 |
|||
pomoć u kući tijekom babinja
kad ste stigle kući s bebom iz bolnice, koliko dugo i intenzivno vam je trebala tuđa pomoć i čija?
jel muž uzeo par dana il 2 tjedna il mjesec dana? il vam je mama uskakala svaki dan po sat-dva? il netko drugi?
koliko vam je to pomagalo / odgovaralo?
MM je uzeo mjesec dana tj. cijeli godišnji a tako će i ovaj put jer mi je nekako najteže prilagoditi se na nove potrebe bebice, ritam spavanja....sve što i svih ostalih muči.
Neke prijateljice su mi rekle da njima uopće nije toliko trebala pomoći taj prvi mjesec, već kad je beba imala 4-5mj. i manje spavala. Neznam, valjda kako kome.
Mama i svekrva su mi isto uskakale prvi mjesec ali mi je bio totalni shok kad se u isto vrijeme prestale dolazititi a mm vratio na posao.
Ovaj put ću mamu angažirati oko ručka i malo oko starije curke i mislim da će to skroz lijepo funkcionirati, nadam se
Meni su prva 3 tjedna mama i svekrva kuhale i pomagale oko čišćenja kuće. Manje naporne poslove sam radila sama i oko bebe se brinula sama.
Mislim da je najvažnije da imaš skuhano svaki dan jer ti treba energije da se dobro oporaviš
Ja osobno nisam htjela "previše" ležati ali nije mi bilo sila da usisavam i ribam kupatilo pa sam to prepustila mami. Dobro je prihvatiti pomoć koja ti se nudi
Kad sam došla doma taj dan mi je mama spremila ručak i donjela a ostalo ništa, muž doma bio 1 dan i otišao raditi..
Nikakve pomoći ni od koga ali ja sam super rodila i osjećala sam se odlično i nije mi trebala nikakva pomoć u kući ni sa bebom, jedno je starija ( ne prva 2 tj) išla u vrtić pa sam se mogla posvetiti maloj.
nisam imala nikoga da mi pomogne.suprug nije dobio ni dana. prvi dan po dolazku iz rodilišta sama sam sve i skuhala i oprala veš od ostatka obitelji.a tako mi je bilo kada sam rodila i prvu bebicu.
sve sam sama radila i čistila,od ručka,čišćenja,ribanja,pranja pelena i sl. i naravno briga o bebi i djetetu od 4.god.a "pomoć" mi je bila u dvorištu.
snalazila sam se svakako po danu s klincima max.a po noći čišćenje,peglanje...
Dragi dobio tjedan dana slobodno za bebicu, pa još uzeo 3 tjedna godišnjeg,
tako da smo mjesec dana bili skupa svi troje zajedno doma
A još su nam tu i tamo mame dolazile i pomagale (ponekad skuhat ili počistit).
Da ih nije bilo - bilo bi PUUUNO teže,
ne kažem da se ne bi moglo, ali mi je njihova pomoć puno značila
MD bio doma 2 tjedna, kuhao, prao, pospremao, dakle puna logistika... kad se vratio na posao ja sam pomalo pocela preuzimat stvari koje sam fizicki mogla (imala sam tezak porod i jos tezi oporavak) ali je on jos uvijek radio vecinu stvari - barem prvih mjesec dana... sva sreca Luka nije bio prezahtjevno dijete pa sam se stigla i puno odmarat...
Rodila sam na carski i to bebu koja nije spavala po danu uopće nego je urlala a rez me jako bolio i prali su me hormoni. Pošto sam daleko od mame nije mi mogla pomoći a svekrvu i šogoricu nisam tražila pomoć jer sve volim sama a one se nisu same nudile a muž je radio tako da tek sad vidim koliko sam bila slaba i koliko mi je trebala pomoć. Vjerojatno mi ne bi trebala toliko da je Jana bila mirna beba ali eto i dan danas kuham, perem i peglam s janom u mei tai-u.
MM je bio doma prvi tjedan, bake su samo dolazile na kavu. Je, prvi dan mi je mama skuhala ručak. Ali meni je tako i odgovaralo, ne volim da mi se netko petlja oko bebe (naravno, osim MMa i starije djece), vrlo sam bila posesivna dok su bili bebe. Sa 2. i 3. nisam ni patronažnu zvala jer me živcirala. (super je žena inače).
