Trenutak polaska moje macke u jasle se sve vise priblizava i ja pokusavam osmisliti strategiju kako da nam taj neizbezan stres sto lakse prodje. Citam iskustva ostalih roditelja na forumu i portalu, skupljam ideje. Na primer cini mi se jako logicno da je bolje da se dete prvo upozna sa novom okolinom i vaspitacicom u maminom prisustv, pa da se potom postepeno navikava na mamino odsustvo, ali sad u poznatom okruzenju. Sa druge strane tete se cesto protive ovome objasnjavajuci da su to onda 2 adaptacije umesto jedne. Ja smatram bolje dve manje stresne nego jedna hiperstresna.
I obavezno pozdravljanje pre odlaska mi je sasvim ok, to sam uvela i kad idem nekud, a ona ostaje sa tatom, bakom... Iskradanje nikako.
E sad, zanima me da li neko ima iskustva sa adaptacijom u nekoj nebalkanskoj zemlji. Kako oni tamo to shvataju i sta savetuju roditeljima? Ako je neko vec izmislio rupu na saksiji, zasto da je mi ponovo izmisljamo? Zasto ne iskoristiti tudja iskustva.