Odvojenost od sisavca

[Lutonjica]

kod mene ovisi o mnogočemu, ponajprije o dobi djeteta

kao prvo, ja zovem. bez obzira da li se rasplaču ili ne. ne samo da ja njih želim čuti, nego i one mene žele čuti, žele znati da mislim na njih, da sam dobro, što radim, da ih volim. pa i mi se rastužimo kad čujemo drage osobe koje su daleko, ali svejedno se želimo s njima čuti. osobno mi je razlog "ne zovi da se ne rasplače" totalno bezveze.

ako kažu "dođi po mene" na kraju razgovora, kad su tužne, onda vjerojatno ne bih došla, znam da su to rekle jer su trenutno tužne.
ako to kažu na početku razgovora, znači da su jedva čekale da se čujemo da mi to kažu i da stvarno hoće doma. po margitu bih otišla odmah, ona ima 3 godine i razumijem da joj je teško (i po zaru sam otišla iste sekunde kad je rekla da hoće doma kad je imala 3 godine). po zaru sad kad ima 7 godina ne bih odmah otišla, nego bi ju zamolila da pričeka vikend.