cvijeta73 prvotno napisa
kako nisam osobno imala iskustvo, ispričati ću vam jedno - naš prijatelj je prije par mjeseci spasio život.
dečko je vozio ispred njega na motoru, pao, udario glavom u rubnik ceste i ostao ležati.
skupil ose ljudi, ali nitko ne prilazi, svi gledaju.
on je prišao, dečko sa kacigom, neprepoznatljivog izraza lica, sav otečen, grklja i guši se u krvi.
ovaj naš, niti nema pojma o prvoj pomoći, a isto inače po karakteru paničan, ne podnosi krv, ni ovakve ružne prizore.
prva pomisao - bočni položaj.
i okrenuo ga je.
došla je hitna u tom trenu. doktor mu govori - gospodine, vi ste upravo spasili jedan mladi život.
s takvim glupim okretanjem.
da ga nije okrenuo - ovaj bi se ugušio.
kaže doktor, nemate pojma koliko malo ljudi je to spremno napraviti, bojeći se da ne napravi više štete, ne znaju prvu pomoć, pa bolje da ništa ne poduzimaju...
kad je život u pitanju, kaže ovaj njemu, nema štete. tu se radi o minutama, niti jedna hitna ne može tako brzo doći na mjesto nesreće.
naš prijatelj je u totalnom šoku došao kući, sav krvav, u nekakvom transu, tresao se.
ali je spasio život.
ta njegova priča me je baš dirnula, jer sam i sama mislila ovo - bolje ništa ne dirati, ako ne znaš.