Po mome to ovisi kakva ti je mama/sveki/šogorica tko već bi došao. Ako je to osoba s kojom ti nije tlaka, svakako prihvati pomoć kako bi dobila više vremena za bebu. Ako ćeš se nasekirati zbog "pomoći" onda radije pomalo sama.
Pod time mislim ako ti je porod i oporavak ok, to ćeš već vidjeti.
Meni je mama bila 2 tjedna i dobro mi je došla, prava podrška, ali onako potiho.... samo da znam da je tu (uz kućanske poslove naravno).
Nisam imala pomoć osim muža...Niti nakon drugog niti nakon trećeg carskog. Muž je prvi put dobio tri dana plus vikend, a drugi put je bio doma tjedan dana, pa tri radio pa bio doma još 5 dana. Nitko nam nije uskočio. Prvi porod je kao moja mama dolazila ali nije baš nakon MM-a imala kaj raditi.
A sada ovaj zadnji oorod...kuhanja sam se brzo prihvatila...Bilo mi je dosadno. I stavljanja veša na pranje sam se prihvatila odmah, MM je bio zadužen za vješanje. Usisavala nisam dugo, to je ipak teži fizilčki posao. Djecu sam u vrtić počela voditi tek nedavno, inale je on išao i po njih i vodio ih. Vodio bi ih i dalje da ne ide jako rano na posao.
A i da budem iskrena, tako mi je puno draže...Jer uglavnom svi misle da je pomoć nosanje i prematanje bebe, ne kuže da je pomoć popeglati, usisati i slične stvari. A bebu premotat i nosati mogu i sama, hvala!
Posljednje uređivanje od ana.m : 07.11.2010. at 23:44
ove dvije zadnje rečenice potpisujem,definitivno.
ni kod mene takvi nisu dobrodošli
Ja sam imala lagan porod i ništa me nije bolilo kad sam došla doma, svejedno mi je mama bila mjesec dana i nije me puštala da išta radim i hvala joj na tome! Bože, teško ili ne teško pa ipak sam rodila, prvo dijete, sve novo, tisuću drugačijih stvari.. Pomoć oko bebe, u kućanskim poslovima, a da ne govorim o gostima koji su navraćali, trebalo je i njih počastit, skuhat kavu,napravit kolače i naravno, dočekat u urednoj i očišćenoj kući. Znate one "babe", ko da ih je briga što si rodila, bitno je šta malo paučine visi u kutu.. i tako..
lukava puščica savjetujem ti da prihvatiš pomoć koliko god ti to netko može pružit, što je najbitnije, imat ćeš tako svo vrijeme svijeta za svoju malu bebicu!
A gosti koji dolaze u babinje u prvih mjesec dana treba....neću bit prosta!
Iskreno, ja bih dobila popizditis da mi je netko bio doma mjesec dana i to kad sam rodila!!
Nekako mi je najdraže kad MM i ja sve odradimo sami, kad nikoga ništ ne moram moliti. Nemam ja živaca za usmjeravanja što i kako...
Sorry na iskrenosti, ali ovo je onako, tipično balkanski...noisita prvotno napisa
A nebalkanski bi bilo što?
već sam jedno rodila, sad čekam drugo pa mi je palo na pamet vidit kakva su tuđa iskustva - možda mi nešto pametno sine kad već nije 1.put.
naime, nakon 1. porodA kod mene je sve bilo jaaaaaaako zbrčkano, muž nije ostao ni 1 dan (imao koma posao), mama i sveki se nešto nudile i dolazile kako kad koja, sveki me živcirala samom svojom pojavim, doslovno mi je para išla na uši a nije se dala van iz stana, mama bi nekad ulijetala a ja sam se junačila da je sve ok i da sve mogu. tj. mogu preko dana sitnice al kad te noć od nespavanja slomi i tako iz dana u dan... tek sa 6 mj sam se 1. put osjetila odmorenijom, kao da lagano dolazim među žive.
naravno da sve ovisi o porodu pa ne želim brzat sa zaključcima, ali ovaj put ću se prema svima drugačije postavit, to si obećajem.
a gosti u prvih 6 tjedana.... buahahaha... već me svi znaju pa im naravno ne pada na pamet isprobat kako je to kad ti netko kaže da nisi normalan i zalupi ti vrata pred nosom.
To pod "gosti" uglavnom mislim na babe, tete, rođake.. Naravno da će mi u roku od par dana doć vidit bilo prvu, drugu ili petu bebu. Meni bi nenormalno bilo kad nebi došli!
Meni bi bilo jako tuzno da bliske osobe ne navrate vidjeti mene i bebicu... ali to sam samo ja, u mojoj "balkanskoj" okolini je to normalno. I ja sam isla odmah 2 dan svojim prijateljicama. Kao sto je normalno da ce dio "gostiju" uletiti i pomoci, npr. sestra ili bliza prijateljica, koja se vec tu zatekne napravice im kafu i sl. A nece ni "gosti" ostajati duze od pola sata, za tu prvu posjetu... Ja jos ne pravim nikakve konkretne planove, ima vremena do proljeca ako Bog da, ali voljela bih imati i mamu i svekrvu u blizini barem mjesec dana za svu logistiku, dok se uhodam s bebicom...
Evo prijasnjih iskustava na istu temu
http://forum.roda.hr/threads/53048-K...7-nakon-poroda
MM je bio na godisnjem prvih tjedan dana i to nam je bilo divno.
Sveki i mama su bile zaduzene za rucak kako koji dan (juha po dobavezno i jos nesto sitno), da ja ne moram kuhati, a MM ionako ne zna.
Mama bi stavila ves oprati, a sveki je za par dana dosla speglati.
Tako da sam se ja posvetila iskljucivo bebi, oko toga mi nije trebala pomoc, ali jako mi je puno znacio topli rucak i cisti ves.
Nakon ta prva 2 tjedna vise nisu trebale dolaziti, ja sam pocela kuhati i spremati stan, jedino nisam usisavala ni ribala kupaonu.
A sto se tice gostiju i rodbine, u prvih mjesec dana su u obzir dolazili samo deda/baka, moj brat s obitelji i MM sestra.
Ostala rodbina i prijatelji su cekali oko mjesec-mjesec i pol, nisam imala ni potrebe ni zelje da dodju odmah.
Meni je u najmanju ruku nezamislivo da nekome, osim baki i dedi i mojoj i MM-ovoj braći i sestrama uopće padne na pamet barem mjesec dana dolaziti u posjete. Ali ako nekome drukčije odgovara, ok. Još da se oko prašine zamaram... Kome smeta nek ne gleda
On topic, prvi put je MM bio mjesec dana doma na godišnjem, tako se potrefio porod sa završetkom ispitnog roka. On mi je bio sva pomoć, drugi mi nisu trebali, hvala lijepa. Baka bi došla na pol sata i to je sve.
Drugi put MM nije mogao na godišnji, bilo je vrijeme ispita na faksu, ali nije mi ni trebala pomoć. Nisam imala osjećaj da sam rodila, nit sam bila umorna, nit su me prali hormoni, kćer se savršeno uklopila u našu svakodnevicu, kao da sam ju imala oduvijek.
Takvi kod nas nisu poželjni (blago rečeno), kao ni nenajavljeni gosti.
ja sam imala težak porod i iskoristila sam svu moguću pomoć prvih mjesec dana, dok se nisam malo oporavila i uhodala sa bebom
pa i poslije toga sam znala iskoristiti još neko vrijeme pomoć mame, sestre ili bliske drugarice kad mi dođu
meni nisu smetali gosti od samog početka
oni bliski su duže ostajali i pomagali, a oni ne tako bliski su svejedno kratko ostajali (pola sata da vide bebu, a ako bi neko baš duže ostajao, kad me počne smarati ja se samo sa bebom povučem u svoju sobu i odmaram)
i nisam se osjećala obaveznom da titram oko gostiju, kuham i sl.
kod mene su gosti mogli dobiti samo kafu, sok i eventualno kolač, kupljeni naravno
a te koji zagledaju ima li prašine i slične stvari sam davno nekad prije rastjerala od sebe
MM je dobio 7 dana na rođenje djeteta i onda uzeo još 2 sedmice godišnjeg
I ja mislim na TE goste tako da...totalno nam je drugačije razmišljanje i nema sad tu smisla da se oo toga raspravljamo...
A možda moje mišljenje ima veze s mojim iskustvom nakon prog poroda, sad nemrem puno pisat jer držim bebu, ali vratim se pa napišem!
Posljednje uređivanje od ana.m : 08.11.2010. at 13:46
Slažem se, mislim da svi stvaramo svoja neka mala znanja na temelju onog što iskusimo, svatko drugačije, a opet super je poslušat i druga mišljenja.. Nisam stekla dojam da je sad neka "rasprava".. samo dalje piši, meni je ovo prvi limač i volim čut i pozitivne i negativne kritike..
meni kad su dolazile mama, teta, sestra, najbolja prijateljica... nisu očekivale kolače, a kavu bi si same skuhale i pitale ako treba pomoći nešto.
Što se tiče pomoči, ja bih prihvatila svaku pomoč koja mene ili MM - a psihićki ili fizički neopterećuje. Dakle, ako je više koristi, nego štete, svakako da.
Uvijek će biti vremena da radite sve sami, ali smatram da je pomoč u vidu skuhanog ručka, čuvanja starijeg djeteta, odlaska po namirnice,... ma bilo čega, uvijek dobrodošla.
Naravno, ako pomoči nema sve se može i bez nje.
Evo obećala sam pa da napišem...Ali neću udugačko. Uglavnom, kada sam rodila Janka, a porod je bio težak, puno rezana, anemična, padala u nesvjest...O mukama po cicama da i ne govorim. Prvi i drugi dan su došli moji i MM-ovi, brat sa ženom i šogorica i moji deda i baka...
Svima je bilo jako bitno vidjeti bebu, a to podrazumijeva i nosanje bebe, bez obzira koliok beba u te prve dane treba mir i neometanje.
Ja sam PRVI dan u kuhinji čistila salatu i NITKO nije rekao daj sjedni, nemoj, lezi pored bebe...Kad je moja baka došla taj drugi ili prvi dan, ne sjećam se sad više najtočnije. Uglavnom, bila je i moja mama tamo i posluživala ih...Bili su ne na sat vremena nego na pola dana. Ja nisam bila u stanju njih zabvaljati, nego sam legla u sobu pored malenog, plakao je, cicanje, vamo tamo, prvo dijete ma kaj da pričam..Htjela sam tišinu i mir i zato sam otišla u sobu...Dijete nikako da se smiri svega mu dosta. A moja baka UĐE U SOBU bez kucanja, ona bi još gledala maloga, kaj smo se mi tu sad zatvorili...Ja sam ispala NEPRISTOJNA!!!
Kad je mali imao 3 tjedna, došla mi je i teta u posjetu i ista priča...Mama je bila tamo, opet ih posluživala, ja se s njima malo podružila i legla. Nisam mogla sjediti, nisam se još bila oporavila, a i maleni je cicao STALNO! Da bi me nakon par dana nazvala moja baka i OČITALA mi bukvicu kak sam se ja to ponašala...Ja sam trebala sjediti s njima za stolom, ne znam..pjevati im i plesati, kaj?????? Kad sam joj rekla da maleni puno raži cicu i da stalno cica i da ga ne mogu ostaviti da se dere i da je uostalom moja mama bila tamo i nisu bili prepuđteni sami sebi, a i ja sam bila s nima koliko sam mogla, rekla mi je da nisu došil vidjeti moju mamu nego mene, a da bebača mogu malo pustiti da plače i da ne mora stalno biti na cici!!!
. Eto! Što reći? Kaj to treba jednoj rodilji Sv eje to lijepo kaj netko hoće vidjeti mamu i bebu, ali trebao bi se i znati red kada to obaviti. Da li se žen oporavila? Tako male bebe puno spavaju, vidiš je na kratko i gotovo. Kaj bi bebu trebalo držati budnom dok je gospoda tamo ili je pustiti da bude gladna?
Poanta tih babinja je da su ljudi ustvari dolazili POMOĆI ženi, nosili kolače i hranu, a ne pametovali i mlatili prazni slamu. Ne trebaju mi takvi. Koji očekuju da ću ih posluživati i zabavljati odmah nakon poroda!
Ipak sam malo odužila...
I da, što se pomoći tiče...Meni je moj muž bio najbolja pomoć nakon sva tri poroda. Nitko mi osim njega nije bio potreban.
neka si odužila, slažem se s tobom
doduše, nama su i najbliži prilično udaljeni tako da ni njih nije bilo prvih 6 tjedana
a one dalje, koji su se najavljivali telefonom ispod mjesec dana starosti bebe, osobno sam zamolila da pričekaju
nemam nekih posebnih razloga... osim da sam bila jako sebična i to bih ponovila da rodim još 3 puta
i to potpisujem.
ako sam vikala šutio je, ako sam se smijala i njemu je bilo smiješno
bilo tko s kime treba kao "po jajima" ili da samo izgovaram suvišne riječi i trošim energiju objašnjavajući, meni je u babinjama višak.
e pa o nečem sličnom kao ana.m sam i ja govorila.
s prvim malcem sam se izmučila, u bolnici se nisam nimalo odmorila, živila sam za dan kad ću doć doma. a doma su 1. dan došli moji starci i svekiji da vide bebu. i ok, oni su najbliži.
a onda su htjeli i šogor i šogorica. i došli, donijeli dar, pronosali, izljubili bebu.
a onda se svekrva lagano instalirala kod nas doma misleći kako će ona mene dvoriti. tipa ona je u penziji, ona će skuhat (kod nas doma!!!) i popeglat i sveeee šta treba.
a mene su prali hormoni, nisam je mogla vidjet. moja mama bi svaki dan navratila s posla al bi ubrzo otišla jer joj je doslovno bilo glupo svaki dan kafenisat sa sveki. žena je fakat takva, stalno nešto melje, savjetuje... kad bi mali zaplakao, ona bi odma trčala da će ga ona smirit. ja sam lagano šizila.
za par dana njena sestra i muž su bili u blizini pa ajde da navrate vidit malog na 15 min. pa su zasjeli ne znam kolko. mislim, ja se nisam ni ustajala s kreveta ni ništa. a onda je svratio i moj stric i strina. i svi ti ljudi donose poklone ,lovu, a ja titram od nervoze jer želim samo mir, mir i mir. da me nitko ništa ne pita i da po mom stanu nitko ne šeta. koliko god blizak bio.
Zar nije poanta svega ovoga žena koja je rodila, koja je sva ranjena iznutra, koja NEBI SMJELA raditi ništa drugo u tom periodu osim brinuti se za bebu (neke od boli ne mogu ni podić bebu)??
Zato ne mogu zamisliti da ja nisam imala mamu uza sebe, možda mi je sve bilo i lakše jer mi je ona poput prijateljice..
Da nije bilo pomoći naravno da bi se i tome prilagodila i drugačije bi isplanirali sve.
Jedno sam sigurna, budem li ikad (daj bože) imala još djece, voljela bi da imam tu famoznu pomoć u kući.
Meni osobno nije bila potrebna, tj. nije mi bilo potrebno više od onoga što je moj muž radio I skuhao je i pospremio i suđe oprao i djecu izveo van i vodio u vrtić i iz vrtića.
I nakon drugog i sada nakon trećeg poroda. A ja sam bebu uvijek mogla podići, za to me ništa nije boljelo. Kao što sam rekla za nosanje i brigu o bebi mi ne treba nitko.
Alef. I ja tako mislim. Najbliži su dolazili već u rodilište. Uostalom , ja sam rodila novo biće, silno sam ponosna na to i red je da mi svi čestitaju, kupe poklon, prave se kako je diiivna beba.
Onima koji se nisu javili ( barem telefonom) u prva četiri tjedna, nikad to nisam oprostila. Mogu pričati s njima, ali u meni oni su manje vrijedni ljudi, jer ih nije zanimalo MOJE dijete.
A svi koji su došli ostajali su kratko. Mama je bila svaki put prva dva tjedna i bila mi je super ta pomoć, jer me je tetošila kao što i ja pazim svoju djecu. Mogla sam ja odmah prihvatiti svoje obveze, ali čemu, kad mi može biti da svi rade oko mene. Jedino vrijeme su ta dva tjedna " kad je sve po mom".
Preporučujem pomoć, a ne se praviti superwomen, pogotovo ako je tu još jedno, dvoje djece. A uostalom lako se povući u sobu kad ti sve dopi....I muža staviti za stražara ispred vrata.
Kako nam se razlikuju mišljenja!!
Posljednje uređivanje od Beti3 : 08.11.2010. at 23:50
potpisujem
meni zaista nije padalo na pamet nakon teškog poroda junačiti se i čistiti salatu, praviti ručak, sjediti sa gostima (kad malo bolje skontam nisam mogla sjediti ni ja ni gosti, ja zbog rane, pa se izvalim na kauču, a gosti jer nemaju gdje sjesti jer sam ja zauzela kauč
nisam dozvoljavala da me gosti ni u čemu ometaju, ja sam ležala na kauču, imaju stolice za sjesti, ako mi dopi.. povučem se u sobu
prihvatila sam pomoć najbližih osoba , koje me ne opterećuju
pomoć osoba koje će me usput izgnjaviti dosadnim i najčešće nebuloznim savjetima, sam u startu odbila
pa da, razlikujemo se
i super je kad si svatko organizira onako kako mu najbolje paše
mislim da je najgore od svega trpjeti nekoga ili nešto u trenutku kada ti to ni najmanje ne odgovara
ili suprotno, mučiti se sa sporednim poslovima ako bi ti dobrodošla pomoć, a još ti se nudi
Ja se uopće ne junačim, ali se ne pravim ni mučenicom. Imam jako sposobnog muža koji i zna i hoće i kojem ništ ne moram reći i koji me ne pila i ne gnjavi svojom pojavom...
i tu i jadan potpis. njegovi ovaj put ni nisu znali da je dete došlo doma dobrih 48 sati, onda je došla svekrva doslovno na 6 minuta ( kaj sam se i ja čudila) pogledala ga i otišla, poslije i njegov brat isto tak, moji su došli tek za 2 tjedna kad je dete već bilo veliko.
muž u svemu pomogal, a i veliki klinci skupa, tak da smo već drugi dan po izlasku iz bolnice bili u šetnji, kuhali kaj je ko stigal i bilo je dosta, važno da bude puno lubenica u kući, jer su deca žderolubenci.
inače umjesto jadan trebalo je bit jedan. rečenica dobiva sasvim drugi značaj
Obično za drugo, treće dijete ne pilaju toliko kao za prvo, ali kad čovjek ima gorko iskustvo, reži na sve unaprijed, tako da te ana.m ja razumijem.
Pomoć ljudi koje volim ograničava njihov posao i zdravlje. Pomoć ljudi koji pilaju mogu imati, ali otvoreno odbijam jer mi moji živci znače previše.
Tako kad se sve zbroji i oduzme, i nemam baš neku pretjeranu pomoć, ali mm sudjeluje u svemu, a Konzum vrši dostavu
Ja sam nakon prvog poroda bila polomljena, ali su mi prijatelji bili kao melem na ranu pa sam ih pozivala da mi dođu praviti društvo. Nisu ništa očekivali i stvarno su mi psihički pomogli jer sam cijelu trudnoću provela sama ležeći.
A gosti gnjavatori će valjda sad s trećim prihvatiti činjenicu da kod mene nema svatovskog menija nakon poroda, da je pauk u kutu također gost i da ne peglam ni da mi život ovisi o tome
Što se tiče gostiju, meni ne smetaju...tko god od "mojih" dode, može sam skuhat kavu
A meni je sad žao što sam ovaj put kuhala treći dan od poroda i općenito se junačila- sve mogu sama. Ma ne mogu, ali ne volim tražit pomoć
Imala sam muža za pomoć, što će mi više od toga?
Meni je od pomoći u kući za vrijeme babinja više vrijedila pomoć u kući za vrijeme čuvanja trudnoće. Ja sam ležala u bolnici drugu polovicu druge trudnoće, a mm i svekrva su doma zajedničkim snagama brinuli oko starijeg sina (u to vrijeme jednogodišnjak). To mi je teško padalo, odvojenost od djeteta, a ništa drugo nije me brinulo. Dobro su odradili.
Babinje - ništ bozgnakaj... neposredno prije prvog poroda opskrbila sam se namirnicama (imala raskomadanog piceka, teletinu i drugo pripremljeno za juhu, grincajg u paketićima, već skuhan gulaš i paprikaš i slično, da mi ne uzme puno vremena), u kuću je došla mašina za suđe, tako da bude što manje posla. I kolače sam imala u ledu za nenajavljene goste - makovnjača i slično, s kremastima se nisam opterećivala. Gostima bih rekla "kava vam je tamo, skuhajte" i nikad nitko nije odbio... Nisam se uzrujavala i sve je bilo ok. Još bih goste znala poslati po sok ili štogod, ako bi falilo... (domaće goste, naravno, drugi i nisu dolazili).
Da sam bila pametnija (i iskusnija) kupila bih vešmašinu+sušilicu odmah, a ne kad su mi djeca već prerasla pelene. Hrana - nikakav problem (ja sam spretna i brza kuharica i kuham jednostavna jela), veš - mm je uredno savladao vješanje i skidanje, ostalo je bilo moje. Naime, sušilica efikasno zamjenjuje peglu, a to u babinjama zlata vrijedi. Kao i dobra organizacija.
Posljednje uređivanje od Peterlin : 09.11.2010. at 12:33
Nakon poroda htjela sam da nas 3 budemo solo. Da se na miru upoznamo, da mi nitko ne skače po glavi sa savjetima koje ne trpim itd (što bi se dešavalo da mi je došao netko pomoći). Muž inače radi sve što treba napraviti po kući tako da tu nije bilo ništa drugačije.
I strašno mi je bilo bitno da ja poslije poroda nisam invalid, da se ja mogu skrbiti za dijete i da ja budem zdrava i fit. To je isto jedan od razloga zašto sam inzistirala na što prirodnijem porodu. Moram reći da je predobar osjećaj kad si rodila a niti ne znaš da jesi
Mislim da je on bio 2 ili 3 tjedna s nama, i taj period pamtim kao najljepši u životu
Zaboravih mikrovalnu pećnicu - i to je došlo u kuću nekako u isto vrijeme i zlata je vrijedilo. I štapni mikser, također. Multipraktik sam imala od ranije, tako da sam imala svu građevinsku mehanizaciju koja treba da se kuhinjski poslovi maksimalno ubrzaju.
Ja sam prihvatila svu mogucu pomoc po kuci (i dobila sam, sve sto je trebalo i jos vise od toga). A oko bebe sam brinula samo ja i MM, on je morao odmah na posao, posle 3 dana, ali imali smo dovoljno vremena popodne i nocu (mala nespavalica) da se druzimo u troje.
Ne znam, mozda bih pomoc odbila da su mi je nudili neki "zabadaci noseva", ali ovako, ma niko nije cak ni pitao da uzme bebu dok ja nisam ponudila. Stvarno su se svi trudili da budu ok i diskretni sto mi je odgovaralo. Imala sam uzasan rez, nisam mogla da sednem mesec dana, mleko mi je curilo u potocima i isla sam stalno polugola luftajuci cice. U takvoj situaciji bilo ko ko nije dobronameran i "moj" i sam bi pobegao odmah
Dalja rodbina i prijatelji su se najavljivali telefonom, nudili pomoc, a ja sam svima fino rekla da kad se upristojim zvacemo ih. I sve je bilo super, niko se nije uvredio...
Ja sam treći dan nakon carskog išla doma...mama mi je došla nakon tjedan dana jer nismo u istoj državi i pomagala s kuhanjem nekih tjedan dana, iako mi nije ni trebala pomoć, došla je vidjet unuka jer ga tako malog nisam imala namjeru vodit igdje. Muž je išao u dućan kupovat namirnice, sve drugo sam sama...
I da, meni je normalno da ti barem 3 tjedna ne dolazi nitko osim najuže rodbine (muževih i mojih roditelja) vidjet dijete. Isto tako ne bi prijateljici došla drugi dan u posjetu, dam ljudima minimalno mjesec dana vremena da se prilagode na situaciju i onda pitam jel ok da navratim vidjet njih i dijete.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom