Selective eating disorder

[trampolina]

Eto ja sam recimo sebična i ne kuham tripice i bravetinu jer mi to smrdi i riga mi se. A mm to obožava, al eto doma to sigurno neće jesti.
Pa ako poštujem i toleriram svoja "izvoljevanja" ne mogu bit licemjerna i tjerat dijete na nešto. Živimo skupa i moramo tražiti srednje puteve.

Ali, sve mi se čini da šefuje onaj koji kuha, barem je to kod mene tako

U vezi teme, dobro je netko rekao, većina se toga ispravi odrastanjem.

[tanja_b]

Ali, sve mi se čini da šefuje onaj koji kuha, barem je to kod mene tako

I kod mene, na sreću Jer u ovim opisima djece koja ne podnose određene vrste hrane vidim i sebe. Nešto se riješilo odrastanjem, nešto ne. Npr. grašak ne mogu ni vidjeti, odmah mi se okreće želudac. Ni grah (od njega sam povraćala kao dijete jedući ga na silu "jer se mora"). Pa to ni ne kuham.
A kako jabuka ne pada daleko od stabla i moj sin ima svoje specifične razloge zašto neku hranu ne podnosi. I ja sam mislila svojedobno da je to obična izbirljivost, pa smo ga MM jednom didaktički natjerali da pojede kuhano jaje. Takvu dramu više ne želim gledati i sad ga naprosto više ni ne nagovaram da to jede. Jede jaja u drugom obliku. Ista priča je i sa sirom i vrhnjem - ne podnosi ih i što mu možeš (taj isti sir pojest će u kuhanom obliku, npr. u knedlama).
Na rođendanima ili u gostima već je uobičajeno da ne jede ništa ili gotovo ništa, ali to mi nije nikakav problem - pa ne traju takve prigode cijeli dan, nego par sati, a i nisu svakodnevne. Izdrži bez hrane, pa jede kad dođemo doma. Kad smo negdje na putu pa jedemo vani, obično nekako uspijemo zajednički izabrati što će jesti. Svjesna sam da doma s užitkom jede svega 2-3 jela, po još par njih brlja, a ostalo neće ni probati, ali nekako se nadam da će se i to bar malo promijeniti kad počne ubrzano rasti (sad ima 9 godina). Ako ništa drugo, bar ne povraća.