I ja sam prilično zadovoljna, sad, posle 13 zajedničkih godina. On se malo prilagodio, ja sam malo spustila kriterijume, verovatno i on, pa smo se nekako našli.
Nije to idealno, ali je ok.
Što se tiče kućnih poslova, nemam zamerku. Pre neki dan je sam uzeo i oprao frižider. Svako jutro kad ustane (ako ne mora na posao, a obično ide kasnije), opere sudove koji su ostali i pospremi kuhinju. Sam, bez da ga ja teram. Usisava, širi veš, ide u nabavke redovno.
Oko deteta je isto super, zna celo popodne da bude sa njom napolju, zna da je obuče u skladu sa godišnjim dobom, malo mu obroci štekaju, ali dobro.
Volim to što je avanturista, voli putovanja, ne mrzi ga ništa. Ja sam mnogo inertnija od njega.
Jedino mu zameram što ne zna da se svađa. I što svaku moju konstruktivnu kritiku, ono, iz najbolje namere, fino izrečenu, doživljava kao napad na sebe. Ok, razmisli on posle o tome, vidim po ponašanju i da usvoji, ali u trenutku kad mu kažem sav se naroguši i odmah gard. Te svađe nam štekaju, jer ih različito doživljavamo. Ja sam ono u fazonu to je normalno, malo se izduvamo pa idemo dalje, a on to nekako katastrofično.
 |
|||
Odgovori s citatom
vissnja prvotno napisa
