koliko vidim, pinguica je otišla na dalek put . u zemlju Bananiju.beilana prvotno napisa
u mom braku sam ja problem ,jer sam ćudljiva i živčana . i nadrkana.
on bi bio idealan muž za jedno 90 posto žena na ovom topicu a i šire.
 |
|||
|
|
|||
koliko vidim, pinguica je otišla na dalek put . u zemlju Bananiju.
u mom braku sam ja problem ,jer sam ćudljiva i živčana . i nadrkana.
on bi bio idealan muž za jedno 90 posto žena na ovom topicu a i šire.
al nekak imam osječaj da je sveprisutna i dalje i da čita ispod obrva i razbija tanjure od muke
šalu na stranu, da mu ne pašeš nebi te ženio, možda njemu baš treba jedna takva nadrkana, a ne 90% foruma
beilana, mora da je bio skup
Moj bi se zadavio pokušavajući ga izvaditi
kaže da bi ga izvukao da je i s placa jel je to simbol naše ljubavi, braka, ...da drugi nebi značio to kaj ovaj znaćibeilana, mora da je bio skup
Moj bi se zadavio pokušavajući ga izvaditi
hehehe
Baš lijepo da ovakva romantika još postoji, ah
xBaš lijepo da ovakva romantika još postoji, ah
... iako si ja to u svom braku ne mogu zamisliti... ni što se tiče mm-a ni mene. Mogu zamisliti da dobijem adekvatnu zamjenu za izgubljenu dragocjenost, ali ovo je stvarno romantika...
beilana, ovo što ti pišeš je divno, samo mi se čini da ste vi kratko u braku...i to bez djece... tako je i nama neeeeekad bilo... i sad je to lijep brak, ali se takve prelijepe stvari nekako razvodne...
a i gle kak su mladi :giggle:
icuce...nisam ni vidla...mišeki...blago im se..samo uživajte...sad je najljepše
Potpisujem!
I stvarno ste još jako mladi.
Moj recimo kao prvo nikad ne bi platio ronicoe jer em nema love za to, em mu materijalne stvari u životu ne predstavljaju ništ pa tak ni vjenčano prstenje (da, da znam koliko to nekim ljudima znači).
Nena-jabuka ono kaj si pisala...ma ja ti to i radim i naravno da ima efekta, pa je eto tako uspjelo i ovaj put..medo se probudio!
Baš sam razmišljala dosta o ovoj temi i shvatila da jako puno stvari utječe na odnos. Od love, komocije, slobodnih aktivnosti.
Mi nit smo baš pri lovi, MM rinta ko konj da zaradi za pristojan život, ja sam isto rastrgana između posla, kuće, djece i muža. Nemamo nikoga da nam bar ponekad uskoči da nas dvoje možemo biti malo ON I JA! Vrijeme za nas dvoje se svodi na ono iza 22h! Hobije...onak, kaj je to, imamo neke svoje gušte, ali daleko je to od hobija! Čak nemamo ni pošten godišnji. I nakon 12 godina moge reći da se dobro držimo i s obzirom na sve da još dobro to i hendlamo i da ti neki izleti u minuse i nisi toliko za čuditi se!
I onda se on i ja znamo iuloviti kako maštamo o tome da ćemo jednom možda ipak imati više love, vremena i prostora! Ali najbtinije je da je ljubav tu bez obzira na koji način se pokazuje!
kaj je vama stvarno ok pljuvati po ljudima za kojima ste se odlucile vjencati pred totalnim strancima? kak ste ih uopce birale, kako ste zaglavila sa njima, koji vam je motiv ostati sa takvim tipovima?
da li ikad pomislite da je bilo kakva veza dogovor dvije stranei da mozda ono sto trazite i ocekujete od suprotne strane pretjerivanje? koliko ste poznavale tipa sa kojim ste napravile klince kad vam sve to skupa smeta? zbog cega ste uopce dobijale djecu sa takvim uzasnim ljudima i kao veliko finale ako su tako besmisleni i iritantni zbog cega ste tako tvrdoglavo sa njima
nemate pravo od drugih ocekivati promjene, mozete mijenjati samo sebe
stray, a daj ne pretjeruj. Tko je to ovdje tako popljuvao muža kako ti opisuješ!?
