Roditelji i obitelj kao teret i kako se osloboditi...?

[ana.m]

Moj stari je užasan materijalist i on sve kroz novce gleda, a nema pojma s njima. Ništa posebno u životu nije stekao, a mogao je, dobro je zarađivao svojevremeno.
Ne tako davno su napravili totalnu životnu glupost, a ja ne želim i ne mogu popravljati njihove pogreške. (financijske uglavnom)

Mene je uvijek najviše živciralo što niakd nisam ništa dobro napravila. Ponižavao me i govorio me da sam ja poštarica i da nisam za ništ drugo (moja deda, mamin tata, je bio poštar, a njemu gospodinu je to bilo ispod časti valjda kaj ti ja znam). Pa kad sam predala svoju prvu molbu za posao u banci, govorio mi je da nema šanse da mene prime, kao nisam ja dovoljno dobra. Onda kad su me primili, onda je govorio da kao kaj sa ja šalterašica, to ti je isto kao poštarica. Svaku kunu koju bi mi stara dala on je tražio da vratim uz još to što sam morala davati ekstra novce i plaćati račune. A kad sam ja nešto htjelo, ne može se jer jelte ja živim pod njegovim krovom.
Pa sad se ne sjećam točno razloga, već sam bila radila, bllo je sigurno nešto vezanop za izlaske, pa mi je pola kose počupao. Mrzila sam ga, htjela sam mu oči tada iskopati. A opet s druge strane, bojala sam ga se užasno!
Sad se busa s onim kao dobrim stvarima koje je napravio, kupio mi je barbiku u 4. osnovne....I dao mi je sto kuna za izlazak kad sam na polugodištu imala zaključenu jedinicu iz povijesti. Njegov je odgoj bez premca.
Najgore je što mi je dugo trebalo da ga se prestanem bojati, da shvatim da sam ga se riješila, ali da to još samo trebam riješiti sama sa sobom i shvatiti da živim svoj život, da sam se makla od njega, da mi ne može više ništa i da ne moram više trpjeti tiraniju!

A najgori su mi vječni izgovori kako je to nešto što je loše zapravo za moje dobro!