Roditeljsko pismo

[ina33]

I misliš da ja ne pomislim: taman ćemo malo uhvatit lufta od djece, a onda će stari navalit . Kad ćemo putovat, kad ćemo se zabavljat, kad ćemo malo noge u zrak...A šta je to nego želja za bit komodan? Ne znam šta ćemo i kako ćemo, ali očekujem od sebe da ne pretpostavljam svoju zabavu tuđoj patnji.
A to što ćeš ti htjet ako budeš stara i prisebna...to ćeš još vidjet. Iz mog iskustva, perspektiva se zna jako promijeniti.

Naravno, sve ćemo vidjet, ako dotle dođemo. Ali, ako se nađeš u situaciji svoju opstojnost (fizičko zdravlje, zdravlje svoje djece, poslove, odnos s mužem itd.) potredit situaciji brige za nepokretnog bolesnika 24/h, onda nećeš govorit o komodu i potrebi za zabavljanjem, nego o potrebi za preživljavanjem sutrašnjeg dana.

I s obzirom da sam to doživila, napravit ću sve da ne budem na teret svojoj kćeri, jer mislim da je to jedna od težih pokora koje je mogu snaći, ako bude baš tako.