jesmo mladi, da, neki dan smo proslavili 7g skupa, u braku smo malo fali do 4 godine, nemamo djece jer nažalost nejde, al rado bi da nam Bog pošalje male mišeke, kaže MM da bi on odjednom 2 ili više. al mislim da budemo uvijek imali taj svoj poseban odnos, on je zbilja obiteljski čovjek, obožava djecu, čuva male nečake, od mog buraza djecu. jako sam sretna kaj ga imam
uvijek su me svi kudili, nesmiješ pred njim govorit da ti je dobar, bude se pokvaril, bla bla... al kad ja vidim da on cvate kad ga hvalim
da napomenem, odrastao je u lošoj obitelji, tata pijanac, tukao sve, znali su se cijele noći skrivati, itd... on nije ispao takav, tak da ono-doma je takav odgoj-to ne vjerujem, sve je u našoj glavi i kakvi mi želimo biti
Sad ja cjepidlačim, ali i moj je obiteljski čovjek, ali nije romantičan. Ni to mi baš nije usko vezano jedno s drugim. Dakle to što je obiteljski čovjek, ne znači da je nužno i romantičan.
A ovaj tvoj je i jedno i drugo!
beilana, prelijepo je čitati tvoje postove ,meni je u nicku godina rođenja pa onda znaš s kakvim babcem imaš posla .
ostale tete, niste baš fer
beilana, samo ostanite takvi
pratim topic, ali nemam se na što požaliti
prije bi se mm mogao požaliti na mene, ja nisam tip od puno maženja, a njega stalno treba češkati i pipkati. Ja se izdovoljim s djecom
ja im se nisam rugala, niti mislila ništa loše, meni je to slatko za njihbeilana, prelijepo je čitati tvoje postove ,meni je u nicku godina rođenja pa onda znaš s kakvim babcem imaš posla .
ostale tete, niste baš fer
i ne kažem da možda neće biti takvi i za 10 godina
ali život sa svim svojim s.anjima ipak nosi neke promjene, najčešće i nažalost na lošije
anam, tako sam ja razmišljala kako bi bilo savršeneo da ja i mm odemo negdje na nekakav odmor par dana, ono hotelčić, bazenčić..i sve tako..ja maštam pored njega, on šuti ( on u skroz nekom drugom filmu) i mislim se ja naglas..ma što ja tu uopće planiram, ma koji će mi vrag odmor s njim kad bi se opet sve svelo na to da ja pričam a on gleda u nešto (TV, novine..), nije mi to to. I onda sam mu rekla da zabopravi da sam išta rekla i sad planiram odmor s prijateljicom. Hebeš muža
StrayCat, mi volimo svoje muževe a tu javno pričamo o onome što nam smeta (guramo nos u tuđe stvari pa se tješimo kako nama nije najgore) i otvoreno pričamo o temi koja inače nije sveprisutna inače u društvu.
da li ikad pomislite da je bilo kakva veza dogovor dvije stranei da mozda ono sto trazite i ocekujete od suprotne strane pretjerivanje? koliko ste poznavale
Ovdje nisam vidjela nikoga da pljuje po svom mužu, ali baš nikoga, ima različitih muževa i različitih žena , pa i brakova, ali to nije pljuvanje,
ono što sam ovjde napisala i njemu rekla i nasamu i pred bilo kim drugim, kao što znam da i ja imam mana, iako to nisu mane nego razlike u naravi ja moram sve i odmah, a on bi sve na tanane, pa kad je recimo tekma ja radim i brojkam kako ja crnčim on neradi ništa jer mi tekma ide na živce, on se u početku živcirao sada je oguglao na to, ali ako ima više nogometa ja znam da je meni veš uredno popeglan,
IAKO NISAM DUGO TU TVRDIM DA DAME VOLE SVOJE MUŽEVE BEZ OBZIRA NA SVE RAZLIKE I KOMENTARE O TIM ISTIM MUŽEVIMA, uostalom kakav je to brak ako nema sitnih razmjerica .
nemate pravo od drugih ocekivati promjene, mozete mijenjati samo sebe[/QUOTE]
Ne poznajem niejdnu ženu koja se nije barem jednom u životu kvaliteteno požalila na muža, ne vidim uopće u toem problem. Čak mislim da je lakše otvoreno se izjadat pa čak i pomalo bezobrazno dati si oduška među ljudima koje ne poznajemo, nego to napraviti sa članoviam obitelji ili susjedima.
