirim se s takvim partnerom tako da na kraju ispada dosta angaziran, osobito oko mladjeg (stariju nema kapaciteta shvatiti).
U kuci sudjeluje u svemu, ponekad i vise nego ja, prestalo me zivcirati sto mu moram neke stvari prstom pokazati, jer ih nakon pokazivanja napravi. Majstor je po kuci, sve zna napraviti i popraviti. Imamo medjusobno punomoci i u zivotu me nije pitao na sto i zasto sam potrosila lovu (vjerojatno ni ne vidi da sam potrosila :roll:). Jos uvijek se smijemo puno na interne fore, dovrsavamo si ponekad recenice iako smo udaljeniji nego ikad.
edit:Ovo je bilo nakon posta od mamash, a evo sad još cijela strana.
Ah, Blizanci! Znam. Kakva sigurnost u životu! Ali meni to ne smeta, jer život nije sigurnost. U sekundi ti se sve može preokrenuti. Pokušaj uživati u onome što imaš, jer ni novac na računu, a ni u čarapi, ni lijepa kuća, ni auto, ni posao-ništa ne mora biti sigurno.
To jest sada i treba prihvatiti tu sadašnjost. Ako se u glavi preslože prioriteti, život postaje puniji. Teško mi je razumjeti ljude koji ne mogu pretpostaviti da se život sastoji od mnogo trenutaka, a ne od planiranja i čekanja budućnosti. Mi smo sad i ovdje. Sutrašnjica je nešto lijepo i nadamo se lijepome, ali nikako ne možemo biti sigurni u to.
Zato, zanemarimo prolivenu vodu, zaboravljenu budilicu, preskočenu godišnjicu...Sve su to sitnice. Ako nam je u srcu ljubav za tog našeg Petra Pana, pa...volimo ga. Takvog, nesavršenog. No, naravno da ćemo ga suptilno popravljati, i same ćemo se suptilno popravljati.
Nije idealno ni meni, samo ja izvučem iz braka ono što mi paše, drugo zaboravljam. Srećom dvije (meni) bitne stvari su kod mog supruga velike, jedno je plaća, a drugo...Budimo realni, treba uživat najbolje što možeš u životu.
Joj Beti3, kao da sam ja pisala, osim što kod mog muža nije plata velika, ali ovo drugo jeste...
Potpis u cjelosti, danas mi je tako divan dan i stvarno ga kompletnog volim od do. Zanemarite sve moje prethodne postove:-)
Ja sam njega takvog dobila, čak je malo i popustio s godinama....:-P
Ma mene smeta taj njegov emocionalni dio možda najviše iz razloga što je bio puuuuno pažljiviji dok smo bili cura i dečko. Kaj ja znam, ne tražim ja od njega ruže i ne znam ti ja kaj, ali ovo kaj piše Trina. Hebemu miša, daj koju pohvalu, da, ok podarzumijeva se, ali nismo roboti. A možda se baš i ne podrazumijeva.
Ono kaj me još smeta je recimo činjenica da je on fin i neće se nikom zamjeriti, ono netko ga nekaj zamoli, a on iz pristojnosti kaže da će to napraviti iako mu se niti da, niti ima vremena, niti ima korsiti...
Ali jade, pomalo je shvatio da mu ne treba to u ćivotu pa ajde, sve je manje toga. A sve samo zato kaj ne zna reći da nema vremena.
I ja zaboravljam sitnice i gluposti jer sam svjesna da je život samo jedan, da jako brzo prolazi i da živimo sada, ne u prošlosti niti u budućnosti. MM je sasvim drugačiji, a možda i nije samo ne zna to pokazati.Citiraj:
Beti3 prvotno napisa
Tvrd orah.
A i ja sam.
I tako se borimo već 16 godina.
mamash, da, ovo su puno teži problemi. Sadašnji. Nadam se da ćete se uspjeti izvući.
Beti3, :love::pivo:
O MM bih mogla napisati roman što je super. I pomaže u kućanstvu, čak što više večina kućanskih poslova je uglavnom na njemu, dobro zarađuje, pošten je, odličan je karakter, uvažava me kao osobu, prilagodljiv je, super je s djetetom,... stvarno bih mogla napisati čuda, a sad ide ali.
Nervira me (sad več i opasno na granici) što sam ja ta koja "kolo vodi", na meni je odgovornost donošenja odluka. To sad zvuči prilično glupo ovako napisano, ali jednostavno sam u razdoblju kad bih radije na svoja leđa prihvatila čudo kućanski poslova i svega, ali ne žalim "biti odgovorna". Želim biti samo izvršitelj, a netko drugi neka dirigira.
Radimo na tome.
Sad vidim da je ivarica napisala isto.
Znači on će mene u svemu podržati, ali odabari dr., lijek, vrtić, odjeću, kud se ide/ne ide, kad se ide na godišnji,... Ma mogla bih o sutra nabrajati.
Oduvijek je takav i do nedavno mi je to savršeno odgovaralo, jer sam po prirodi malo jači kontrol frik, pa su se karakteri idealno poklapali, ali imam dojam da me jednostavno preplavilo, kao da me zapljusnuo val te odgovornosti i sad malo plivam, a malo više se utapam u tome, pa opet malo plivam, pa malo više lovim zrak.
I sad ja ne bih više, jer ne mogu. Mijenjam se iz korijena prvi put nakon 33 godine i nije mi lako.
Na sreću MM je jako tolerantan i prilagodljiv pa sam prilično sigurna da ćemo i iz toga sretno isplivati.
[QUOTE=mama od formata;2194304]Smeta mi :
- što ne vodi računa o higijeni kao nekad, danas mu i nije toliki problem preskočiti tuširanje ili zaboraviti parfem
- što slabo sudjeluje u spremanju kuće, jer kako kaže, sve izgleda dobro.
-što mu moram pet puta ponoviti jednu stvar da bi nešto napravio, a onda kad dignem glas zna reći da ga napadam
-što je manje spreman na kompromise vezano za gdje ćemo, kada izaći, što pogledati na tv-u ili kinu
-što mu je inicijativa za seks izravna, ali nimalo romantična
Ja mogu ovo prepisati i za MM jedino ovu prvu stavku bih eliminirala za sad.
Na kraju isto sve manje više spadne na moja leđa jer njemu je sve "lako ćemo" i "ne treba to sad, ima vremena", valjda je to tako kod manje više svih dok se ne posvadiš s njima
Ovo je jako bitno u komunikaciji, i inače u životu, držati se sadašnjosti, čovjeku koji je zlopamtilo život može biti pakao, a i ljudima oko njega jer prežvakavati stare stvari milijun puta, to je kao da povraćaš pa opet jedeš, otrov živi. To je MM naslijedio, pokupio, skopirao, ne znam šta, od svoje uže i šire familije, oni su svi bolesni od te bolesti, a ne kuže.Citiraj:
eris prvotno napisa
Pamte stvari, potpuno glupe događaje od prije 10-20 godina, ko fol su im to bile traume pa onda ne mogu zaboraviti (ajde,molim te, nemoj me ...:roll:) , optužuju se međusobno, onda je čovjek, koji je to sve odavno zaboravio prisiljen kopati po mozgu :drek:i opravdavati se, a ni ne sjeća se zbog čega.
Puno ljudi to radi, da se toga oslobode, koliko bi svima život bio lakši, ne mislim samo bračni.
Jednom sam pošizila na ponovno izvlačenje neke gluposti od prije valjda 7-8 godina i rekla mužu nek' se goni sa svojim kvazitraumama jer odrasloj osobi ne priznajem nikakve hebene traume iz svakodnevnog života, ajde da je rat ili da ga je pedofiličar guzio sa šest godina, to priznajem, ali da je tebe neka bezvezarija traumatizirala pa ćeš mi je izvlačiti i na samrtnoj postelji, :cupakosu:, ma daj, molim te. Sva je sreća da se svađamo valjda dva puta godišnje, tada me prisilno prisjeti i na prethodne svađe, dobro da to nije češće.
Poptis i nastojim se tako ponašati.