Selective eating disorder

[Lili75]

Ne znam, moj bi mogao živjeti samo od ugljikohidrata. Tako kad mi jedemo rižu s nečim, on krene jesti samu rižu, ja mu nudim da mu nešto stavim u tu rižu, makar vrhnja, sira, nema šanse, samo riža i gotovo.

Kruh isto tako, najdraži mu je sam bez ičega. Ponekad malo abc sira.

jen, da sam na tvom mjestu i ja bih se brinula. Ne znam kako pomoći ni moja malena ne jede baš sve,al ni ne bira toliko.
Ne mogu ni zamislit kako je to ne moći ići u goste, na rođendane, u restorane....zbog prehrambenih navika.

Drž se! Valjda ima netko tko zna kako pomoći,a neki nutricionisti?

[jennifer_gentle]

jen, da sam na tvom mjestu i ja bih se brinula. Ne znam kako pomoći ni moja malena ne jede baš sve,al ni ne bira toliko.
Ne mogu ni zamislit kako je to ne moći ići u goste, na rođendane, u restorane....zbog prehrambenih navika.

Drž se! Valjda ima netko tko zna kako pomoći,a neki nutricionisti?

Mislim da nama ne treba nutricionist, eventualno psiholog. Iako, ne pouzdajem se baš da ima nekih specijaliziranih stručnjaka kod nas, a možda je on i premali za psihologa, ne znam. Naša pedijatrica je više u stilu "ma sve je to faza, jest će kad ogladni."

[Lili75]

Mislim da nama ne treba nutricionist, eventualno psiholog. Iako, ne pouzdajem se baš da ima nekih specijaliziranih stručnjaka kod nas, a možda je on i premali za psihologa, ne znam. Naša pedijatrica je više u stilu "ma sve je to faza, jest će kad ogladni."

u pravu si, možda prije psiholog, ne znam jel još rano za sve to,al opet ne slažem se s tvojom pedijatricom, ona ne živi s tim po cijele dane i očito ne zna kako je to.

Malo me čudi da si ti Anemona svoju situaciju nekako prihvatila kao normalnu i da mu svugdje nosiš što će pojesti.Ne znam teško je komentirati dok nisi u nečijoj koži.

[Anemona]

Malo me čudi da si ti Anemona svoju situaciju nekako prihvatila kao normalnu i da mu svugdje nosiš što će pojesti.Ne znam teško je komentirati dok nisi u nečijoj koži.

A što bih trebala? Poludjeti?
Njemu se neka hrana očito gadi, siliti ga ne mislim i točka.
Prihvatila sam da ima hrane koju jede i koju ne jede.
Ova koju jede je u našem slučaju dovoljna za složiti uravnotežene, zdrave obroke, a to mi je važno.
I nije baš da nekud idemo svaki dan, pa ni svaki vikend, a kad baš idemo ne vidim problem da mu dam jesti prije polaska i nešto uzmem za slučaj da ne bude u gostima "ništa jestivo".