To ne znači da manje volimo svoje partnere, uostalom ne može - barem meni - nitko na nekom forumu reći što točno trebam/moram napraviti po pitanju problematike u braku.
Meni je ovo ovako lijepo i dirljivo da sam se rasplakala, ono surfam, kava, sendvič i ridam.
Posljednje uređivanje od Ifigenija : 03.08.2012. at 10:19
Ja mislim da bi svaka žena bila jako sretna kad bi joj muž napravo onako nešto što je napravio muž od beilane.
Sjećam se jednom davno jedne teme ovdje na forumu o tome tko koliko često mužu/ženi kaže da ga/ju voli!
Moj to meni nije rekao ....jednom ili dva puta mi je rekao!
Ali...nisam ni ja njemu to rekla! Meni je to tak bedasto govoriti, lijepo je čuti, ali reći...osjećam se kao iz prekobarskih filmova! Da kažem, mislim da bi crkla od smjeha.
meni je onaj dio s balonima i helijem postao jasan kad sam vidjela godista....
iznenadjena sam koliko vas se deklariralo ko emocionalno hladnijima od MM-ova.....moram mu rec da ipak nisam toliko endemicna vrsta....
Sve je relativno. Meni je moj (ex) muz govorio svakodnevno da me voli i da sam ja jedina za njega, kupovao cvijece nekoliko puta tjedno (i na samom kraju), a zivot sa njim je bio pravi horor.
al kad prepričavamo-naše godište nam se čudi da smo ko djecameni je onaj dio s balonima i helijem postao jasan kad sam vidjela godista....
iznenadjena sam koliko vas se deklariralo ko emocionalno hladnijima od MM-ova.....moram mu rec da ipak nisam toliko endemicna vrsta....
pa mogu ti reći da sam ja ostala iznenađena, jer se ja 1.toga ne bi sjetila, a 2. rekli su mu da će bezveze dat novac jer je šansa 1% da nađu prsten, al on je inzistiraoJa mislim da bi svaka žena bila jako sretna kad bi joj muž napravo onako nešto što je napravio muž od beilane.
i naravno, da se ne posvađamo to nebi bilo to, i onda se on ode ispuhati na zrak, a meni za minutu dođe poruka: cici mici, bla bla, oprosti, volim te, onda ja popustim, i svađa gotova, a on dođe doma s onom srečkicom kaj se ostruže pa ispod vidiš jesi kaj dobio (na kiosku, 5kn, al ja ih obožavam)
Pa da se i ja požalim/pohvalim (?!) MM je doma s djecom na porodiljnom/produženom porodiljnom, ja radim. Dvoje napornih klinaca, 1 i 3 godine, pere, oblači, kuha, igra se s njima, (koliko mu vremena ostane), vodi ih van... Daklem, našao se u situaciji u kojoj se svaka mama nađe - očajna kućanica. Ja sam jako sretna što imam takvog muža koji je pristao ostati s djecom, i što je sposoban za to - nekim muškarcima nije ni pametno ostaviti djecu na čuvanje par sati, a kamoli ovakav aranžman.
