Možda griješim, ali meni se čini da su dečki po pitanju ruke malo "problematičniji", više su pčelice nego curice. Barem oni koje ja znam.
Mislim, i moja leta okolo, ali ne baš toliko i tolikim intenzitetom.
M. je dosta oprezna i čim vidi da ide auto, daje mi ruku i upozorava me. No, to ju ne priječi da mi na pol ceste istrgne ruku iz moje ruke jer je nešto vidjela (nije bilo opasnosti pa ju bolilo briga što je na cesti). Kad mi je to prvi put napravila, ostala sam preneražena pa sada uvijek pazim.

Kad je s bakom (zapravo prabakom, 81 godinu), onda ju stalno drži za ruku. Tada je posebno dobra. Ja ju uvijek upozoravam da ne smije ispustiti baki ruku i da ju mora slušati i uglavnom je takva iako mi se baš ne sviđa kad je prabaka sama s njom vani, ali me uglavnom nagovore (prabaka je vitalna, nije dementna).
Kad je s bakom i dedom u trgovini, uvijek je poslušna jer su oni takvi, suzdržani, samo da ništa ne dira, da ne skače pa valjda to prenesu i na nju. Kad je sa mnom, leti na sve strane, nedavno mi se izgubila u Kauflandu.
Zapravo, ja ju pustim da hoda sama gdje god želi, osim kada prelazimo cestu. Kada idemo dio puta prema kući stazom uz cestu, tada posebno pazim jer je jednom, pored MM i mene skoro izletjela pod auto. Tada sam ju skoro namlatila. Plakala sam od muke, a ona luda jedna, ništa ne kuži. Kad sam joj poslije sve izdramatizirala, objasnila kako je mogla umrijeti (baš me briga je li previše to za njezinu malu glavu), rasplakala se i ona, izgrlila me i rekla da neće nikada više).

Kada negdje žurimo, uzmem ju i nosim. No, ona jedva ima 12 kila pa na mojih 70 i nije strašno.