Drage moje, ja sam nova na forumu jer sam se htjela posavjetovati baš na ovu temu. Jos uvijek dojim svog dvogodišnjaka i to je na obostrano zadovoljstvo, bez većih problema. No, ono što me muči je spavanje. Naime, on odbija zaspati bez mene i bez dojenja. Mislim, zaspi, ali uz puno plakanja i dozivanja mama dođi i slično.Ne ostavljamo ga samog, nego muž bude s njim. Oni imaju super odnos i malecki jako voli svoga tatu., ali kad je spavanje u pitanju on želi svoju mamu. Meni se srce slama kad me tako zove i ne znam trebam li ga pustiti ili doći i sačekati još neko vrijeme sa uspavljivanjem bez dojenja.