I sad smo se našli u situaciji da kad dođem doma imam čistu presliku mene kakva sam bila kad sam ja bila doma s klincima. Umoran, nervozan, grintav, ma sve ono što je mene smetalo kad sam ja njega čekala da dođe s posla sad smeta njega. Daj mi 5 minuta da se odmorim, daj mi 5minuta da pojedem na miru... Čeka da preuzmem klince kad dođem s posla da malo dođe k sebi (uh, kako je to poznat osjećaj). Ako nešto krivo napravim, reagira burno, točno vidim kak mu ide para iz ušijuSad znam kak je njemu bilo kad sam ja s potpuno istim rečenicama napadala svaku njegovu sitnicu... Zanimljivo je da je počeo očekivati da mu čitam misli... Valjda zato jer se našao u situaciji da mora čitati misli klinaca... Pa mi spočitava da je meni lakše jer odem na posao i tamo ne moram milijun puta prati nečiju guzicu... Djeca su iscrpljujuća (ima tu i puno dodatnih stvari vezanih uz djecu koje smo si mi zacrtali i nastojimo provoditi), a on zna da se tu i tamo iskali, pa dobijem samo rečenicu: "bolje da se izderem na tebe nego na klince."
Ne znam kad mi je zadnji put rekao da me voli, prije sam to slušala svaki dan nekoliko puta...
Šutim i trpim. Nadam se da će proći kad mali krene najesen u vrtić, bude lakše, a onda i mala, pa se vrati i on na posao, jer alternative nemamo. Podijelili smo teret klinaca apsolutno na pola, i oboma nam je teško, ispada da smo isti. Govorim u sebi "znam kako ti je" i opravdavam sve njegove frustracije. Ali gušim se polako, nedostaje mi pažnja i ljubav.
Konačno sve ima svoje mane i sve traži svoje žrtve, ponekad se pitam bi li bilo bolje da sam sve preuzela na sebe i da nisam upoznala tu njegovu (ko moju) stranu, jer se za mamu podrazumijeva da bude iscrpljena i frustrirana i da vrišti i da nema vremena za sebe...
I da, mogu se zamisliti s njim i u svojim osamdesetima - imamo vrlo slične nazore, ljubav nikad u 16 godina koliko smo zajedno nije bila u pitanju, djeca su nam oboma ispred nas samih, pa kad ih damo malo drugima na brigu (vrtić, škola-kad prihvatimo da će se i drugi pobrinuti za njihove osnovne potrebe relativno pristojno), vjerujem da ćemo i mi doći na svoje.
kakvo ruganje beilani, to je zavist
mm i ja se nikad ne svađamo i imamo stvarno super brak....ali kad se sjetim onih prekrasnih osjećaja prije deset godina..onih prvih nekoliko godina prije klinaca....ahhhhhh to je nesto u zivotu sto vrijedi ponoviti...a ne moze se
ma neka koka, nek se ruga tko se hoće, meni je bitno da imam stvarno lijep brak, super muža, i da se dobro slažemo. ne može se doć do toga dok pucneš prstima, potrebno je dost odricanja, nekad čak i mjenjanja, i vremena. kad se ujutro probudiš imaš dva izbora: provest dan kaj je ljepše moguće, il bit nadrkan cijeli dan, mi biramo ovo prvo.kakvo ruganje beilani, to je zavist
mm i ja se nikad ne svađamo i imamo stvarno super brak....ali kad se sjetim onih prekrasnih osjećaja prije deset godina..onih prvih nekoliko godina prije klinaca....ahhhhhh to je nesto u zivotu sto vrijedi ponoviti...a ne moze se
Super za vas, a ostalima poruka - odnos se GRADI i nikad nije pitanje samo jedne osobe kako će to ići... Ja sam morala naučiti zauzdavati jezik i to mi je bila jedna od težih lekcija u životu, ali je uspjelo.
Tebi želim svu sreću, očito ste na dobrom putu...
Uf, poznato mi je ovo o zauzdavanje jezika...Ali učim, ajde, ide, skužila sam neke stvari! I za to treba vremena!
Meni je isto trebalo vremena da naučim vještine potrebne za odnos s mužem; što prolazi kod nekog drugog, kod njega ne. Što bi drugi pao u nesvijest da čuje, ovaj se samo nasmije... eto, upoznavanje.
Trudim se i ja. pokušam si uveti pravilo neprigovaranja prvih sat vremena, znči ako napravi nešto što me živcira probam odšutiti i spomenuti ako treba za sat vremena. Ako se toga sjetim za sat, dva znači da mi je važno i da trebam o tome pričati, 90% toga nije za spominjanje kad nas prođe vlastita nervozs koja uzrokuje želju za prigovaranjem. I taman kad sam se istrenirala da manje gnjavim muža, više progovrama djeci, a to mi je i samoj kad sam bila mala išlo strašno na živce. Posla sa samim sobom koliko hoćeš.
MM mi nikad nije rekao da me voli, jednostavno se ako ne izražava, ali mi to nije važnu zezanciju i neke tako gluposti.o, bitno mi je da to osjećam. Ne treba mi niti neka sladunjava romantika, nisam taj tip, ali mi je jako važna fizička bliskost i dodiri i puse, a on se toga rijeđe sjeti, pa mi je to teško padalo, pa sam skuzila da trazim i j se češće sjetim p će i on i onda smo dosli do neke kompromisne sredine.
I skuzila sam da je u svakom odnosu jako važno ponekad se staviti u ciple druge osobe i probati pogledati situaciju njegovim/njezinim očima, često mi sami nečemu pridodajemo značenje koje ono nema.
Znam ja kak je to kad dramiš oko nečeg, što u tvoji očima izgleda veliko kao svemir i bitno kao..ma nema bitnije stvari na svijetu. Napušeš balon do neba, a onda shvatiš kako je riječ o nećem tako mizernom da to nije trbelao ni spomenuti!
Meni je dovoljno da se sjetim kak meni moja vlastita mama ide na živce s prigovaranjem, pa si mislim da sigurno i ja tak idem na živce mužu (iako je taj cijepljen, ima i on mamu, he he he) pa se okanim prigovaranja. Ne bi čovjek povjerovao kako to dobro i brzo donosi rezultate... Još jedna stvar - nije toliko važan čin koliko način... Istu stvar može se priopćiti izderavanjem (iz takve sam obitelji, naslušala sam se toga u djetinjstvu i baš mi je fuj) ili mirno, bez dizanja tona. Nitko ne kaže da neke stvari ne treba reći. Treba, ali birajući način i riječi. I dobro je...
hm uvjek sam se pitala kako je frajerima na porodiljnom, ja i moja bolja polovica nazalost obadvoje doma, firma u banani , ne isplata placa, itd itd, pa ima čovjek čast biti doma s djetetom jesmo li ponekad obadvoje frustrani jesmo, iako podjelimo snage, i obaveze
ali moram ga hvaliti sinoć isao baciti smece mala je vec spavala, donio mi sladoled iz slastičarne, onaj koji ja volim ,
Te sitne znakove pažnje i meni moj pruža! Donese mi kolač iz grada jer zna da to volim, jutros je vozio kolegu na autobusni, pa je po povratku svratio na plac i donio mi doručak i napravio kavu kad je stigo, da popijem prije posla.
Često se zna desiti da ja nekaj velim onako usput i onda on to napravi, donese onako sponatnao nakon nekog vremena nakon što sam ja mislila da me nije niti čuo kaj sam ja uopće rekla!
Sve on to nekako potiho.
I sad se vraćamo na ono Trinino...Ja bi da mi da kompliment, da me pohvali, da me stisne u prolazu, lupi po guzici, uhvati za cicu
Ana m, probaj ti to raditi njemu, možda se navikne...
Tincha, pri ante te osjećaje verbalizirati. Ja mislim da vam je to jedno odlično iskustvo. Koje vam može pružiti dobre uvide i odlično vaspovezati. Mada ti se to sad možda ne čini tako.
Beilana, lijepo te je citati.
hvala draga
ana.m ja nemam problema s tim za cicu i guzicu, ak se malo prignem nekaj napravit evo ti njega stvori mi se na turu, ako prolazim kraj njega ne znam od kud mu toliko dugačke ruke, al već me čopi za sisu, doduše, pošto su velike, vjerojatno ih je teško ignorirati, ak se preslačim u sekundi je u sobi i bulji... al nije da mu je keks na pameti dok to radi, jednostavno je valjda to u muškoj prirodi. nekad mi to ide jako na živce, ja npr kuham, il tak nekaj a on mi sisu drži
sve u svemu slažem se s peterlin, i ja sam obuzdavala jezik od početka, sad mi je već puno lakše. al se obuzdati mogu samo pred njim, ovak planem ko šibica
ja radim na obuzdavanju. shvatila da nema smisla.
no kad sam premorena, nema tog ciferslusa koji ce mi zatvoriti gubicu
ana.m - prekini kenjat, muz ti je super
beilana, dođe mi da pjevam "Memories..." kad čitam tvoje postove. I lovljenje za cicu dok kuham i perem suđe, i ono moje vječno: "daj, ne gnjavi, mali će te vidjet, žurim kuhat, moram na delo..." I tako desetak godine...Dok mu nije dojadilo. Slušat prigovaranja. Sama sam si kriva, a sad mi fali...Ali, tada tada mi je smetalo.
Eh, da mi je bila ova pamet u dvadesetima!
Ali, nema. Male godine i velika pamet ne ide zajedno. Ponekad bi stvarno bilo pametno poslušati savjet starijeg, ali nema šanse da to znamo dok i sami ne postanemo "stariji".
Ustvari i brak se razvija sa nama i nije isti jer ni mi nismo isti.
Kvocijent je dakle narastao s godinama?
Za ozbiljno. Beilana, lijep i iskren post.Želim vam da vam baš uvijek ostane tako. I to je moguće.
kako sam pocela u zivotu sredjivati svoju glavu tako mi se i druge stvari slazu, a time i brak.
naravo da ima osobina kod mog muza koje mi se ne svidjaju, a znam da vrijedi i obrnuto. ali nijedna od tih osobina nije kriterij po kojem sam muza birala...bio je neuredan i kao mladic, u tom je vrlo doslijedan i odustala sam od toga da ocekujem cudo. ali fakat kriterij urednosti mi nije bio na pameti kad sam se zaljubljivala...tako da sam naucila to prihvacati.
i tako za masu stvari.
i iako prolazimo kroz dio zivota koji je dosta opterecujuci u smislu da imamo dvoje male djece, puno radimo, mislim da nam je super. barem meni je...naucila sam da kritikom, prebacivanjem, zuganjem mogu samo njega udaljit od sebe i nista druga...pa sam od toga odustala. i sve je postalo bolje.
mi smo zajedno nekih 17 godina i ovo se događa (skoro) svaki dan, s tim da moji atributi skoro pa da nisu vidljivi prostim okomhja nemam problema s tim za cicu i guzicu, ak se malo prignem nekaj napravit evo ti njega stvori mi se na turu, ako prolazim kraj njega ne znam od kud mu toliko dugačke ruke, al već me čopi za sisu, doduše, pošto su velike, vjerojatno ih je teško ignorirati, ak se preslačim u sekundi je u sobi i bulji... al nije da mu je keks na pameti dok to radi, jednostavno je valjda to u muškoj prirodi. nekad mi to ide jako na živce, ja npr kuham, il tak nekaj a on mi sisu drži
al' valjda je priroda jača.
Nije mi baš pravo uvijek niti mi treba uvijek, ali se "bunim napola", ko u onom vicu kad kokoš bježi od pijetla pa misli u glavi
"Ako stanem, ispast će da sam kurva, ako pobjegnem, ništa od seksa. A, niš', najbolje da se ja popiknem!"
Uh mi žene nikada zadovoljne morati ja biti ko koka, i spoticati se, iako ja baš ne ljubim to primanje za sise i guzice, uvjek i svagdje ne zbog djeteta, nego zbog toga što nisam u filngu dok stojim za štednjakom da me neko šlata još ćemo se obadvoje opržiti kako smo spretni
NijeKvocijent je dakle narastao s godinama?
Više jedva čekam da mm dođe doma. Nije ni malo lako kad je sve na ženi samoj. Valjalo, ne valjalo, ipak je ljepše u braku nego bez njega. Meni.
Pa to je baš ono što sam rekla MM nedavno. Ne trebam te za ništa, ali te želim uz sebe.Nije
Više jedva čekam da mm dođe doma. Nije ni malo lako kad je sve na ženi samoj. Valjalo, ne valjalo, ipak je ljepše u braku nego bez njega. Meni.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom